Pakao. Ovako je jedna majka iz Beograda opisala ćerkino kratko radno iskustvo tokom sezone u Hrvatskoj, koja se završila tako što su njenu ćerku udarili pepeljarom i predložili joj da se vrati u Srbiju. Restoran je Konoba La Marinero, a policija istražuje.
Iskustvo svog deteta objavila je u objavi grupe "Žensko sam” na Tviteru, koju je pročitalo više od 140.000 ljudi, a ta objava je odmah postala viralna u zemljama bivše Jugoslavije. Vlasnik kaže da većina toga nije istina i da je žrtva pokušaja ucene. Na nalog restorana stižu stotine loših kritika, koje je ohrabrila majka, otvoreno pozivajući pratioce da pregledaju kafanu. Poslovni krah se pretvorio u pravi rat, a čini se da je sve kriva za loša predsezona i usled toga pucanje nerava.
Anastasijina priča
Jutarnji je razgovarao sa akterima priče o kojoj bruji ceo region, Anastasijom Isaković (20), srednjoškolkom koja je nameravala da zaradi tokom sezone u Hrvatskoj da bi studirala poljoprivredu, i vlasnicom kafane La Marinero, mornar, kapetan Marin Dedić. Njihove priče su, očekivano, različite. Prvo ćemo pisati o Anastasiji, jer je nakon majčinog saopštenja krenula lavina komentara na društvenim mrežama. Anastasija kaže da je posao našla preko oglasa, da je gazdarica bila veoma ljubazna preko telefona, a kada je došla, 13. juna, nije radila prvu nedelju jer joj još nije rešena radna dozvola. Kako su dani prolazili, priča za Jutarnji, a posla nije bilo, počele su svađe između vlasnika. Loši početak sezone od prethodnih i nedostatak nemačkih turista doveli su krčke ugostitelje, čini se, na ivicu živaca. Vlasnici Marinera svakako jesu, po Anastasijinoj priči. Zbog toga je počeo "pakao", kako je njena majka opisala svoj kratki boravak u Hrvatskoj.
Anastasija kaže da joj je gazdarica dobro zvučala prilikom dogovora, bila je ljubazna.
"Kad sam došla, malo su se posvađali sa osobljem, ali se nisam mešala. Kako je vreme prolazilo, a posla nije bilo, gazda i gazdarica su bili sve nervozniji i stalno su se svađali. Svađali su se i pred gostima, pričajući jedni drugima kako treba da se radi. Zamerili su nam da ne radimo dobro, pa zato nema gostiju. Jednog dana šef je bio jako ljut, po ceo dan je vikao na mene govoreći da sam nesposobna. Imao je vino u plastičnim flašama, na primer, pa je bio jako ljut jer ne znam gde je. Pa, nisam ni znala da ima vina u plastičnim flašama.
Vikao je da ne znam svoj posao, bila sam mirna i to pripisivala ljutnji jer posla nema. Žena koja radi u kuhinji je plakala po ceo dan, ali nije bilo ništa čudno, plakali smo u smeni, svaki dan neko. Sve što se tamo dešavalo bilo je psihičko zlostavljanje. Ništa nije bilo dobro, mesto se raspada zbog nas... Kad sam došla, gazdarica mi je prvi dan rekla da treba da 'ugradim' grudi, dva dana kasnije gazdarica me je pitala da li mogu da hodam u štiklama. Kada sam rekla da znam, rekao je da će mi kupiti mini suknju i štikle da poslužim hranu. Na to sam rekao da nisam došao da budem atrakcija i da se oblačim kao kurva samo da bi privukli goste, već valjda treba da ih privuče hrana. Naljutio se.
Glavni konobar je dao otkaz jer se gazda stalno ljutio na nas zbog nedostatka posla. To je kulminiralo kada sam jedne večeri u 21.20 pitao gde je večera, jer su dogovorena dva topla obroka, a oni su preskakali večeru poslednjih pet dana. Pitao sam šta je, počeli su da viču kako se usuđujem da tražim večeru u devet sati, da kako to izgleda, da šta ako je gužva, da imamo frižider ako smo gladni. Ona je ipak nešto uradila, ali su na večeri rekli da nemaju para da mi tako jedemo, da smo im problem... U jednom trenutku šef je rekao da nešto krijemo. Šef me je optužio da sam razgovarala sa konobarom koji je otišao jer je pogledao ko me zove kada je zazvonilo. Počela je paranoja da pravimo zaveru protiv njih, da svi želimo da odemo. Stalno su mi govorili – ako mi se ne sviđa, da idem.
