U nepreglednom i surovom kršu dalmatinske Bukovice, pod teškim oblacima koji slute na kišu, krije se zaseok Šaponje u selu Dobropoljci. Smešteno na četrnaest kilometara od Benkovca, ovo mesto je danas oaza apsolutne tišine kojom vozila retko prolaze.
Ipak, slučajni odlazak autora Jutjub kanala "Born in Dalmatia" u ove krajeve iznedrio je neverovatnu reportažu o čoveku koji je odlučio da se odupre vremenu i zaboravu, postavši jedini stalni stanovnik u svom zaseoku.
Neočekivani susret na "Šaponjskom bulevaru"
Skrećući sa glavnog puta u potrazi za napuštenim starinama, putnika dočekuje potpuno iznenađujući prizor – raščišćen put i ručno rađen natpis na kojem piše "Šaponjski bulevar Paški".
Iza ovog duhovitog i neočekivanog imena stoji srdačni domaćin iz loze Šaponja, koji je sa neskrivenim oduševljenjem dočekao gosta rečima: "Samo Bog vas je poslao!" Svoj simpatični nadimak Paški dobio je još u detinjstvu; dok je kao dečak čuvao ovce, jedan stric ga je prozvao po čuvenom paškom siru, i to ime mu je ostalo do danas.
Kada se pre sedam godina vratio na svoje ognjište, Paški se suočio sa surovom istinom, selo je bilo potpuno zaraslo u šumu i korov koji su pretili da progutaju kamene kuće. Umesto da se preda, zasukao je rukave, uzeo alat u ruke i godinama samostalno krčio rastinje, otimajući dvorišta i staze od divljine.
O njegovom, ali i trudu njegovih predaka, danas svedoče impresivni kameni suhozidi, debeli i visoki i po dva metra. Gledajući ih, autor reportaže se sa divljenjem zapitao kako su stari dalmatinski "meštri" (majstori) uopšte uspevali da podignu teške kamene blokove bez moderne mehanizacije.
Od 110 kuća do "žive vode" zablindirane olovom
Zajednička šetnja kroz zaseok poslužila je kao prozor u neka davna, znatno življa vremena:
- Nekadašnji život: Samo u Šaponjama bilo je 22 "dima" (domaćinstva), dok je celo selo Dobropoljci brojalo impresivnih 110 kuća.
- Vredne ruke: Stanovništvo je marljivo obrađivalo svaki pedalj zemlje, gajilo vinograde, luk, i čuvalo brojna stada ovaca i koza.
- Povezanost sa svetom: Stariji pamte da je ovom cestom, kojom sada samo hukće vetar, redovno prolazio autobus za Benkovac.
Kroz razgovor su isplivale i fascinantne lokalne legende. Jedna od njih govori o "živoj vodi", prirodnom izvoru bogatom ribom koji je nekada postojao, ali ga je davno jedan meštanin začepio sa čak devet olovnih mešina kako voda ne bi oticala. Pored toga, tu su i "gusterne" (duboki bunari), duboke od šest do sedam metara, koje su za ljude u kršu značile preživljavanje.
Zagledajući u ruševine jedne stare kamene kuće izgrađene daleke 1932. godine, posetilac je zabeležio ostatke nekadašnjih konoba, malih tradicionalnih prozora ("pendžera"), ali i posebna mesta gde se svakodnevno pekao hleb ispod sača.
Oči u oči sa vukovima i šakalima
Biti jedini stanovnik u ovako izolovanom, mada prelepom predelu, zahteva veliku hrabrost. Paškom društvo prave njegove životinje – četiri kokoške, nekoliko mačaka i psi Maša i Vuki.
"Vuki je oštar i opasan pas čuvar, ali je njegovo prisustvo neophodno. Noću ovim atarom slobodno lutaju vukovi, čagljevi (šakali) i divlje svinje, pa su psi prva linija odbrane."
Pored divljih životinja, izazov je i priroda koja se nezaustavljivo obnavlja. Dok su nekada stada stoke brstila travu i održavala dvorišta čistim, danas Paški sve mora da održava modernim trimerom, alatom za koji i sam kaže da ga stari meštani nikada nisu ni videli.
Obnova dedovine: Amerika, Beograd i Zagreb se vraćaju korenima
Ipak, u vazduhu se oseća optimizam, a trud ovog čuvara zavičaja nije uzaludan. U selo se polako vraća život tokom leta. Paški sa ponosom nabraja da se oko deset kuća trenutno obnavlja.
Vlasnici koji su se odselili u Beograd, Zagreb, pa čak i u daleku Ameriku, dolaze da renoviraju svoju dedovinu. Mlađe generacije polako shvataju lepotu svog sela i radije ulažu u stare kamene zidove nego da plaćaju skupe letnje smeštaje po primorju. Dok se oni ne vrate, Paški nesebično čuva njihova imanja, nasipa im puteve i kosi dvorišta, radujući se svakom novom krovu u svom susedstvu.
Pred sam kraj razgovora, neposredno pre nego što će bukovički oblaci prosuti kišu, Paški pokazuje svoj mali raj na zemlji – prelepo uređenu baštu. U potpuno čistoj i netaknutoj prirodi, bez kapi hemije i prskanja, uspevaju njegov luk ("kapula"), paradajz, lekovito cveće neven, pa čak i raskošne ruže.
Ovaj plemeniti čovek iz Šaponja živi je dokaz da kamen i krš imaju dušu, i da jedno selo nikada istinski ne umire sve dok na njegovoj zemlji stoji makar jedan čovek koji ga bezuslovno voli.
BONUS VIDEO:
(Born in Dalmatia/MONDO)