Bahrudin Delić, varilac iz BiH, živeo je sa porodicom u Ukrajini kada je došlo do ruske invazije, a jedva su izvukli živu glavu...
Marijupolj je pao, tvrde Rusi. Ukrajina negira. Marijupolj Rusi još nisu u potpunosti osvojili, ali su ga uništili... Trenutno se piše o tome da su u fabrici Azovstal i dalje ukrajinski vojnici bataljona Azov kojima Rusija nudi da se mirno predaju, ali odgovora i dogovora i dalje nema.
O paklu u ovom gradu za Federalnu televiziju svedočio je Bahrudin Delić. Varilac po struci, živeo je po industrijskim gradovima i vuče traume između dva rata. Od rodne Zenice do Ukrajine, i železare Azovstal. Poslednje dane u Ukrajini proveo je u opkoljenom Marijupolju zajedno sa porodicom. Nakon 38 dana ratnog pakla uspeo je da izađe iz srušenog Marijupolja i vrati se u rodnu Koprivnu, ali sam.
"Grada nema, grad je potpuno srušen, nijedne zgrade, nijedne ulice, ništa nema čitavo, sve je izgorelo ili je srušeno."
Ovako priču iz Marijupolja počinje Bahrudin Delić, Zeničanin koji je u ratnom paklu proveo 38 dana. Sa kćerkom i suprugom i njenim roditeljima invalidima, u podrumu zgrade preživljavali su, kaže, od pirinča na vodi. Izlazili su u retkim prekidima granatiranja, u potrazi za hranom.
"Nađemo čaj, malo pirinča, nađemo malo kafe u smeću, u zrnu, svašta se nađe i to je dopunjavalo. Imali smo čaja za godinu, ali nema vode, što je najgore", priča on i dodaje da mu je zdravlje zbog cele situacije ozbiljno narušeno:
"Imao sam 86-87 kilograma, mislim da sada preko nemam 62-63. Slab sam, prekjuče sam imao temperaturu 40,8."
Delić je ispričao kako je izgledao njegov poslednji dan u Marijupolju, iz kojeg je uspeo da sa porodicom pobegne u Rusiju.
"To je bio haos, taj dan granatiranje s jedne, pa sa druge strane, nisi mogao da otvorim oči. I to sve preko naših glava. Ovo što sam video za 38 dana, nisam nigde više video, nema ništa, gde god izađeš... Izađem iz stana - leži mrtav čovek, dođem do drugog ulaza – drugi mrtav čovek. Gde god pogledaš mrtvi ljudi. Ne bih se mešao u politiku, ko je kriv, živi štit sam bio i jednima i drugima, i takvih je bilo hiljade."
Bahrudinov put do rodne Koprivne posebna je priča. Tu je sada zahvaljujući pomoći rodbine iz Nemačke, koji su njemu i kćerki kupili avionske karte iz Rusije do Sarajeva. Bahrudinova kćerka, lekar, u međuvremenu je otišla u Njemačku, a supruga je sa roditeljima ostala u Rusiji. Sada je njegov cilj da ponovo okupi porodicu, ali ni po koju cenu u Ukrajini.
"Za mesec-dva videću se sa porodicom u Nemačkoj, jer će kćerka obezbediti dokumenta do tada."
Rusija je 24. februara započela invaziju u Ukrajini, a od tada su milioni ljudi prebegli, mnogi poginuli, a gradovi u kojima su se bitke odvijale - razrušeni. Mirovni pregovori do sada nisu pomogli da se dođe do prekida vatre, ali se nastavljaju.
Pogledajte kako sada izgleda Marijupolj:
(Mondo/Federalna.ba)