Kada se pomene skijanje na Alpima, većini su prva asocijacija prestižni i skupi ski-centri u Francuskoj, Austriji, Švajcarskoj ili Italiji. Međutim, postoji jedna nama posebno bliska i doskora nepravedno zanemarena destinacija koja nudi istinski alpski doživljaj i vrhunsko skijanje po daleko pristupačnijim cenama. U pitanju je Slovenija.
Njeni ski centri, iako možda manje poznati u odnosu na svoje alpske susede, kriju neponovljiv šarm i garantuju odličan provod na snegu kako početnicima tako i prekaljenim skijašima.
Na poprilično malom prostoru nalazi se čak 12 skijališta sa oko 230 km staza. Povezanost je odlična a rastojanja između ski centara zanemarljiva pa smo tokom relativno kratkog boravka uspeli da posetimo četiri skijališta i usput da uživamo u bogatoj kulturnoj baštini, ukusnoj lokalnoj kuhinji i gostoprimstvu koje je zaštitni znak ovog regiona.
Kroz ovaj izveštaj pokušaćemo da vam predstavimo delić onog što ova prelepa zemlja nudi i otkrijemo vam zašto je baš Slovenija idealna destinacija za vašu sledeću zimsku avanturu. A naša započinje u Mariboru.
MARIBOR
Samo nekoliko sati nakon poletenja sa beogradskog aerodroma već smo skijali na Mariborskom Pohorju, najvećem slovenačkom ski centru koji se prostire na 220 hektara i nudi više od 40km odlično uređenih ski staza svih nivoa.
Sastoji se od dva skijališta, Bolfenk i Areh, koja su povezana stazama kroz šumu i autobusom koji vozi na svakih 15 minuta. Skijalište je čuveno po svojoj "Zlatnoj lisici", prestižnom takmičenju u alpskom skijanju za žene, ali i po najdužoj stazi za noćno skijanje u Evropi dugoj 10km. U centru Bolfenk se nalazi i najduža crna staza sa brojem 8, dok se najpopularnija crvena staza nalazi u centru Areh. U Arehu se nalazi i staza broj 20 koja je naročito pogodna za porodično skijanje sa decom i na njoj možete očekivati malo veću gužvu naročito vikendom i u toku raspusta. Kako god okrenete, i u Bolfenku i u Arehu ćete sigurno naći stazu koja vam u potpunosti odgovara.
Osim skijanja, Mariborsko Pohorje nudi i druge zimske aktivnosti počev od klizanja, penjanja i karlinga pa sve do letova balonom i plivanja u zatvorenim bazenima. Oko skijaških staza nalazi se veliki broj ski bifea i restorana, dok su za najmlađe goste pripremljeni vrtići i igrališta na snegu. Postoji veliki broj ski škola čiji instruktori su tu da vam pruže podršku i obuku bez obzira na kom ste nivou skijaškog umeća, a opremu možete iznajmiti direktno na skijalištu ili u rentalima u sklopu hotela u kom ste smešteni. Mi smo koristili usluge rentala Ski school Intersport Pohorje ENJOY WINTER i prezadovoljni smo uslugom, stručnošću i izborom opreme.
Odseli u Habakuku, luksuznom hotelu sa četiri Superior zvezdice koji vam toplo preporučujemo ukoliko želite smeštaj u kome se sreću elegancija, udobnost i vrhunska usluga. Ono po čemu se ovaj atratktivni, poslovni i sportsko rekreativni centar naročito izdvaja iz ponude smeštaja u Mariboru je spektakularan, potpuno nov welness centar sa bazenom i četiri saune. Nalazi se u samom podnožju Pohorja i odličan je izbor ako želite da kombinujete skijanje i posetu Mariboru.
A Maribor i te kako ima šta da ponudi. Pored toga što je pristupna tačka najvećem ski centru u zemlji i kulturni centar Slovenije, Maribor važi i za idealnu destinaciju za ljubitelje vina i kulinarstva u šta smo se iz prve ruke uverili tokom posete kavarni Nana. Restoran se nalazi u samom centru Maribora, meni je jako bogat, hrana izvrsno pripremljena, izbor vina ogroman, a cene više nego prihvatljive za taj nivo kvaliteta. Naša preporuka je da obavezno probate pastrmku, raviole i tatar biftek i da sve to zalijete renskim rizlingom.
