Moguća nalazišta litijuma, kao sirovine koja je dobila strateški značaj, do sada u Bosni i Hercegovini nisu u potpunosti istražena, a potvrđena su samo u istočnom delu zemlje, gde su pronađene zalihe koje se procenjuju na više od milion tona koncentrata.
Taj podatak su u petak potvrdili predstavnici "Centra za politike i upravljanje", nezavisne think tank organizacije iz Sarajeva, koja je zajedno sa klubom Zelenih u parlamentu Bosne i Hercegovine podstakla otvaranje javne rasprave o kritičnim materijalima, njihovim potencijalnim nalazištima i količinama kojima država raspolaže kako bi mogla da planira njihovu eksploataciju.
"Litijum nije do kraja istražen, oko Lopara (u istočnoj Bosni) pronađeno je milion i po tona koncentrata, ali ga još ima uz Drinu i u centralnom delu zemlje, pa sve do Hercegovine", rekao je Haris Abaspahić iz ove organizacije, koja prikuplja i sistematizuje do sada dostupne podatke o rudnom potencijalu u Bosni i Hercegovini, u kojoj postoje 143 potvrđene lokacije sa strateškim i kritičnim sirovinama.
Trenutne rezerve uglja u toj zemlji procenjene su na pet milijardi metričkih tona, a rude gvožđa na 653 miliona tona. Rezerve boksita procenjene su na 120 miliona tona, a cinka i olova na po 56 miliona tona. Postoje i manje rezerve magnezijuma, mangana i antimona. Ne zna se tačno koliko ima litijuma, sirovine koja je izuzetno važna za proizvodnju baterija za električna vozila.
Procena od 1,5 miliona litijum karbonata je zasnovana na istraživanju koje je sprovedeno na području opština Lopare i Ugljevik. Započeta su dodatna preliminarna istraživanja na području opština Čajniče, Jezero i Šipovo, kao i Bijeljina, Zvornik i Brčko, sa ukupno 20 potencijalnih lokaliteta koji se istražuju.
Litijum je na listi 30 kritičnih materijala odnosno sirovina od strateškog značaja koju je definisala Evropska unija, ali je i na listi SAD koja je definisala 34 takve sirovine. Cena litijuma bi mogla da poraste i do 42 puta do 2040. godine, s obzirom na planove za dekarbonizaciju i nultu emisiju CO2.
Prema procenama MMF, sektor kritičnih sirovina će u naredne dve decenije postati finansijski značajniji od naftnog sektora. Poslanik u Parlamentu BiH i predsednik kluba Zelenih Saša Magazinović rekao je da je potrebno odmah otvoriti dijalog u celoj zemlji o eksploataciji ovih sirovina jer je to strateško pitanje. "Ovo je ekonomska prilika, ali je i ekološki izazov", rekao je Magazinović.
BONUS VIDEO: