Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu objaviće danas popodne drugostepenu presudu nekadašnjem glavnom komandantu Vojske Republike Srpske, generalu Ratku Mladiću.
Prvostepenom presudom Haškog tribunala, čiji je rad nasledio Mehanizam, Mladić je u novembru 2017. godine osuđen na doživotni zatvor, nakon čega su i odbrana i tužilaštvo izjavili žalbe na tu odluku.
Žalbeno veće može prvostepenu presudu da potvrdi u celosti, da je preinači u pojedinim deloima ili u pogledu kazne ili da je ukine u celosti i naloži ponavljanje suđenja.
Prema informacijama Tanjuga, Mladić će lično prisustvovati izricanju presude, kao i njegov sin Darko.
Mladićevi branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić, međutim, neće biti na izricanju presude, jer nisu u mogućnosti da pristupe sudu u Hagu, niti da izricanje presude isprate video konferencijskom vezom.
Zbog izostanka branilaca, Žalbeno veće je odlučilo da Mladiću, samo za ovo ročište, omogući prisustvo pravnog savetnika, advokaticu Petu Luize Bagot (Peta-Louise Bagott) koja će prema, odluci veća, zastupati Mladićeve interese.
Mladić je prvostepenom presudom osuđen na doživotni zatvor, sa obrazloženjem da je "značajno doprineo izvršenju genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina počinjenih na teritoriji Bosne i Hercegovine".
Osuđen po 10, od 11 tačaka optužnice.
Oslobođen je samo optužbe za genocid u šest opština - Foča, Ključ, Kotor-varoš, Prijedor, Sanski most, Vlasenica.
Na ovu presudu žalbe su uložili i tužilaštvo Mehanizma i Mladićevi branioci.
Prvostepeno veće Haškog tribunala je u novembru 2017. godine zaključilo da je Mladić svojim delovanjem značajno doprineo izvršenju genocida nad bosanskim muslimanima u Srebrenici, da je terorisao stanovnistvo Sarajeva, da je naređivao uzimanje talaca...
Oslobođen je samo optužbe za genocid u šest opština - Foča, Ključ, Kotor-varoš, Prijedor, Sanski most, Vlasenica.
Prilikom čitanja presude predsednik sudskog veća Alfons Orije rekao je da je veće zaključilo da Mladić nije kriv po tački 1, po optužbi koja ga tereti za genocid u šest opština BiH, prethodno obrazloživši da nije dokazano da je cilj udruženog zločinačkog poduhvata bio genocid.
Osuđen je po drugih 10 tačaka optužnice:
- po tački 2 za genocid u Srebrenici,
- po tački 3 za zločin protiv čovečnosti,
- po tački 4 za istrebljenje i zločin protiv civilnog stanovništva,
- po tački 5 zbog ubistava i zločin protiv civilnog stanovništva,
- po tački 6 zbog ubistava i kršenja zakona i običaja ratovanja,
- po tački 7 zbog deporatcija i zločin protiv civilnog stanovništva,
- po tački 8 zbog nehumanog premeštanja i zločina protiv civilnog stanovništva
- po tački 9 osuđen je zbog terorisanja, kršenja zakona i običaja ratovanja
- po tački 10 osuđen je zbog protivpravnnih napada na civile i kršenje zakona i običaja ratvoanja i
- po tački 11 zbog uzimanja talaca - osoblja UN i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Optužnicom se teretio za četiri zločinačka poduhvata (UZP), a za jedan od njih koji se odnosi na šest opština je oslobođen.
Osuđen je zbog udruženih zlocinačkih poduhvata koji se odnose na Srebrenicu, Sarajevo i uzimanje talaca.
Suđenje generalu VRS počelo je u maju 2012. godine, a okončano 15. decembra 2016. godine.
Mladić je uhapšen u maju 2011. godine, nakon 12 godina skrivanja, u mestu Lazarevo u Srbiji, i izručen Hagu.
Haško tužilaštvo je 25. jula 1995. godine Tribunalu podnelo prvu optužnicu protiv Ratka Mladića na kojoj je bio zajedno sa prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem.
Optužnica je više puta proširivana, a konačno je precizirana 2002. godine. Budući da su u razmaku od tri godine uhapšeni da im je suđenje počelo u različitim periodima optužnice protiv su njih razvojene i sudilo im se u odvojenim postupcima.
Karadžić u martu 2016. godine prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora i čeka pravosnažnu odluku Tribunala u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu.
Kao vrhovni komandant srpskih snaga u Bosni i Hercegovini Mladić je optužen za planiranje, podsticanje i naređivanje svih zločina koje su njegovi potčinjeni izvršili.
Mladić je tokom suđenja negirao krivicu a sa timom svojih branilaca pokušao da ospori navode tužilaštva i iskaze svedoka.
Budući da je lošeg zdravstvenog stanja, njegova porodica i branioci su nebrojeno puta tražili da mu se omogući lečenje na slobodi, ali Haški tribunal a posle ni Mehanizam, te zahteve do danas nije usvojio.
(MONDO/Tanjug)