Tada aktivni službenik kotorske policije Marko Novaković lično je sačinio pisani poziv Jovanu Vukotiću da odmah dođe u tamošnje Odeljenje bezbednosti, o čemu je obavestio Ljuba Milovića, a ovaj Radoja Zvicera, čime su mu omogućili da o tome pravovremeno obavesti Petra Mujovića kako bi sačekao i ubio vođu škaljarskog klana.
To piše u presudi Vrhovnog suda, kojom je usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog državnog tužilaštva - da su nižestepeni Viši i Apelacioni sud povredili zakon kada su konstatovali da nema mesta optužbi protiv okrivljenih Milovića i Novakovića da su izvršili krivično delo - ubistvo u pokušaju putem pomaganja, na štetu sada pokojnog Vukotića.
Podsećaju da se u optužnici Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) navodi da je tog Kotoranina policijska patrola zaustavila kod tunela Vrmac u blindiranom automobilu, o čemu je Novaković službeno obavešten i nakon čega je lično sačinio pisani poziv oštećenom da odmah dođe u prostorije Uprave policije u Kotoru radi obavljanja navodnog informativnog razgovora.
"Pa nakon što je isti odbio da bez pisanog poziva pristupi u službene prostorije u svojstvu građanina, o čemu je preko kriptovane aplikacije Skaj koristeći pin B4D2B1 odmah obavestio okrivljenog M.Lj, koji je u to vreme bio udaljen sa rada iz Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore i koji je informaciju o trenutnoj lokaciji gde se nalazio oštećeni V.J, do koje je neovlašćeno došao, na isti način preko kriptovane aplikacije Skaj koristeći pin 5S7GLO odmah preneo organizatoru kriminalne organizacije, okrivljenom Z.R. i tako mu omogućio da zajedno sa okrivljenim K.S. i V.M. pravovremeno naredi neposrednom izvršiocu, sada osuđenom Mujović Petru, da oštećenog, sada pokojnog V.J., sačeka kod vrata zgrade Uprave policije Odeljenja bezbednosti Kotor i liši ga života, iz prethodno pripremljenog pištolja u kome je metak bio u cevi i spreman za opaljenje, u čemu je sprečen tako što su službenici uprave policije lišili slobode sada osuđenog P.M.", navodi se u tužilačkom aktu.
Zbog toga, konstatuju iz Vrhovnog suda, pokušaj postoji, jer je Mujović sa spremnim pištoljem čekao da naiđe žrtva.
"Uz to Vrhovni sud Crne Gore imao je u vidu i vremensku povezanost između izvršenja krivičnog dela i posledice, jer je okrivljenima M.Lj. i N.M. bilo poznato da žrtva dolazi upravo na to mesto gde sada osuđeni M.P. čeka njegov nailazak iz čega proizilazi da dolazak žrtve nije bio neizvestan, već naprotiv proveren, te da prema tome postoji subjektivno objektivna veza uzimajući u obzir prostorno vremensko jedinstvo a što ukazuje da se radi o pokušaju, a ne o pripremnim radnjama, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovnog državnog tužioca".
Objašnjavaju da u prilog takvog zaključka ide i činjenica da iz spisa predmeta, odnosno sadržina poruka razmenjenih putem Skaj aplikacije, u vremenu između 12.11.20 h i 13.32.35 h, na takozvanom grupnom čatu između vođa kavačkog kriminalnog klana Zvicera, Milana Vujotića i Slobodana Kašćelana.
"(Oni) međusobno razmenjuju poruke: 'stari spremi malog', 'za 10 min je mali spreman', 'koju utoku ima', 'češku zbrojevku', 'koliko metaka ima, ne moj da ga fula', '15 metaka', 'neka ide ispred stanice', 'brzo kreće', 'nećee pašče da dođe u stanicu pita je li uhapšen, kod tunela su Marko i Ćetko i Dukić', 'za koliko je ispred', 'da ide direktno u stanicu, odma sad on je spreman', 'je li direktno u stanicu da ide', 'ako ga ko šta pita - čekam oca', 'mora nosit kriptu pošli su, nije to lako izvest', 'nije lako ali moraćemo', 'ko ga vozi', ‘vucko i cuca', 'nemoj da ih kamere snime', 'ostaviće ga jedno 100 metara od stanice', 'samo neka leži u auto da se ne vidi', 'to sam rekao da leži od pozadi, ali ne zna on onaj ulaz u dežurnu'.... 'sa dvije blinde su, neće klempo da izađe a moraće u kancelariju', nakon čega sledi slikovna poruka sa fotografijom na kojoj se vidi tabla sa natpisom naselja Muo i u pozadini zgrada Uprave policije Odeljenja bezbednosti Kotor, a zatim ponovo tekstualne poruke '100 metara od stanice je','stanica policije je bijela zgrada', 'znamo, on je na parking đe oduzimaju kola', 'može li on da prođe tamo i čeka ga pri vratima od stanice', 'tu je dosta policije ne može ništa uradit'", navode iz Vrhovnog suda neke od poruka koje su pripadnici Zvicerove grupe razmijenili na Skaju.
Navode da je umišljaj kod Zvicera, Kašćelana i Vujotića upravo bio usmeren ka tome da se liši života pripradnik suprotstavljene kriminalne organizacije - Vukotić, dok je umišljaj kod Milovića i Novakovića bio da stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka pomognu u izvršenju tog krivičnog dela.