Iskreno, posla i napojnica uopšte nije bilo iako su svima na dogovoru rekli da je promet veliki. Šef nas je ponovo napao i tražio da joj kažem u čemu je problem. Rekao sam joj da nas njih dvoje uvek uvlače u svoje svađe, a mi smo došli na posao i ne zanimaju nas njihove bračne svađe. Počela je da me grdi da sam ljigava i bestidnica, okrenula sam se i pepeljarom me je udario u kuk. Imam i modricu. Bila sam u šoku, vikala je na mene da se vratim u 'je*enu domovinu iz koje sam došla', psovala me, vukla, vrištala da sam debil... Bio sam prestravljena. Viša je od mene 15 centimetara, deblja 30 kilograma i starija 30 godina. Nasmejala sam se od bede i okrenula da odem, ona je potrčala za mnom, muž ju je uhvatio... Otišla sam da se spakujem u stan, kad je gazda krenuo za mnom, vičući da izađem...
Ispričala je majci šta joj se desilo, pozvala je policiju, policiju, rekla nam je, kada je rekla Isaković rekli su Visaković, ona je ponovila svoje prezime, ponovili su svoje uz opasku "ah, V je. poput Vukovara“. "Majka je ućutala, videla je koliko je sati i šta se dešava", priča Anastasija. Policija nije došla. Ujutro je otišla kod gazde da uplati novac, a gazda joj je ponudio da se vrati, da je žena „pukla jer nema posla”. Dogovorili su se za uplatu, 300 evra na ruke, 300 na karticu, što joj se nije dopalo, pa joj je, kaže, ponudio 500 evra na ruke plus 300 na kartici. Potpisala je priznanicu i rekla joj da plati još 100 evra, što je bila polovina plate koju je radila.
"Rekao sam 'dobro, nisam došala da ucenjujem nikoga' i otišala u policiju da prijavim nasilje. Odgovorili su da je zvao gazdu i rekli da ne moraju da dolaze, da smo se dogovorili. Pitao me odakle sam, rekala sam iz Srbije, rekao mi je 'pa, idem'. Na kraju je uzeo moje podatke i rekao da čekam njegovog kolegu da svedoči, kada nikoga nije bilo 20 minuta, otišla sam", zaključuje svoju krčku avanturu.
Druga strana
Vlasnica kafane La Marinero opovrgava njenu priču, kaže da je bila loša radnica "na tabletama". I da je htela da ga ucenjuje kada je odlazila. Šalje kopiju poruka koje su razmenili.
"500 pri ruci i neću ništa reći“, piše on. I nastavlja: "Ovde sam potrošila 500. Ni za šta. Nije lepo". Nikoga nisam uskratio, pa neću ni nju, ali je pokušala da me uceni, a ja na to ne pristajem. Kada je rekla da će sve reći ako joj ne dam novac, pred momkom sa kojim je bila tamo, rekao sam da mogu i sam da je odvedem u policiju, ali ne prihvatam ucene. Prvo je tražila još 1000 evra, pa 500 i 300 na račun.
Zašto? Zaradila je 600 evra, ja sam joj dao 500, još joj dugujem 100 i to je to. Došla je bez ikakvog iskustva, hteo sam da je odmah ispratim, ali supruga je insistirala da ostane. Ostatak osoblja je rekao da je bio na terapiji, a ja sam kasnije u baru pronašao tablete za smirenje. Jedva je hodala po terasi pod tim tabletama, tanjiri su joj ispadali iz ruku, pa sam je na njen nagovor ostavio za šankom, neka radi. Što se tiče priče o pepeljari, to je ona plastična koja se otvara iznad i koju je žena slučajno gurnula rukom, a ona, vidim, sad je od toga napravila dramu. Ali sada je sve gotovo", kaže Marin Dedić.
Muka mu je od kritika koje stižu za bar. Anastasijina majka je u svom postu pozvala ljude da ostavljaju kritike, čak i ako nikada nisu bili u Marineru. Bilo je na stotine poziva i pritužbi na navodne bubašvabe. Dedić nam šalje zvanična dokumenta da restoran poseduje sve dozvole i zdravstveno-higijenske sertifikate. Od Primorsko-goranske PU zatražili smo izjašnjenje o tome da li je podneta prijava i šta je po tom pitanju urađeno, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.
BONUS VIDEO:
(MONDO)