Dana 21. marta 1985. godine, izazvan ljubomorom, Junuz Kečo je počinio tragično ubistvo svoje supruge Raseme Fazlibašić, pred očima njene pastorkse Sanele Fazlibašić. Nožem je sedam puta naneo smrtonosne povrede u njen grudni koš i leđa. Nakon suđenja, osuđen je na 15 godina zatvora u Kazneno-popravnom domu Foča. Početkom rata, zajedno sa još petoricom zatvorenika, uspeo je da pobegne iz zatvora u Foči.
Junuz Kečo bio je najslavniji begunac bivše Jugoslavije. Oko njega se ispreplela čitava mitologija tokom bega od policije sredinom osamdesetih godina prošlog veka, govorilo se da je on kriminalac premazan svim bojama, neuhvatljivi odmetnik, lukavi šumski čovek i ubica sa podužim popisom žrtava, kako ga je opisao Marko Lopušina u jednoj svojoj knjizi. U poternici SSUP-a stoji opis plavokosog muškarca u ranim četrdesetima, kratkih brkova, visok 175 centimetara, snažan, opasan, vešt i inteligentan.
No, kakva je stvarna istina o Keči?
Ovom čoveku čiji je život poslužio kao inspiracija za film "Kuduz"? Da li je on zaista bio neustrašivi kriminalac, ili je možda bio emotivac čije je srce slomila nevera supruge? Možda je istina sasvim drugačija?
Kečo, kako ga zovu, rođen je u Žeželovu, selu blizu Kiseljaka u Bosni i Hercegovini. Od malih nogu je odrastao bez očeve prisutnosti i već kao dečko počeo je da se bori za svoj opstanak, radi od jutra do sutra. Kratkotrajno se upustio i u falsifikovanje novca, a kada je policija došla da ga uhapsi, Junuz je odlučio da pobegne na svom motoru. Kasnije je to interpretirano kao pokušaj ubistva tog policajca.
Nakon tog incidenta, Kečo se skrivao u šumi desetak dana pre nego što je uhvaćen, brutalno pretučen, osuđen i poslat u zatvor. Nakon izlaska iz zatvora, otišao je da radi u inostranstvu gde je uspeo da stvori pristojnu ušteđevinu. Po povratku u rodno selo, brzo je zaprosio prvu ženu koja mu se našla na putu - Rasemu Fazlibašić. Rasema je imala trideset godina i ćerku iz jednog od svojih prethodnih brakova, a Kečo je bio njen šesti suprug. Nažalost, ni taj brak nije potrajao dugo, svega tri godine.
Rasema je povremeno radila i kao konobarica u jednoj lokalnoj kafani gde se sve češće viđala s Junuzovim prijateljem Atifom Bužom iz Hadžića. Ljubomorni suprug pokušao je da premlatiti svog dojučerašnjeg prijatelja, ali ga je Atif savladao i pretukao. Posle je Junuz pokušavao da razgovara i s Rasemom na šta mu je ona odgovorila zahtevom za razvod braka i seobom iz zajedničke kuće. Junuz Kečo je 21. marta 1985. godine otišao u podstanarski stan svoje bivše žene da je moli za pomirenje. Nisu se sporazumeli i pobesneli Kečo je sa četiri uboda nožem ubio svoju donedavnu ljubav. Jedna verzija događaja kaže da je bežeći sa mesta zločina, naleteo na stanodavca Halila Džambasa, kojeg je istim nožem povredio, nakon čega je pobegao u šumu. Već sutradan je policija organizovala poteru za ubicom iz Žeželova. Umesto Junuza, tih dana pronađeno je samo njegovo pismo upućeno pokojnoj ženi u kome on otvoreno preti smrću i njoj i njenom ljubavniku i svima oni koji su mu "u životu stajali na putu".
Kečo je u svojim izjavama ispričao sve o sebi. "Od najranijeg detinjstva živeo sam u nemaštini i bedi. Imao sam dva brata i jednu sestru, a živeli smo s majkom, oca nisam zapamtio", kazao je Kečo, dodajući da je od malih nogu bio prinuđen da radi. U izjavi pisanoj rukom Junuz je opisao moment kada se nešto prelomilo u njemu, nakon čega je počeo krvavi pir.
