Mnoge kuće na hrvatskoj obali koje se iznajmljuju tokom letnje sezone nisu popunjene kao prošle godine, a neizvesna je i postsezona. Ipak, Hrvatska turistička zajednica (HTZ) tvrdi da je gostiju ima više nego lani. O čemu je ovde zapravo reč?
"Početak sezone bio je dosta slabiji u odnosu na pre i krenuo je prilično kasnije, tek u drugoj polovini juna. U julu je bilo po dva, tri, sedam, pa i 10 dana kada nismo imali goste. Nije bilo storniranih rezervacija, ali se dosta kasnije bukiralo i dosta je bilo na 'rupe'. Sada sve do kraja sezone nemamo nikakvih perioda bez gostiju, međutim, postsezona nam još nije popunjena", saopštava za DW vlasnik kuće za odmor u južnoj Istri, udaljene dvadesetak kilometara od Pule.
On je samo jedan od mnogih vlasnika luksuznih objekata s bazenom u Hrvatskoj koji su ove sezone ostali bez gostiju. Za takvim smeštajnim objektima je proteklih decenija vladala prava pomama, pa su nicali kao pečurke posle kiše. I ne samo oni, nego i svi drugi oblici privatnog smeštaja, apartmana i soba. Istra, recimo, ima gotovo pola miliona smeštajnih kapaciteta, što je dva i po puta više nego stanovnika u ovoj regiji. Od toga se najveći deo, gotovo 325.000, odnosi na privatni smeštaj.
Dvadeset dana bez gostiju
Privatni smeštaj je naglo rastao u proteklih deset godina, pa je svake godine registrovano čak 13.000 novih kreveta. Očito je ovakav nagli rast uzeo maha, što potvrđuju i turistički radnici. Prema pisanju medija, od 27. jula do 3. avgusta samo u Istri je na platformi Airbnb bilo slobodno još 467 kuća, na Kvarneru 387, a u Dalmaciji 405.
Međutim, vratimo se vlasniku kuće sa početka priče. Poređenja radi, ova kuća sa bazenom od 150 metara kvadratnih, čiji dnevni zakup košta od 280 do 300 evra, ranije je bila popunjena već početkom juna i tako sve do 20. septembra. A ove godine, kad se sve zbroji, kuća je do sada čak 20 dana bila bez gostiju, što je u proteklim sezonama bilo nezamislivo.
"Nismo dizali cene u odnosu na ranije. Znam da se radi o ruralnim kućama i da je središnja Istra slabije popunjena. Razlog izostanka gostiju verovatno leži u Evropskom fudbalskom prvenstvu, a ljudi su verovatno ostali kućama i zbog Olimpijskih igara. Kuće pored mora, u blizini gradova, verovatno su bile najpopularniji izbor. Ruralna Istra nije toliko dobro prošla", kaže sugovornik.
Svi kažu da je opšte povećanje cena uticalo na izoastanak gostiju, kaže on. Međutim, on dodaje i da to ipak nije razlog.
"Dosta putujemo, vidimo kako je u ostatku Evrope, bili smo nedavno i u Španiji koja nije baš jeftina, ali ne znam kako oni stoje sa sezonom. Rast cena nije uzrok, jer mislim da će ljudi koji putuju uvek i putovati, što se pokazalo tokom pandemije korona virusa. Ljudi koji su hteli da putuju ipak su našli načina i kuće nisu bile toliko prazne koliko se najavljivalo. Mislim da je poenta da su Nemci i dalje radili, dosta ih je ostajalo kod kuće, a oni koji su putovali, putovali su na more", smatra on.
Pad nemačkog tržišta
Ukoliko se ovaj trend nastavi, vlasnik planira da naredne sezone ponudi dodatni sadržaj, poput wellnessa, ali ne namerava da snižava cene.