Ovaj čuveni vinarski kraj je poznat uglavnom po belim sortama, ali glavna zvezda Maribora je “Stara Trta”, najstarija loza na svetu koja se nalazi u samom centru grada gde već 400 godina daje grožđe od kojeg se pravi popularno crveno vino “cviček”. Izdanci ove Ginisove rekorderke rastu po celom svetu a vino proizvedeno od njenog grožđa predstavlja visoko cenjen protokolarni poklon koji Opština Maribor daje uglednim ličnostima među kojima su Gari Kasparov, Arnold Švarceneger i Dalai Lama.
Nakon posete Staroj Trti i par zdravica sa ljubaznim domaćicama krećemo u obilazak grada. Staro gradsko jezgro je nabijeno istorijom i svaka uličica i trg imaju neku zanimljivu priču. Onima koji su rođeni u Jugoslaviji Maribor je poznat i po čuvenom proizvođaču kamiona TAM i rok bendu Lačni Franc. Tokom posete obišli smo i Mariborski dvorac, uživali u božićnom marketu, slušali lokalni amaterski ženski hor i vozili se na panoramskom točku.
Sve u svemu, ukoliko želite kombinaciju odličnog skijanja i pristupa urbanim i kulturnim sadržajima, sve preporuke za Maribor i njegovo Pohorje.
VELENJE
Na putu ka našoj sledećoj ski destinaciji, skijalištu Golte, posetili smo Velenje, gradić sa puno duha poznat po svojoj industrijskoj prošlosti i modernoj arhitekturi. Naročito nam je bila zanimljiva poseta Titovom trgu i gradskom muzeju gde smo saznali više o istoriji Velenja.
Vizijom i zajedništvom od rudarskog naselja do najmodernijeg grada u Evropi
Iako je prosečnom stanovniku Srbije prva asocijacija na Velenje čuveni proizvođač belke tehnike Gorenje, njegova istorija je zapravo neraskidivo povezana sa jednom drugom vrstom industrije - rudarstvom. Rudnik sa jednom od najvećih zaliha lignita na svetu je imao ključan uticaj na urbanizaciju i demografske promene u nekadašnjem malom rudarskom naselju koje je za nekoliko godina postalo najmoderniji grad u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Najmlađi i etnički “najmešovitiji” grad u Sloveniji postao je simbol modernog urbanog razvoja najviše zahvaljujući viziji Ernesta Žganeka, direktora rudnika čija je nepresušna energija dovela do poduhvata koji je zadivio čitavu tadašnju Jugoslaviju. Za samo nekoliko godina usred zelenila izraslo je više od 20 samostojećih zgrada koje su izgradili njihovi budući stanari po projektima najboljih slovenačkih arhitekata. Te zgrade i dan-danas stoje, moderne i lepe, udaljene “za najmanje dve visine jedna od druge kako ne bi bacale senku” i sa velikim prozorima napravljenim da propuštaju svetlo onima koji su polovinu svog života provodili u mrklom mraku.
Njegovi stanovnici se i danas pozdravljaju rudarskim pozdravom “Srećno” i jako su ponosni na svoju prošlost i predake koji su svojim rukama uspeli da uspavano rudarsko naselje pretvore u moderan grad za oko 30.000 radnika koji su doselili iz svih krajeva Jugoslavije.
Sa njima su došle i njihove žene, a budući da je rudarstvo isključivo muško zanimanje trebalo je naći delatnost u kojoj bi i one mogle da se zaposle. Iako nije postojala ekonomska potreba za tim jer su tadašnji žitelji Velenja imali ubedljivo najveće plate u celoj Jugoslaviji, Žganek Nestl je predano radio na rešenju tog problema. U obližnjem selu Gorenje je pronašao radionicu za izradu šporeta i nagovorio vlasnike da proizvodnju prebace u Velenje gde im je rudnik napravio prvu halu.