Obrazlažu da je prilikom razmatranja umišljaja (namere) kod pokušaja ubistva u kontekstu sukoba suprotstavljenih kriminalnih organizacija, važno razumeti pravne aspekte i specifične okolnosti koje dokazuju nameru učinioca.
Konkretno, u kontekstu sukoba kriminalnih organizacija često postoje jasni motivi za nasilje, kao što su osveta, eliminacija konkurencije, ili kontrola nad teritorijom.
"U takvim situacijama, upravo je zadatak na sudu da izvede zaključak da li je učinilac imao nameru da ubije ako su njegove radnje usmerene ka eliminaciji članova suprotstavljene kriminalne organizacije. Isto tako, potrebno je razmotriti i prethodne prijetnje i sukobe jer ako postoje dokazi o prethodnim pretnjama, sukobima ili narušenim odnosima između suprotstavljenih kriminalnih grupa, to može ukazivati na postojanje umišljaja, koji se dokazuje kroz konkretne radnje koje je učinilac preduzeo. To uključuje nabavku oružja, organizaciju zasede, praćenje žrtve ili drugih sličnih aktivnosti koje ukazuju na nameru da se izvrši ubistvo. Takođe i poruke, razgovori ili druge vrste komunikacije između članova kriminalnih organizacija koje ukazuju na planiranje i želju za ubistvom mogu biti ključni dokaz za umišljaj. To uključuje i verbalne izjave ili zaplenjene poruke u kojima se planira ili naređuje ubistvo. U slučaju da je pokušaj ubistva rezultat saradnje više članova kriminalne organizacije, koordinacija aktivnosti može biti dokaz da su svi učesnici delovali s umišljajem. Kolektivna organizacija i uloga svakog učesnika u izvršenju krivičnog dela može ukazivati na zajedničku nameru".
Povredili zakon u korist Milovića i Novakovića
Sudovi koji su ocijenili da nema mesta optužbama protiv Milovića i Novakovića povredili su zakon u korist te dvojice policajaca, ocenili su iz Vrhovnog suda.
"Prema oceni ovog suda radnje optuženih M.Lj. i N.M. stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka predstavljaju pomaganje u krivičnom delu ubistvo u pokušaju. Prema tome, ovaj sud nalazi da su nižestepeni sudovi počinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl.386 st.1 tač.9 ZKP-a i povredu Zakonika o krivičnom postupku iz čl.294 st.1 tač.1 kada su prilikom kontrole optužnice doneli odluku da nema mesta optužbi protiv okrivljenih M.Lj. i N.M. da su izvršili krivično delo ubistvo u pokušaju putem pomaganja iz čl.143 uvezi čl.20 i 25 st.2 u vezi st.1 Krivičnog zakonika Crne Gore, jer delo koje je predmet optužbe nije krivično delo. Kod iznetog Vrhovni sud Crne Gore nalazi da su nižestepni sudovi povredili zakon u korist okrivljenih iz čl.386 st.1 tač.9 i čl.410 st.1 Zakonika o krivičnom postupku".
Mujović nije odustao od ubistva
Sudije Vrhovnog suda naglasile su da dokazivanje umišljaja kod pokušaja ubistva između suprotstavljenih kriminalnih organizacija zahteva pažljivu analizu svih okolnosti slučaja:
"Pri čemu je obaveza suda da koristi razne dokaze da bi utvrdio da li je učinilac imao specifičnu namjeru da ubije žrtvu".
Obrazložili su i kakva je razlika između pripremnih radnji i pokušaja krivičnog dela, navodeći da ona leži u tome koliko je daleko učinilac otišao u izvršenju zločina i koliko su njegove radnje bile blizu samog izvršenja krivičnog dela. Istakli su i da zločin nije dovršen iz razloga nezavisnih od volje Mujovića, već zbog intervencije policije.
"Ako učinilac već drži oružje spremno za upotrebu i čeka priliku da puca u žrtvu, to se ima smatrati pokušajem krivičnog dela, a ne pripremnim radnjama, jer je u ovoj situaciji ključan faktor koliko su te radnje bile bliske samom aktu ubistva. Očigledno je da bi krivično delo bilo izvršeno da nije bilo intervencije policije, jer učinilac nije dobrovoljno odustao od izvršenja dela, već je bio sprečen u izvršenju istog, jer iz konkretnih radnji po nalaženju Vrhovnog suda Crne Gore pređena je granica između pripremnih radnji i pokušaja. Dakle, u kontekstu stavljanja metka u cev i čekanja da se izvrši ubistvo, a učinilac je već bio na mestu gde je očekivao dolazak žrtve i bio spreman da odmah reaguje, bez dodatnih pripremnih radnji, po nalaženju ovog suda može se kao nesumnjivo zaključiti da su te radnje dovoljno bliske izvršenju krivičnog dela i da predstavljaju pokušaj ubistva. Ova pripremljenost ukazuje na neposrednu opasnost za žrtvu. Učinilac je bio potpuno spreman za izvršenje, što pokazuje sposobnost i pripremljenost", piše u odluci Vrhovnog suda.
Sudije ističu da se jasna namera vidi iz svih preduzetih radnji, a da nepostojanje dobrovoljnog odustajanja potvrđuje činjenica da izvršilac nije odustao.
BONUS VIDEO:
(Vjiesti/Mondo/Aleksandra Virijević)