"Mislim da spuštanje cena neće da poveća broj gostiju. To smo videli i na 'rupama': mogli ste da smanjite cenu koliko god ste želeli, ali ako gostiju nema, nema ih. Određeni nivo smeštaja će uvek da ima svoju cenu i uvek će se prodavati neke stvari koje su dobre, što gosti, na u stvari i žele da bukiraju. To su sve ljudi koji su viša srednja klasa koja putuje i troši na taj luksuz", smatra sugovornik.
Situacija u smeštajima šarenolika
Lorena John, predsednica Udruženja porodičnog smeštaja Istre, koje okuplja stotinjak članova, vlasnika što kuća za odmor, što apartmana, kaže da je situacija šarolika što se popunjenosti objekata tiče.
"Ne može se reći da je kao ranije jer je manji priliv sa nemačkog tržišta: Evropsko prvenstvo dosta je poremetilo, možda je dobar deo ljudi odlučio da ode na Olimpijske igre u Francusku, a tamo su strašno visoke cene, a možda je na popunjenost uticala i recesija. Ne možemo da utvrdimo pravi razlog. Iduća sezona će biti pravi pokazatelj stanja na našem tržištu: da li je razlog preterano veliki broj objekata, jesu li možda cene smeštaja uticale na potražnju ili su glavni razlozi bili ta dva velika svetska sportska događaja koja su malo poremetila tržište", kaže John.
Čak 50.000 kreveta više nego ranije
Ona takođe navodi da kuće za odmor beleže pad popunjenosti od 20 posto u odnosu na pre.
"Tu i tamo se pokaže poneka 'rupa', poneka nedelja ostane prazna, u junu i prvoj polovini jula, što lani nije bio slučaj", kaže John.
Praznih kuća usred sezone ima i u Dalmaciji, koja je tridesetak posto skuplja od Istre, pa su mnogi obarali cene. Barbara Marković, predsednica Hrvatskog udruženja porodičnog smeštaja kaže da je popunjenost vrlo dobra, brojke govore da je noćenja u prvih šest meseci pet posto više nego u istom razdoblju prošle godine.
"Međutim, činjenica je da ove godine na nivou Hrvatske imamo i 50.000 kreveta više nego pre, tako da, realno, ne mogu biti svi popunjeni jednako kao što je to bilo pre pet, šest godina kad nije bilo toliko kuća. Mislim da nam je to generalno najveći problem. Cene nisu u pitanju jer postoji raznovrsna ponuda, od najluksuznijih vila do onih pristupačnijih", objašnjava Marković.
Ona dodaje da se u ovom trenutku "najbolje popunjavaju kuće koje se iznajmljuju duži vremenski period, koje su na platformama duže vreme, dok se novi bore za svoj deo kolača, što nije lako".
Dobro popunjeni hoteli
S druge strane, hoteli sa četiri i pet zvezdica su u špicu sezone vrlo dobro popunjeni, gotovo u potpunosti, kao i visoko kategorizovani kampovi, potvrdio je medijima Veljko Ostojić, direktor Hrvatskog udruženja za turizam. Hoteli nižih kategorija prisiljeni su zbog inflacije da drže cenu koju tržište očito ne prihvata.
Prema podacima Hrvatske turističke zajednice (HTZ), u prvih sedam meseci ove godine u Hrvatsku je došlo 12 miliona gostiju, tri posto više nego lani. Oni su ostvarili jedan posto više noćenja nego prošle godine, čak 54,7 miliona. Istina, jul je bio nešto lošiji nego pre, međutim, direktor HTZ-a Kristjan Stančić medijima je otkrio da "hrvatski turizam raste po određenoj godišnjoj stopi, koja je pozitivna“.
Stoga javna percepcija o lošijoj sezoni, prema njegovom mišljenju, nije naročito točna, a pojavljuje se, kaže, kada deo objekata ostvari slabiju popunjenost.
BONUS VIDEO:
(DW/Mondo/Aleksandra Virijević)