Život na margini težak je sam po sebi, ali saznanje da vam je država oduzela ono što najviše volite i što je deo vas - decu, najteže pada većini ljudi kojima se život preokrenuo naopačke. Najteže je sudeći po ispovestima, majkama koje su usled teške životne priče završile na ulici.
U Zagrebu naglo raste broj beskućnica. Sudeći prema evidenciji radnika zagrebačkog udruženja "Dom nade", broj žena bez krova nad glavom i žena koje žive na rubu beskućništva u poslednjih nekoliko godina povećao se čak 17 puta.
"Izgubila sam decu. Odvojena su od mene zbog mojih loših finansijskih uslova. Od marta sam na ulici", priča je samo jedne od žena koje su se našle na margini društva..
Nažalost, nije jedina. Teške životne okolnosti dovele su do toga da mlada osoba ostane bez svega. Zabrinjava što na ulici završava sve više žena. Najčešći uzroci su porodična i zdravstvena situacija, kao i gubitak posla. Ne treba naglašavati koliko su one izložene riziku od fizičkog i seksualnog nasilja.
"Žene kao takve su najugroženije. Moramo shvatiti da žene retko kada pokušavaju da potraže pomoć. Trude se same da reše svoje probleme i misle da mogu, a nažalost, usled svega toga se nađu usred kovitlacu raznih drugih problema", kaže Marijana Ivanić Vuga, voditeljka programa u udruženju "Dom nade" u razgovoru za "HRT".
Kakva je situacija, pokazuje i podatak da je u Zagrebu broj beskućnica porastao za 17 puta. Većinom je reč o ženama u dobi od 51 do 64 godine iz svih slojeva društva.
"One jednostavno imaju jako mali sistem podrške i kada završe na ulici, nemaju se kome obratiti osim ovakvim ustanovama jer se boje stigmatizacije", ističe Ivanić Vuga.
Spas u teškoj situaciji pronalaze u poludnevnom boravku udruženja "Dom nade" gde mogu obaviti higijenu i dobiti pomoć u ostvarivanju svih prava. Dnevno kroz boravak prođe više od 20 korisnika.
"Udruženje "Dom nade" mi pomaže, od tuširanja, do pranja veša. Maksimalno daju od sebe, isto kao što i ja dajem sve od sebe da nađem posao i maknem se s ulice", govori korisnica, dodajući kako ne gubi nadu.
U udruženju naglašavaju da bi se institucije trebale umrežiti na više nivoa i sistematski izlaziti na teren kako bi pomogle ženama da dobiju odgovarajuću zaštitu i brigu, kako bi mogle promeniti svoj život. Jer i one su nečije majke, sestre, kćeri.
BONUS VIDEO:
(HRT/Mondo/U. M.)