Društvene mreže preplavili su snimci novog, bizarnog trenda koji je sa zapada Evrope stigao i na Balkan. Naime,mladi masovno udišu energetski prah kroz nos kao zamenu za energetska pića, ignorišući upozorenja stručnjaka.
Promoviše se kao alternativa klasičnim energetskim pićima, uz navode da je blaži za želudac. Umesto ispijanja napitka, korisnici ovaj prah udišu kroz nos, a proizvođač ga reklamira kao praktično rešenje za brzo podizanje energije.
Iako proizvođač navodi da je ovaj proizvod legalan i siguran, energetski prah sličan ovom je zabranjen u Francuskoj jer podseća na konzumaciju ilegalnih droga te se na njega gleda kao na banalizaciju konzumiranja ovakvih supstanci.
Energetski prah sadrži kombinaciju stimulansa i dodataka za energiju poput kofeina, taurina, vitamina B3 i L-teanina uz mentol.Ovaj prah dolazi u maloj bočici s deset doza, a cena jednog pakovanja je 1.800 dinara (16 evra).
Proizvođač ga promoviše kao zamenu za klasična energetska pića, ali prodaja praha je zabranjena osobama mlađim od 18 godina.
"Ukupna masa jedne doze je približno 100 miligrama, a količina kofeina po dozi je 50 miligrama, što je manje od prosečne šoljice kafe i manje od većine energetskih napitaka. Jedna doza je oko jedne merice veličine graška. Po potrebi se može koristiti više puta dnevno. Nije preporučljivo da se prekorači ukupni dnevni unos kofeina od 200 miligrama iz svih izvora", naveo je proizvođač za Index.hr.
Ovaj proizvod se intenzivno promoviše na društvenim mrežama gde se dele snimci na kojima se prolaznicima nudi da isprobaju prah i podele svoje utiske. Uz to, proizvođač navodi da ne postoje naučni dokazi o dugoročnim štetnim uticajima pri umerenoj i pravilnoj upotrebi aromatskih proizvoda ove vrste.
"To je marketinška strategija koja normalizuje rizična ponašanja"
Iz Ministarstva zdravlja Hrvatske naveli su da je reč o inovativnoj vrsti proizvoda za koju ni u nacionalnim, ni u evropskim propisima nisu određeni posebni zahtevi te se na ovu vrstu proizvoda primenjuju odredbe propisa o opštoj sigurnosti proizvoda.
"Hrvatska učestvuje u EU-sistemu brzog uzbunjivanja, mehanizmu kojim se detektuju proizvodi koji predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje i sigurnost potrošača. Ako se proizvod smatra opasnim, Državni inspektorat ga prijavljuje u spomenuti sistem, koji omogućava brzu razmjenu informacija između država članica EU I Evropske komisije, što znači da svaki opasan proizvod može biti uklonjen s evropskog tržišta", navode.
Francuska vlada je 2024. godine zabranila prodaju proizvoda Sniffy, energetskog praha slične namene i sastava. Procenjeno je da predstavlja rizik za zdravlje i sigurnost potrošača, a ova inicijativa došla je iz Ministarstva zdravlja. Ovaj proizvod ne sadrži ilegalne supstance, ali su vlasti upozorile da udisanje belog praha kroz nos banalizuje upotrebu droga i može podstaći rizično ponašanje, posebno među mladima.
Zastupnica u Evropskom parlamentu i doktorica Biljana Borzan navela je da su ovakvi proizvodi zabrinjavajući jer je reč o proizvodu koji se namerno prezentuje kao dodatak, a istovremeno imitira konzumaciju ilegalnih droga.
"To nije slučajno, to je marketinška strategija koja normalizuje rizična ponašanja, posebno među mladima. Poseban problem je što se radi o udisanju stimulativnih supstanci kroz nos, što predstavlja potpuno drugačiji i potencijalno opasniji put unosa u organizam nego kod pića. Deca i mladi su najranjivija grupa jer su oni glavna meta takvog marketinga. Francuska je postupila odgovorno i preventivno, upravo onako kako bi trebalo da reaguju države kada se pojavi proizvod s ozbiljnim rizicima i bez jasnog regulatornog okvira", navela je.
Borzan navodi da treba reagovati proaktivno, a ne čekati da se dese ozbiljni zdravstveni incidenti.
"Hrvatska bi trebalo da razmotriti privremenu zabranu ili stroga ograničenja dok se ne dobije jasna procena sigurnosti od nacionalnih agencija ili Evropske agencije za sigurnost hrane. Prvi korak su jasna javna upozorenja i stručna procena proizvoda. Naredni korak je hitno ograničavanje marketinga, posebno onog koji cilja na mlade. Poslednji i najbitniji korak je da ako postoji i najmanja sumnja u sigurnost, onda mora biti zabrana prodaje, bar dok se ne dokaže da proizvod ne predstavlja rizik", kazala je.
Iako proizvođači ističu legalnost i sigurnost ovih proizvoda, nedostaju dugoročna istraživanja o njihovim delovanjima. Ovakvi proizvodi često deluju u sivoj zoni zakona, što zahteva procenu, upozorenja i moguća ograničenja prodaje kako bi se zaštitila deca i mladi.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Klix/MONDO)