Počeli su sa 10 radnika da bi osamdesetih godina narasli na 22.000 zaposlenih. Gorenje je izvozilo proizvode u više od 80 zemalja sveta i još jedan je primer kako vizija i zajedništvo mogu da naprave velike stvari.
Žganeka Nestla sa razlogom nazivaju ocem grada a njegov spomenik je jedan od tri koji krase centralni gradski trg. Na istom trgu se nalazi i spomenik rudaru, kao i najveći spomenik na svetu Josipu Brozu Titu podignut u znak zahvalnosti za političku podršku bez koje bi ovakav poduhvat bio nemoguć.
Umesto industrije - turizam
Danas se Velenje sve više okreće turizmu i zaista ima šta da ponudi. Mi smo obišli Velenjski dvorac u kome se nalazi gradski muzej sa jedanaest stalnih postavki. Pored zbirki koje posetioce vode kroz lokalnu istoriju najzanimljivija nam je bila afrička zbirka Františeka Foita koja u pozadini ima dirljivu priču o ljubavi i porodičnoj tragediji, kao i izložba kostiju mastodonta starih tri miliona godina.
Posetili smo i vilu Bjanka, jednu od tri istorijske palate u Velenju u kojoj je smešten Turističkla organizacija Šaleške doline gde smo prisustvovali odličnoj prezentaciji bogate turističke ponude i zakazali novu posetu Velenju i to na leto u toku kupališne sezone kada ćemo biti među 100.000 turista koji svake godine posete prelepo Velenjsko jezero. Kupanje na ovom kristalno čistom jezeru je besplatno kao i iznajmljivanje ležaljki i suncobrana, pa ne čudi što su Slovenci Velenjsku plažu peti put zaredom proglasili najboljim prirodnim kupalištem.
Čuli smo i o planovima za razvoj porodičnog, festivalskog i banjskog turizma, ali i o tome koliko se vodi računa o izvrsnosti gastronomske ponude u šta smo se malo kasnije i uverili na ručku u restoranu Lesnika u Mozirju. Priča o ovom resstoranu počinje 2014. godine kada je porodica Potočnik iz Rečice ob Savinja odlučila da oživi staru kuću i da domaću hranu pravljenu po receptima njihovih baka ponudi brojnim turistima. Jetrena pašteta sa tartufima je izvrsna kao i teleći obrazi, a naša definitivna preporuka je fregola sa piletinom i lešnicima. Sigurni smo da će u bogatom meniju svako pronaći način da uživa u pažljivo pripremljenim jelima od domaćih namirnica.
GOLTE
Nakon ručka smo se uputili ka mestu Žekovac odakle kreće gondola prema skijalištu Golte koje je naša sledeća ski destinacija u Sloveniji.
Gondola u koju staje 56 ljudi nas je za samo 8 minuta podigla na nadmorsku visinu od 1410 metara na plato Medvedjak sa kog kreću ski liftovi i na kojem se nalazi wellness hotel Montis u kom smo odseli. Smešten u idiličnoj prirodi, uz samu ski stazu, ovaj hotel sa 4 zvezdice koji je 2020. godine proglašen za najbolji ski hotel u Sloveniji je idealna polazna tačka za skijaše i planinare.
Skijalište Golte je izvrsno opremljeno i potpuno opravdava titulu najboljeg skijališta u kategoriji srednje velikih ski centara koju je osvajalo tri godine zaredom (od 2010. do 2013.)
Prostire se na nadmorskim visinama od 1.250 do 1.573 metra i ima 13 kilometara uređenih staza kategorisanih u rasponu od plavih namenjenih početnicima, pa sve do crnih koje će preznojiti i najiskusnije skijaše. Sistem veštačkog osnežavanja pokriva sve staze pa je sneg zagarantovan tokom cele sezone.
