Lucija Marković, studentkinja iz Zagreba, ispričala je traumatična iskustva iz protestantske verske zajednice Reč života, u koju je dospela na nagovor majke nakon razvoda roditelja. Tamo su različite životne poteškoće, od depresije i anoreksije lečene "isterivanjem đavola". Istu "metodu" su koristili i kada je u pitanju homoseksualnost.
Kako izgleda i kuda vodi kad se za strahove, anksioznost, depresiju, anoreksiju, homoseksualnost..., ali, recimo, i za prejedanje ili lenjost, uvek prepisuje isti "lek" - "isterivanje đavola", ispričala je novinaru Aleksandru Stankoviću u emisiji "Nedeljom u 2" na HRT zagrebačka studentkinja Lucija Marković. Na inicijativu majke verski je odgajana od detinjstva, a to se pojačalo nakon razvoda roditelja. Kada je imala 11 godina majka se pridružila protestantskoj verskoj zajednici Reč života. Godinama je ovoj zajednici pripadala i Lucija.
"Najveća razlika u odnosu na katoličku crkvu je to što nema ispovesti, odnos sa Bogom je ličniji, a sve je naizgled intimnije, toplije i veselije. Zapravo, sve je jako strukturirano, sa izraženom hijerarhijom i kontrolisano. Puno je različitih službi, a služba oslobođenja je zapravo egzorcizam", priča Lucija koja je u sekti Reč života "isterivanju đavola" bila podvrgnuta zbog problema koje je tada, kao sedamnaestogodišnjakinja, imala u svojoj vezi.
"Mladima se posvećuje velika pažnja, idu u letnje kampove, postoje sveštenici koji se samo njima bave. Prisustvovala sam kad je prijateljica u šali rekla da će se okrenuti devojkama, sveštenica je burno reagovala, odmah je započela molitvu. Homoseksualnost se smatra velikim grehom, gotovo u ravni sa pedofilijom... Ja sam se svešteniku obratila zbog partnera koji je pretio da će se ubiti. Izgladnjivala sam se ne bi li on mene ostavio", kaže Lucija koja je danas svesna da je i njemu i njoj tada bio potreban doktor.
"Oko nas ljudi viču, plaču, kašlju..."
"Sveštenik je imao pedesetak godina, sedeli smo ispred njega, a ja sam bila u paralizirajućem strahu od svog partnera. Počela je molitva, položio je ruke na nas, iz njega je 'isterivao duha' proganjanja, a iz mene duha bežanja. Pokušavala sam da ustanem i odem, ali me je sveštenik sprečio. Ljudi oko nas su vikali, plakali, kašljali. Jako traumatično, imala sam utisak kao da sam izvan svog tela. Bila sam van sebe i to mi je bio prvi susret sa samoubilačkim mislima... Rekla bih da je ona mala Lucija u meni, ako je još postojala, tog dana umrla", rekla je Lucija.
Na sličan način je tretirana i anoreksija, otkrila je Lucija, koja je u kontaktu s nekim bivšim pripadnicima zajednice Reč života, ali, za razliku od nje, zbog straha ne istupaju javno. Nju su, kaže, ucenama pokušali da vrate u zajednicu, a ni sama ne zna kako bi se njen život završio da nije imala oca koju ju je prihvatio u njenoj 21. godini.
"Izgubila sam identitet, a potpuni slom me je stigao tek kada sam izašla. Lekarska dijagnoza je glasila anksiozno-depresivni poremećaj, plus poremećaj ishrane. Danas živim sa noćnim morama, svakodnevnim fleš-bekovima i trenucima u kojima se pitam o smislu svog života. O veri sada mislim da je ljubav s velikim LJ, koja znači bezuslovno prihvatanje, za razliku od onog što sam proživela i gde je ljubav imala malo lj. Ljudi homoseksualne orijentacije poput mene nemaju siguran prostor. Žele biti vernici, a onda u crkvi čuju sveštenika koji je homofobičan. To slomi ljude", kaže Lucija i priznaje da osećaj pripadnosti kakav je imala u zajednici Reč života još nije pronašla.
BONUS VIDEO:
(HRT 2/Mondo/U. M.)