Splićanin Mladen Bartulović radi kao čuvar svetla na svetioniku Struga. Ovaj posao obavlja već deceniju. Kancelariju je zamenio "solidnom kamenom stenom" i nije zažalio.
Na svetioniku boravi tokom čitave godine, sem za vreme godišnjih odmora, zajedno sa svojom suprugom. Kako je naveo, život u gradu ga je odavno umorio. Prve dve godine na Strugi je živeo sam, usamljen nije bio nikad, samo mrtav umoran od posla.
"Meni je proletelo. Ja sam splitsko dete i trideset godina sam radio u Splitu, od čega sam poslednjih sedamnaest godina radio za veliku svetsku kompaniju, bavio sam se uvozom i izvozom. Onda mi je jednostavno sve to skupa dosadilo i ja sam odlučio da promenim svoj život iz korena", priseća se Bartulović za RTS.
"Imao sam zdravstvenih problema. Kada je firma odlučila da ugasi pogon, meni se to sve skupa smučilo. Onda sam odlučio da promenim svoj život i da preživim. Rekao sam svojoj ženi tada, ako ostanem još šest meseci u kancelariji, umreću i tako bi se to i desilo".
Splićanin i njegova supruga su jedini stanovnici na rtu Struga. Mladen je prvobitno bio čuvar svetla na ostrvu Sušac, da bi po odlasku svog prethodnika Jurice Kvinte, bio prebačen na Lastovo. Iako je interesovanje za ovaj poziv koji se često doživljava kao beg od haotičnog gradskog života poprilično veliko, istrajan je bio u svojoj odluci: "Podneo sam molbu Plovputu i čekao jedno godinu dana. Sećam se da je lista čekanja za svetioničare bila duža nego za magnetnu rezonanciju, a mislim da je i sada tako".
Tokom deset godina provedenih u službi svetla, nijednom nije posumnjao u svoju odluku. Za Mladena kojem je Struga druga kuća, lastovska priroda iskonska je i jedinstvena cele godine; posebno uživa u septembru, oktobru i novembru kada "nema gužve, more je toplo, jesenje su boje i sve je lepo".
Za razliku od većine svetionika Jadrana na kojima svetioničari borave uglavnom mesec dana na radnom mestu, mesec dana kod kuće, lastovska Struga, zajedno sa svetionicima na Savudriji, ostrvu Susak i Velom Ratu, jedini je svetionik sa stalnom posadom.
Nije se svetioničar u potpunosti odrekao ni tekovina savremenog života, iako njima nije previše oduševljen: "Ja sam odgojen u nekom drugom sistemu vrednosti gde smo izuzetno cenili kolektivno, a danas je individualno preraslo u neku vrstu mržnje, nepoštenja, samoću, ja Vam se pomalo grozim tog Fejsbuka".
Najveću razonodu na Fejsbuku pronašao je u ovim impozantnim građevinama: „Meni je glavna zanimacija na Fejsbuku da tu lepim slike svetionika zbog čega pojedinci misle da sam opsednut njima", priznaje Mladen uz smeh.
Iako su svetionici danas automatizovani, posla na svetioniku uvek ima: "Sve što je čovek napravio, to se da i pokvariti. Nismo sad svi inženjeri elektronike, ali kad se svetionik pokvari, a obično se pokvari usred mrkle noći, svaki svetioničar recimo mora biti u stanju da promeni matičnu ploču."
Osim brige o svetlu, potrebno je pripremiti i apartmane unutar zgrade svetionika gde su nekad živeli svetioničari, a koji se danas izdaju turistima: "Pre sezone, moraš pregledati i urediti četiri apartmana, ofarbati sedamnaest prozora i okrečiti zidove, a plafoni visoki tri metra!", pomalo uzdahujući govori Mladen. Dragoceno za očuvanje ovih spomenika kulture je i redovno povetravanje, jer ogromna količina soli u vazduhu sve nagriza, metal, drvo, kamen.
Formalno radno vreme svetioničara je od četiri do jedanaest ujutru, a iako ima svoju kancelariju, Mladen u njoj provodi najmanje vremena, raspored i tempo dnevnih poslova određuje sam u skladu sa mesečnim planom rada.
Mladen sa suprugom živi u kamenoj kućici koja se nalazi tik uz svetionik. Kuća je snadbevena strujom, vodom i grejanjem.
BONUS VIDEO:
(MONDO)