Postoje i staze za nordijsko skijanje, a tokom letnjih meseci Golte posećuju ljubitelji brdskog biciklizma, nordijskog hodanja, penjanja i paraglajdinga. Posebno zanimljivo mesto je Alpski vrt u okviru koga je, na 2 hektara, smešteno više od 100 vrsta alpskog bilja i koji je najviši vrt tog tipa u Evropi. Pored istraživanja jedinstvene flore alpskih predela, posetioci mogu da uživaju i u spektakularnim pogledima na Savinjsku dolinu, Savinjske Alpe i Karavanke, a svima preporučujemo posetu vidikovcu na Treh Plot odakle smo zabeležili nekoliko prelepih fotografija koje možete videti u nastavku.
KRANJSKA GORA
Nakon Goltea zaputili smo se na krajnji severozapad Slovenije u Kranjsku goru.
Ovo skijalište u Julijskim Alpima, na korak od Italije i Austrije, ima dugogodišnju tradiciju i po turističkoj ponudi i infrastrukturi je najrazvijeniji i najpoznatiji zimski turistički centar u zemlji. U Kranjskoj gori se svake godine održava trka svetskog kupa u slalomu i veleslalomu na stazi Podkoren koja je, na našu žalost, bila zatvorena u vreme našeg boravka.
Ali zato smo bili u prilici da skijamo na drugim stazama kojih u ovom ski centru ima oko 20km i u kojima mogu uživati skijaši svih nivoa znanja. Gostima su na raspolaganju 23 žičare a organizovano je i turno skijanje.
Većini laganijih staza se može pristupiti direktno iz centra Kranjske gore gde se nalazi sve što je jednom skijašu potrebno: ski rentali i servisi, škole skijanja, brojni kafići, restorani i smeštajni kapaciteti. Ovakav raspored staza naročito odgovara neskijašima koji mogu da se sunčaju u bašti nekog od mnogobrojnih kafića dok posmatraju prijatelje ili članove porodice kako skijaju.
Kranjska gora je poznata i po takmičenju u ski skokovima na velikoj skakaonici u Planici kao i po odlično pripremljenim stazama za nordijsko skijanje kojih ima oko 40km.
Kranjska Gora i njena okolina su u pravom smislu reči zimski raj u kome podjednako uživaju i neskijaši bilo da se odluče za šetnju, sankanje, penjanje na ledu ili klizanje na prirodnom klizalištu na jezeru Jasna. Za one koji nisu baš sportski nastrojeni tu su žurke, kazino i još mnogo toga.
Predeo obiluje autentičnim slovenačkim šarmom i prirodnim lepotama koje oduzimaju dah. Jedan takav impozantan pogled pruža se sa terasehotela Špik na istoimeni planinski venac visine 2.472 metra.
Udaljen je svega 5km od Kranjske gore i odlična je polazna tačka za sve vrste aktivnosti na otvorenom tokom cele godine. Zanimljivo je da ovo alpsko odmaralište ima deo sa četiri i deo sa tri zvezdice, kao i odlično uređen kamp što osigurava široku ponudu u kojoj svi mogu pronaći aranžman za sebe. U sklopu hotela se nalazi i izuzetan alpski wellness centar sa velikim zatvorenim bazenom i saunama u kojima se možete opustiti nakon dana provedenog napolju.
Kako i u ostalim delovima Slovenije i u Kranjskoj gori se dobro jede, a mi preporučujemo restoran Pino Alpino koji pored odlične hrane u ponudi ima i vrhunska slovenačka vina i restoran Triangel u kome se za spremanje jela koriste isključivo domaće namirnice koje su uzgajane na ekološki prihvatljiv način.
Sve u svemu, ukoliko želite pravo alpsko iskustvo a da zato ne morate da opljačkate banku Kranjska gora je odličan izbor i naša preporuka.
KRVAVEC
Za kraj naše ski avanture po Sloveniji ostavili smo pravu poslasticu - skijanje na perfektno uređenim stazama po mnogima najboljeg ski centra u Sloveniji - Krvaveca.
