Lejla Zalihić, meštanka Buturović Polja, jedna je od onih koji su preživeli katastrofalne poplave u BiH. Međutim, njena priča o borbi za život ledi krv u žilama.
"Ne znam koliko je bilo, možda pola jedanaest, suprug, trinaestogodišnja ćerka i ja smo zaspali, a svekrva je bila na drugom spratu. Zvao nas je komšija i rekao da bežimo jer će nam kuća biti poplavljena. Izašli smo kroz prozor i videli da voda dolazi. Popeli smo se na drugi sprat, a voda je sve više dolazila. Uzela sam neke osnovne stvari, poput ličnih dokumenata i slično", počinje priču Lejla za "Avaz”.
Pogledali su kroz prozor sa drugog sprata i videli da voda odnosi auto, a kuća je počela da se ljulja kako je voda došla.
"Popeli smo se na treći sprat i pozvali GSS, Hitnu pomoć, policiju, međutim, taj određeni most preko kojeg dolazite nije bio prohodan i nisu mogli da dođu", rekla je Zalihić.
Kaže da su na trećem spratu ostali oko sat vremena kada su osetili da udara u donji sprat. Bili su svesni šta će se dogoditi, ali nisu znali da li će uspeti da pobegnu.
"Osetili smo to kada se kuća jednom snažno zaljuljala, pa drugi put i treći put srušila, i mi smo se srušili zajedno sa njom. Sećam se da sam čula vrisku muža, svekrve i ćerke i više se ničega ne sećam", kroz uzdah priča Zalihić.
Neke stvari je, dodaje, saznala tek sada. Na primer, telefon joj je sve vreme bio u ruci.
"Zaista ne znam zašto mi je bio u ruci i zašto sam ga tako čvrsto držala da mi ni tokom plutanja nije ispao iz ruke", objašnjava Zalihić.
Bila je svesna, kaže, da joj nema porodice. Nije znala kuda plovi, sva je pretučena.
"Ćerka je primetila svetlo u mojoj ruci i počela da me zove. Nisam mogla da dođem do nje od drveta, stvari, kućnih aparata. Gurnula sam ih, zaronila ispod njih, prešla preko njih, očistila ih da bih došla do nje. Kada sam je našla, vukla sam je za sobom, bilo je preteško, čizme i odeća su mi bili natopljeni, ali smo uspeli da dođemo do obale, gde smo sedeli možda sat i po. Pokušavali smo da smislimo kuda da idemo, nismo znali u kom pravcu da idemo", kaže Zalihić.
Velike posledice
Tada su na vodi videli mlađeg čoveka koji je plutao na splavu. Pozvala ga je da uzme tanje drvo i gurne se na obalu i uspeo je da ih stigne.
"Nas troje smo potom izašli kroz šumu pokušavajući da dođemo do prve kuće koja nije bila poplavljena da bismo se presvukli i došli k sebi jer smo bili mokri, blatnjavi, pretučeni, bez obuće. Ne sećam se svih detalja, još sam ošamućena, znam da smo došli do kuće u koju su došli policija i civilna zaštita i odveli nas u Hitnu pomoć", rekla je Zalihić.
O mužu nije znala ništa, rekli su joj kasnije da je živ. Ipak, njenu svekrvu još uvek nisu našli.
Kaže da na svojoj ćerki kada priča vidi da je traumatizovana i da se nada da sve to neće imati veće posledice na nju jer je ona u veoma osetljivom dobu, a ono što je doživela je zaista strašno iskustvo.
"Moj suprug je sa bratom otišao u Buturović Polje u potrazi za nestalim ljudima, prvenstveno njegovom majkom“, rekao je Zalihić.
(Avaz, Mondo.rs, I.L.)