Bivši splitski gradonačelnik Željko Kerum uhapšen je sinoć po nalogu Uskoka, potvrđeno je za medije u Hrvatskoj. Hapšenje je povezano sa istragom u takozvanoj aferi "Konoba Pršut", koja se odnosi na ugostiteljski objekat u Kerumovom vlasništvu u Kaštelima.
"Slobodna Dalmacija" je prenela da je Kerum u trenutku hapšenja boravio u Veloj Luci, gde se održavala manifestacija posvećena Oliveru Dragojeviću.
Ko je Željko Kerum?
Rođen u skromnoj porodici u selu Ogorje u Dalmatinskoj zagori, Željko Kerum nikada nije skrivao svoje poreklo. Naprotiv, imidž "seljaka iz Ogorja koji je nešto napravio" gradio je s ponosom, često ističući kako je do četrnaeste godine čuvao ovce.
Nakon završene Srednje tehničke škole u Splitu 1978. godine, umesto fakulteta odabrao je rad. Vođen ambicijom da zaradi za automobil i stvori nešto svoje, zaposlio se kao vozač bagera u splitskom građevinskom preduzeću "Melioracija", preneo je poslovni.hr.
Taj posao odveo ga je na put koji će mu odrediti budućnost, daleko od rodnog kraja, u ratom zahvaćenu iračku pustinju. Smatrao je da je njegov uspeh deset puta veći od uspeha nekoga ko je nasledio biznis od oca, jer je sve stvorio sam, krenuvši od nule.
Godine 1983, dok je besneo rat između Iraka i Irana, mladi Kerum našao se u Basri. Njegov zadatak bio je rad na izgradnji skloništa i bunkera za avione Sadama Huseina. "Nije me bilo strah, bio sam mlad i lud", prisećao se kasnije godina provedenih u kontejnerskim naseljima usred pustinje.
"Ja sam odrastao na selu, do 14. godine čuvao sam ovce i bavio se seoskim poslovima. Srednju školu sam završio redovno, otišao sam u JNA, želeo sam da radim jer sam hteo da zaradim za auto, otišao sam u Irak, bio sam ambiciozan. Znate, kada takav čovek sa skromnim mogućnostima napravi ono što sam ja napravio, to je deset puta veće od nekoga ko je nasledio biznis od oca. Kerum je mali seljak iz Ogorja koji je nešto napravio", rekao je Kerum jednom prilikom.
O toj epizodi još pre nekoliko godina govorio je za 24sata.
"To je bila pustinja, niko nije mogao nikako da nas pozove, živeli smo u kontejnerskim kućicama. Bilo je nekoliko trošnih kućica u kojima su Iračani držali prodavnice. U njima su mogli da se kupe viski, pivo, satovi Seiko... Avioni su nas stalno nadletali. Najbolje je bilo kada sam vozio šefa Bogdana u Bagdad, direktno iz pustinje u hotel Sheraton, Lejla na recepciji, alkohol dozvoljen. I kaže šef meni: 'Nema mace koja neće mleko'", prisetio se svojevremeno Kerum svojih pustinjskih avantura.
Posebno su ga fascinirali borbeni avioni Miraž, koje je Sadamov režim nabavio u Francuskoj, a o čijoj je tehnologiji i danas govorio s divljenjem. Rad u ratnoj zoni donosio je solidnu platu u dolarima, novac koji je pažljivo štedeo i koji će postati ključni početni kapital za njegove prve preduzetničke poduhvate po povratku u domovinu.
Nakon propasti "Melioracije" i povratka u Split, Kerum je kratko prodavao ribu na splitskoj Rivi pre nego što je povukao potez koji će ga lansirati u poslovnu orbitu. Prvog jula 1990. godine, u prizemlju porodične kuće na splitskim Brdima, otvorio je svoju prvu prodavnicu.
Legenda kaže da je s ceduljicom u džepu zapisivao cene u obližnjim konkurentskim prodavnicama, a zatim bi u svojoj radnji iste proizvode nudio po neznatno nižoj ceni. Hleb, mleko i šećer navodno je prodavao po nabavnim cenama, bez zarade, samo kako bi privukao kupce.
Strategija je uspela, a posao je cvetao uprkos kontroverzama koje su ga pratile. Dok su jedni govorili o poslovnoj genijalnosti, drugi su ga optuživali da na police stavlja robu iz državnih rezervi i Karitasa. Godine 1993. policija ga je prijavila zbog šverca šećerom, ali nikada nije osuđen jer je zakon u međuvremenu promenjen.
Do 1996. godine već je otvorio prvi veliki supermarket u Lori, a njegov poslovni uspon dostigao je vrhunac 2007. kada je na mestu srušene fabrike Jugoplastika otvorio tržni centar Joker, tada najveći u Dalmaciji.
