Na jubilarnom desetom takmičenju u ležanju , koje se održalo u Etno selu "Montenegro" u Plužinama, ove godine oboren je rekord. Dubravka Aksić je osvojila novčanu nagradu u vrednosti od 350 evra za najduže ležanje.
Podelila je svoje iskustvo i otkrila šta joj je najteže palo.
"117 sati sam ležala i mogla sam možda još dan-dva sigurno. Pošla sam da pobedim i uzmem pare, jer volim sebi tako neki cilj da postavim. Momci koji su ostali do kraja su bili fer i korektni. Mi smo se baš bili zainatili. Proradio nam je takmičarski duh i niko nije hteo da odustane i onda smo rekli - čekamo kišu, pa ko prvi ustane", počinje priču za MONDO Duda Aksić.
Dodaje da du joj u toku takmičenja najteže pale noći jer su bile dosta hladne i jer je bilo životinjica oko njih - lisica, ježeva.
"Svakakvih zvukova je bilo", objašnjava.
Ona je slučajno videla na Instagram profilu da se održava takmičenje u etno selu "Montenegro".
"Videla sam da je bila povoljnost ove godine da svako može da ide u toalet na osam sati. Sa cimerkom sam se konsultovala i razišljale smo hoćemo li da se prijavimo. Zbog obaveza na poslu ona nije mogla. Poslala je mene. Rekla je - Ženo pošto ti voliš više da ležiš idi ti i uzmi pare. I stavno je bilo tako", iskrena je Dušica.
Objašnjava da ležati nije lako, posebno toliko sati i toliko dana.
"Ko voli izazove, avanture, da vidi dokle može treba da se prijavi. To je dosta i psihička igra, jer recimo kad počnete da razmišljate o toaletu, onda vam se i ide u toalet. Preko dana smo se trudili svo troje da ne spavamo da bi uveče spavali. Nismo puno ni telefone koristili. Čitali smo časopise. Kolega jedan je poneo knjigu. Uglasvnom smo se zezali, šalili, razmenjivali iskustva iz života", priseća se Duda Aksić.
Kaže da je za vikend bila velika posećenost etno selu i da su oni posetiocima bili atrakcija. Dolazili su kod njih da se slikaju, da snimaju.
"Jeste li vi normalini? Što ne ustajete? - pitali su nas. Bilo je i pitanja - Kako? Što? Ali lepo je bilo", zaključuje Dubravka Aksić.
(MONDO/Mondo.me)