"Tada sam Rasemi rekao, šta ćemo za ‘ono’. Pod ‘onim’ podrazumevam našu internu tajnu, o kojoj ni pred ovim sudom neću govoriti. Moja majka je imala skromnu penziju, a ja sam imao neke ušteđevine, a bilo je i dukata koji su mi ostali od majke. Sve je to ona potrošila s Atifom. Rasema mi je samo rekla: ‘Tuži me Bogu, ništa ne možeš dokazati.’ Halilu sam kazao: ‘Dođe li nekad Atif Bužo da noći ovde?’, na šta je on ljutito odgovorio: ‘Niko ne noći u mojoj kući, a da ja ne znam.’ Odgurnuo me od sebe i dobio sam udarac po glavi. Sećam se samo da sam izvukao nož iza pojasa, posle toga se ne sećam šta sam radio. Jedino se sećam još jednog udarca u glavu kada sam izlazio iz kuće. Kasnije sam saznao da me je Halil udario nekim daskom u glavu“, pojasnio je Kečo.
Kečo je u svojim iskazima na sudu često napominjao da je do zločina došlo jer ga je njegova supruga Rasema varala s Atifom Bužom, kojeg je, nakon što je nju ubio, pokušao da likvidira ispred njegove kuće. Kao svedok na Kečinom suđenju pojavio se i Bužo.
"Radim u Skupštini opštine Hadžići, a živim u selu Luke kod Tarčina. Živim sa suprugom i dvoje dece koja su stara 10 i 12 godina. Do aprila 1982. odnosi u braku s mojom suprugom Ševalom bili su dobri. Kasnije su se odnosi naglo poremetili, jer sam počeo mnogo da pijem, a Ševala je sumnjala da je varam“, kazao je na sudu Bužo.
U nastavku svog svedočenja Bužo je rekao da je, bez obzira na to što je konzumirao alkohol, vodio računa o porodici. U novembru 1984. u kafani "Barit" u Tarčinu upoznao je Rasemu, koja je tu radila kao konobarica.
"Tokom prvog kontakta shvatili smo da smo dalji rođaci. Isprva smo se ponašali kao rođaci, a kasnije smo stupili u ljubavnu vezu", kazao je tada Bužo. Početkom decembra 1984. godine Bužo je sedeo sam u kafani "Barit" kada je neko na njegovom "renou 4“ izbušio tri gume, a on je kasnije čuo da je to učinio Kečo.
"S Rasemom sam zadnji put bio 20. marta 1985. godine oko 22 sata. S njom sam se zadržao kratko. Sledeći dan krenuo sam opet do Raseme oko 17.30 sati. Kad sam došao pred kuću, video sam dosta naroda koji se okupio ispred kuće. Kad sam izašao iz vozila, rekli su mi da je Kečo nožem ubio Rasemu", kazao je na sudu Rasemin ljubavnik. Atifu Buži ništa nije bilo pravo upozorenje, ni svakodnevna potraga policije, ni glasine da ubica ima popis smrti u džepu, ni izričite pretnje u pismu. 15. juna 1985. godine, negde oko 10 sati uveče, Kečo je dva puta upucao Bužu koji je to preživeo.
Tek nakon ovog pokušaja ubistva u Kiseljaku i okolni zavladao je strah od šumskog osvetnika. Punih godinu dana su potere silazile s planine Volujak praznih ruku. Narod je pričao sve više i više, a mediji su sve češće pisali kako se "najsuroviji bosanski odmetnik" prerušava i svakog dana silazi u selo. Kako vešto izmiče psima tragačima jer im daje smrdljivu medveđu mast koje se oni boje, a on to zna jer je u vojsci bio vodič pasa. Pričalo se i kako Kečo zna da provali svaku bravu i da živi po tuđim kućama i vikendicama. Pisalo se kako ga seljaci čuvaju iz straha za vlastiti život jer on uvek sa sobom nosi sačmaricu, pištolj i dve bombe. Navodno je prepravio stari tranzistor pa je prisluškivao poruke s policijskih radio stanica. Jednom je, govore legende, čak i policajcima javio da, kad već stražare u njegovoj kući, "ugase svetla po kući, da mu štede struju".
Kečo je uhvaćen u Budvi 1986. godine i na suđenju je istina izašla na videlo. 19. avgusta 1993. godine, nedaleko od svoje kuće u Lepenici, Junuz je izgubio život, zajedno sa svojom pastorkom Sanelom. Snajperista je prvo pogodio Sanelu, a kad je Junuz pritrčao da joj pomogne, i njega je zadesio smrtonosni hitac. Umrli su držeći se za ruku.
Kako je Sanelu proslavio Čola?
Uloge njihove pastorke Sanele igrala je Ivana Legin. Glumila je u kultnom filmu "Kuduz", a onda nestala sa javne scene. Ivanu pamtimo po pesmi iz Čolinog spota "Ja se zovem Ivana, a tata me zove zlato."
BONUS VIDEO:
(MONDO/Dosije Baba Jaga/istočnabosna.com)