Njegovo bogatstvo procenjeno je na više od 50 miliona evra, a raskošan način života postao je javna stvar. Vozio je skupocene automobile poput Majbaha, Ferarija F430 i Ferarija 599, posedovao je jahtu vrednu deset miliona evra i najskuplji privatni avion u državi, Cesnu Citation X, vrednu oko 17 miliona dolara.
Vrhunac njegovih ambicija, ali i simboličan početak kraja, bila je kupovina kultnog splitskog hotela Marjan 2005. godine. Grandiozni planovi o pretvaranju hotela u luksuzni Hilton sa pet zvezdica zapeli su, a nedovršena betonska grdosija postala je spomenik njegovim neostvarenim snovima i finansijskom krahu koji je usledio.
Od gradonačelnika do skandal-majstora
Mandat na čelu Splita, koji je osvojio 2009. kao nezavisni kandidat sa 58 odsto glasova u drugom krugu, bio je jednako bombastičan kao i njegov poslovni uspon. Predstavljao se kao čovek iz naroda, ali su njegovi potezi često bili na ivici apsurda.
Kada ga je opozicioni odbornik upitao o rupama na gradskim ulicama, Kerum je odgovorio: "Možete misliti kako je meni da vozim Ferari po tim rupama, mnogo gore nego vama."
Posebno je ostala upamćena njegova reakcija na sneg koji je 2012. paralisao grad. Dok su stotine građana polomile ruke i noge na zaleđenim ulicama, gradonačelnik je tada nonšalantno izjavio: "Jao, pao sneg, pa šta? Meni je drago... Daj Bože da padne i dogodine." Grad Split i danas isplaćuje odštete građanima povređenim tokom tih dana.
Javni ispadi i konačan pad
Ipak, Kerumovu karijeru najviše su obeležili skandali koji su prelazili granice politike i dobrog ukusa. Gostujući u emisiji "Nedeljom u 2" 2009. godine, šokirao je javnost izjavom da Srbi i Crnogorci "nikada nisu ništa dobro doneli" i da nikada ne bi prihvatio Srbina za zeta.
Iste godine, u televizijskom prenosu uživo objavio je da se razvodi od supruge Anke, sa kojom ima dvoje dece, kako bi bio sa gotovo 25 godina mlađom trudnom ljubavnicom Fani Horvat. Taj potez razotkrio je licemerje čoveka koji se u politici predstavljao kao zaštitnik tradicionalnih vrednosti.
Optužbe za nepotizam kulminirale su planom da se izmeni urbanistički plan na Marjanu kako bi se na zaštićenom području omogućila izgradnja ugostiteljskog objekta kompaniji u vlasništvu upravo Fani Horvat.
Politički kraj počeo je 2013. godine, kada je na izbore za gradonačelnika krenuo uz harmonikaše, a kampanju mu je obeležila fotografija na kojoj drži parče pršute na znojnom čelu. Izgubio je izbore, a njegovo poslovno carstvo se urušilo, ostavljajući iza sebe dugove, stečaj i gorko sećanje na jedno od najburnijih razdoblja u istoriji Splita.
Dok se hvalio uzornim poslovanjem, dugovi su se gomilali. Njegovo trgovačko carstvo se urušilo, a Fina je objavila da kompanija Kerum d.o.o. ima više od 800 poverilaca kojima duguje iznos veći od 210 miliona evra.
On je to sam sažeo u jednoj rečenici: "Nekad sam vozio Majbah, a sad vozim Pasata".
Legendarna izjava: "Ja kad vozim brzo, ne vozim brzo"
Kerumov osebujan odnos prema brzini i saobraćajnim pravilima najbolje je sažela njegova izjava iz 2007. godine, koja je ušla u anale. Nakon što su ga kamere snimile kako vozi 190 km/h na deonici autoputa gde je ograničenje bilo 135 km/h, novinarima je ponudio objašnjenje koje se i danas pamti.
"Ja sam sada vozio brzo zbog nekog razloga koji je moj razlog. Ako mogu da uporedim, recimo, sigurniji je ovaj auto koji ja vozim kada idem tih 195, nego neki auto koji ide 70. Ja kada vozim, ako sam vozio tako brzo... I kada vozim brzo, ja ne vozim brzo da bih ugrozio saobraćaj, jer volim da vozim brzo, vozim sportski. Znači, kada vozim niti pijem niti jedem da bih mogao da vozim dobro, odnosno sigurno", pokušavao je da objasni Kerum, pa zaključio:
"Ja vozim uvek toliko. Jer ne mogu ja da vozim, nije to... Mislim, kako ću da vozim. 190 je normalna vožnja za to, a tu je ograničenje 135. I mislim, šta sad. Da pričam da vozim 130 kada ne vozim. Vozim 200", rekao je tada.
BONUS VIDEO: