U samom centru Zagreba, u stanu s pogledom na istorijske avenije, odvijala se tiha drama koja će šokirati celu Hrvatsku i stvoriti trajnu mrlju na savesti društva. Godina je 2008. kada su gradske vlasti, pokušavajući da dodele navodno napušten stan, naišle na vrata koja su decenijama ostajala zaključana.
Niko nije slutio šta će pronaći iza njih, prepričavaju naratori priču koja je izašla i u Jutarnjem listu. Ali, tačna je informacija da je bila mrtva 35 godina dok to neko nije otkrio.
Hedviga Golik, penzionerka iz doba bivše Jugoslavije, poslednji put je viđena 1966. godine. Nije imala blisku porodicu, ni prijatelje koji bi primetili njen nestanak. Niko se nije zabrinuo, nije bilo prijave nestanka, niko nije postavljao pitanja.
Komšije su jednostavno pretpostavile da se preselila ili promenila životnu sredinu, kako se tada često dešavalo. Njena svakodnevica izbledela je bez traga, kao da je nikada nije ni bilo.
Pronalazak ledenog mira
Kada su vlasti ušle u stan, zatekle su prizor iz noćnih mora i istorijskih udžbenika. U fotelji, pred starinskim televizorom, sa šoljom čaja pored sebe, sedela je Hedviga: mumificirana vremenom.
Oko nje, život je stao. Prašina je prekrila stvari, sudopera je još uvek bila puna posuđa iz 60-ih, a nameštaj je škripao pod teretom zaborava. Stan je postao kapsula prošlog vremena, nemi svedok jedne sudbine.
Prirodna mumifikacija tela bila je rezultat savršeno zatvorenog prostora. Prozori nisu otvarani decenijama. Vazduh je bio gust od tišine, mirisi su nestali, a život se srušio u jednu tačku smrznutog vremena. Niko nije pitao za Hedvigu. Godinama, pa i decenijama, nije stiglo ni pismo, ni telefonski poziv, ni socijalna služba.
Ko je bila Hedviga Golik?
Podaci o Hedvigi su oskudni, ali poznato je da je rođena krajem 1920-ih. Nikada se nije vezala za zajednicu. Živela je tiho, povučeno, bez privlačenja pažnje, a računi su plaćani – navodno ih nije ona podmirivala. Vremenom su čak i komšije zaboravile njeno lice. Jutarnji list je pisao da je bila tajanstvena, napadno povučena, da nije htela da se druži sa komšijama...
Napomenimo i da se u izveštajima o tom događaju navode i neki podaci koji se razlikuju od teksta do teksta, a u vezi sa njenim godinama, poslom, plaćanjem računa, zdravstvenim statusom i slično... Ipak, priča je vredna filma.
Šta je Jutarnji list pisao 2008. godine:
Razlog zbog kog je zaboravljena Hedviga Golik, čiji je leš pronađen 35 godina nakon njene smrti u stanu na Medveščaku, najverovatnije je sukob stanara oko toga kome će njen stan pripasti.
Naime, kako se saznaje, stanari su još 1981. godine zajednički otplatili kredit svoje komšinice i od tada traje njihova borba za vlasništvo nad trošnim stanom u potkrovlju od samo 18 kvadratnih metara.
Nestanak Hedvige Golik nikada nije prijavljen policiji, ali nezvanično saznaju hrvatski mediji da je početkom sedamdesetih godina pokrenuta potraga za njom na području cele Jugoslavije.
Jedan od dobro upućenih stanara zgrade na Medveščaku 77, koji je želeo da ostane anoniman, potvrdio je nesuglasice među desetak komšija:
"Pre 27 godina stanari su zajednički otplatili kredit za Hedvigin stan, a od tada svako smatra da polaže pravo na barem kvadrat njenog doma. Svađe među susedima konstantno su odlagale ulazak u stančić u potkrovlju, a da se pre nekoliko dana nije ukazala potreba za etažiranjem zgrade, njena smrt još dugo ne bi bila otkrivena."
Poslednji put je neko pokušao da uđe u stan 1998. godine, a autor rukom ispisane poruke na vratima Hedviginog stana nije Grad Zagreb, kako stoji u potpisu, nego jedan od stanara zgrade.
Podsetimo, na zapečaćenim vratima stoji neobičan natpis da je Golik ostala bez vlasništva, a da do rešenja vlasničkih prava stanari ne mogu da raspolažu stanom.
"I pre 10 godina smo pokušali da uđemo u stan. Ali ponovo su prevladale razmirice među stanarima. Tada je na vratima osvanula i ta poruka. U Gradu smo proveravali ko je njen autor, a posle smo utvrdili da je reč o jednom od suseda", rekao je izvor.
Agencijska vest iz 2008. godine:
Raspadnuto telo Riječanke Hedvige Golik (84), bivše medicinske sestre Doma zdravlja Trešnjevka, pronađeno je u ponedeljak oko 16:30 na krevetu spavaće sobe u stanu u Ulici Medveščak 77, a staricu su poslednji put videli njeni susedi, ni manje ni više nego sredinom 70-ih godina prošlog veka.
Šokantan prizor leša sa truležnim promenama otkrila su trojica predstavnika stanara zgrade koji su nasilno provalili u Hedvigin stančić od 13 m², a sve kako bi rešili problem regulisanja statusa vlasništva, odnosno etažiranja zgrade.
"Još 1991. sam uputio pismo mesnoj zajednici i prijavio da je stan, odnosno ta sušionica, već tada bio napušten, ali niko nije reagovao."
Trojac je od šoka pobegao napolje i pozvao policiju, a kako bi se neometano mogao obaviti policijski uviđaj i forenzičari odraditi svoj deo posla, radnici Zavoda za javno zdravlje prvo su morali da dezinfikuju stan.
"Hedviga je stanovala u stanu iznad mene i zadnji put sam je videla 1963. godine, kada je moj sin imao dve godine. Tada su po nju došla neka trojica mladića, a ona je, s obzirom na to da je bila bolesna, stalno najavljivala da će negde otputovati. Pominjala je neke prijatelje u Makedoniji, a u igri je bila i Rusija. Načula sam razgovor sa mladićima kojima je rekla da je stan od vojne komande Beograd i da tu ništa ne valja. Bilo mi je čudno što je nema”, ispričala je vitalna 85-godišnja Katica Carić, najstarija stanarka zgrade, koja odnedavno broji staračke dane u obližnjem Domu za stare.
"Postavlja se pitanje kako je moguće da osobu sve te godine, pa i decenije, niko nije tražio i prijavio njen nestanak, a pojedine račune, poput struje, plaćali smo mi stanari prihodima kućnog saveta", rekao je Kiš (EPEHA).
BONUS VIDEO:
(Slobodna Dalmacija/MONDO)