Smešten je u predgorju Kamniških Alpa i predstavlja pravi raj za ljubitelje zimskih sportova. Nalazi u opštini Cerklje na Gorenjskem, odmah iznad istoimenog gradića koji je polazište za mnoge biciklističke i pešačke ture i pristupna tačka ovom odličnom skijalištu. Sa 35 kilometara savršeno uređenih skijaških staza koje su kompletno pokrivene sistemom za veštačko osnežavanje, Krvavec obezbeđuje izvrsne uslove za skijanje od početka decembra sve do kraja aprila.
Prostire se na visinama od 1.450 do 1.971 metra i posebno je cenjen među iskusnim skijašima. Reputaciju “skijališta za znalce” duguje velikom broju crvenih i crnih staza ali i tome što u prošlosti ovde nije bilo pravih mesta za početnike i decu. Ipak, u proteklih nekoliko godina Krvavec je u tom smislu napravio veliki iskorak pa sada u njemu mogu uživati skijaši svih kategorija, kao i deca za koju postoji igralište na snegu i snouborderi kojima je na raspolaganju uređen fun park.
Ono što ovaj ski-centar čini još posebnijim je njegova pozicija. Prema našim saznanjima ne postoji skijalište u celoj Evropi koje se nalazi toliko blizu međunarodnom aerodromu. Udaljeno je svega 8 kilometara od aerodroma Jože Pučnik, 25 kilometara od Ljubljane i 17 km od Kranja, pa ne čudi što je pored titule Kristalne snežne pahuljice koja se dodeljuje najboljim skijalištima u Sloveniji, proglašeno i najboljim vikend skijalištem u zemlji.
I to nije sve što je “naj” kad je u pitanju Krvavec. Od ove godine poseduje i najbolje iz repertoara čuvenog proizvođača žičara “Leitner”. Naime, od sada će skijaše na vrh staze Zvoh izvlačiti 8 miliona evra vredan šestosed, jedan od 3 takva u celom svetu.
Takođe, moramo da pomenemo i odličnu organizaciju samog pristupa skijalištu na koje se stiže kabinskim šestosedom koji polazi iz podnožja planine gde se nalazi veliki broj dobro organizovanih parkinga na kojima besplatno možete ostaviti automobil i sačekati bus koji će vas dovesti do ulaska u gondolu.
Dakle, šta više reći o Krvavcu osim ga toplo preporučiti i napomenuti da je od od nekadašnjeg mesta rezervisanog za ski fanatike evoluirao u kompletan zimski centar koji zadovoljava sve potrebe svojih posetilaca nudeći savršenu kombinaciju sportskih izazova, zabave i porodičnog uživanja.
Mi smo zaista uživali u gostoprimstvu i gurmanlucima svih naših domaćina na ovoj ski turi po Sloveniji, a nakon posete bajkovitom zamku Strmol i odlične večere u domaćinstvu Vodnik podno Krvaveca zaputili se na aerodrom. U ovom domaćinstvu odsedaju lovci, ribolovci, biciklisti, skijaši i porodice iz celog regiona srednje i istočne Evrope. Zaista je nemoguće naći bolji smeštaj u blizini, a bogami i kuhinju u šta smo se uverili već nakon prvih zalogaja sa pjate koju je za nas pripremio domaćin i koja je naša preporuka za odličan ručak nakon aktivnog dana provedenog u prirodi.
Prošlo je svega nekoliko sati otkad smo izuli pancerice pa dok nismo sleteli na aerodrom Nikola Tesla u Beogradu. To je još jedan od mnogo razloga zašto vašu sledeću zimsku avanturu ne traba da tražite dalje od Slovenije. Na ovom mestu želimo posebno da se zahvalimo našim divnim vodičima iz agencije Best Press Story koji su učinili da se na svakom koraku kroz ovu divnu zemlju osećamo udobno i dobrodošlo i koji su svojim ogromnim znanjem i iskustvom pomogli da u potpunosti "osetimo Sloveniju". #ifeelsLOVEnia je i slogan Turističke organizacije Slovenije na čijem sajtu i društvenim mrežama možete pronaći sve informacije i preporuke koje će vaše putovanje u ovu divnu zemlju učiniti lakim i udobnim.