Sredina je jula, a plaže na crnogorskom primorju uglavnom su prazne ili, u najboljem slučaju, poluprazne. U jeku sezone, ima mesta na plaži za peškir, na ležaljkama nema ljudi, u restoranima nije potrebna rezervacija, a ovo je slika kakva se na crnogorskom primorju, nije videla ni u vreme bombardovanja, svedoče meštani u razgovoru za Nova.rs. Politika Crne Gore prema Rusiji, iz koje su nekada stizali avioni krcati gostima, ali i visoke cene i finansijska kriza, koje se ljudi plaše i zbog koje odustaju od letovanja, uticali su na propast ovogodišnje sezone, smatraju oni koji na primorju od turizma žive.
"Brine me jer se sećam da je 1999. godine bila bolja sezona, kad su bombe padale. Rusi su godinama bili najbrojniji turisti u Crnoj Gori, a sada je zabranjen vazdušni saobraćaj iz Rusije. Naša politika prema toj zemlji otela nam je turiste i zaradu. Sada su tu Ukrajinci, ali njih nema ni približno toliko koliko je bilo Rusa nekada. Oni su ovde poslali žene i decu, dok se ne smiri situacija u Ukrajini. One naravno ne troše mnogo i mi ih i ne smatramo turistim", priča Nikola, koji u blizini Slovenske plaže u Budvi drži radnju sa suvenirima. On tvrdi da su pazari povremeno i do 50 odsto niži nego ranijih godina.
"Dnevni pazar je za 30, pa čak i za 50 odsto manji nego što je bilo u uobičajenim sezonama, ne računam godinu pod koronom. Tako da je ovo jedan fijasko i ništa nam ne preostaje nego da se nadamo boljoj sezoni u oktobru, novembru…", uz kiseli osmeh kaže Nikola.
Na plažama nema košnica kao prošlog leta, a i noćni život je izneverio očekivanja. "Klubovi su pukli. Pre neku noć je u najvećoj diskoteci u našoj zemlji, na Top hilu, gostovala Ceca, za koju se uvek traži karta više. Međutim bilo je poluprazno, atmosfera je bila tužna. Takođe, Aco Pejović ovde okuplja mase svakog leta, a u klubu gde je pevao pre nekoliko večeri, prvi put sam stajao ispred bine. Inače, kad on peva, jedva da mogu da uđem i stanem kod ulaznih vrata", kaže Nikola.
Gradske plaže, na kojima su ležaljke najjeftinije i gde ima mesta za peškire su i najviše posećene, ali uglavnom vikendom, kada iz okolnih gradova, na kratak odmor "svrate" gosti iz komšiluka. Ugostitelji i hotelijeri potvrđuju da je posećenost manja i do 40 odsto nego prošle godine, a razlog je finansijska kriza.
"Ovog leta je sigurno 40 odsto manje gostiju nego ranijih godina, onih pre pandemije, jer ove za vreme korone ne računamo. Mislim da ljudi nemaju para. Korona i finansijska kriza je uništila turizam, sve je ove godine mnogo skuplje. Prošle godine su Grčka i Turska bile zatvorene, pa su svi gosti dolazili u Crnu Goru, a sad idu na druga mesta, traže jeftinije letovanje. Da biste priuštili večeru za četvoročlanu porodicu u Budvi, treba vam minimum 60 evra. Dok ljudi plate parking, ležaljke, tri obroka dnevno, izađe ih sigurno 150 evra na dan, plus smeštaj. Znači za 10 dana treba da potroše bar 1.500 evra, a to je samo da se provuku, ništa ekstra", priča Slavica Đekić, konobarica u jednom od restorana na Budvanskoj rivijeri. Međutim, njene kolege smatraju da je na krah sezone više uticala politika, nego cene.
Direktor Centra za istraživanje i razvoj turizma Petar Golubović kaže da je bila neophodna znatno bolja turistička kampanja, kojom bi kompenzovali nedostatak gostiju iz Rusije i Ukrajine.
On je kazao da je trebalo da postoji značajno bolja i fokusiranija marketinška kampanja.
"Ono što nije generalno dobro jeste to što smo se kao destinacija oslonili na dva tržišta, nismo napravili diversifikaciju”, naveo je Golubović i podsetio da su turisti iz Rusije i Ukrajine činili četvrtinu posete, prošle godine. Taj nedostatak gostiju, kako dodaje, "nismo uspjeli da kompenzujemo".
(MONDO/Nova)