"Zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba", bile su među poslednjim rečima koje je kontrolor leta u Zagrebu razmenio sa pilotom aviona Inex-Adrije. Samo nekoliko sekundi kasnije, dva putnička aviona sudarila su se na nebu iznad Vrbovca. U najtežoj avionskoj nesreći u istoriji Jugoslavije poginulo je svih 176 ljudi.
Bio je 10. septembar 1976. godine. Jugoslavija se nalazila između Istoka i Zapada, a njen vazdušni prostor bio je veoma prometan. Avion DC-9 jugoslovenske kompanije Inex-Adria poleteo je u 10.48 iz Splita ka Kelnu/Bonu. U njemu je bilo 108 putnika i pet članova posade. Istovremeno, sa londonskog Hitroua ka Istanbulu leteo je Hawker Siddeley Trident 3B kompanije British Airways, sa 54 putnika i devet članova posade.
Oba aviona letela su pod kontrolom zagrebačkog centra za kontrolu letenja. Piloti su bili iskusni, sa više od 10.000 sati leta, ali je vazdušni saobraćaj iznad Jugoslavije tog dana bio izuzetno gust, dok je kontrola letenja radila sa ograničenim tehničkim i ljudskim kapacitetima.
U jednom trenutku kontrolor je upitao posadu Inex-Adrije na kojoj se visini nalazi. Usledila je kratka razmena poruka:
Kontrola leta: "Zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba."
JP550: "Kojoj visini?"
Kontrola leta: "Na kojoj ste sada u penjanju, jer… E, imate avion pred vama, na ISN 335 sa leva na desno."
JP550: "OK. Ostajemo tačno 330."
Bila je to poslednja poruka iz aviona.
U 10.14.41, prema kasnijem zvaničnom izveštaju, avioni su se sudarili na visini od oko 10.000 metara i pri brzini od približno 900 kilometara na sat. Levo krilo DC-9 preseklo je pilotsku kabinu i prednji deo Tridenta. Britanski avion se raspao u vazduhu, dok je DC-9 izgubio veliki deo krila i strmoglavo pao.
Niko od 176 ljudi nije preživeo.
Prizor na zemlji bio je stravičan. Meštani Vrbovca prvo su čuli snažnu eksploziju, a zatim ugledali delove aviona kako padaju na područje široko nekoliko kilometara. Sa neba su padali prtljag i lične stvari putnika, ali i tela nastradalih.
Među žrtvama je bilo najviše državljana Zapadne Nemačke koji su se vraćali sa letovanja. Zbog velikog broja nemačkih žrtava, tragedija je odjeknula širom Evrope i sveta.
Istraga je za nesreću najvećim delom teretila zagrebačku kontrolu letenja. Kao ključni problem navodili su se preopterećenost sistema, nedostatak kvalifikovanog osoblja i kašnjenje u izdavanju upozorenja posadama.
Srbija tužena u Strazburu zbog avionske nesreće
Kontrolor Gradimir Tasić, tada 28-godišnjak, proglašen je krivim i osuđen na sedam godina zatvora. Kazna mu je kasnije smanjena nakon protesta kolega, koji su ukazivali na to da je zbog nedostatka osoblja tri dana uzastopno radio po 12 sati.
Tragedija je ostavila dubok trag u Vrbovcu i među porodicama žrtava. Na mestu pada dugo su dolazili članovi porodica poginulih, a podignut je i mali krst kao spomen na nastradale.
Nesreća iznad Vrbovca ostala je upamćena kao jedini udes British Airwaysa sa smrtnim ishodom u istoriji kompanije, ali i kao jedna od najvećih avionskih katastrofa na prostoru bivše Jugoslavije.
Decenijama kasnije, tragedija je dobila i pravni epilog. British Airways je još 1979. godine tužio tadašnju SFRJ, odnosno Saveznu upravu za kontrolu letenja, tražeći naknadu štete. Spor je trajao decenijama i prošao kroz brojne sudske instance u Srbiji, uključujući Vrhovni kasacioni i Ustavni sud.
Ustavni sud Srbije je 2016. utvrdio da je British Airwaysu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, nakon čega se kompanija obratila Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Evropski sud za ljudska prava odbacio je tužbu kompanije British Airways protiv Srbije, kojom je tražena puna naknada štete. Sud je ocenio da Srbija, kao jedna od naslednica SFRJ, nije mogla biti obavezana na isplatu pune odštete, već samo svog dela odgovornosti utvrđenog Sporazumom o sukcesiji.
Gotovo pola veka kasnije, sudar dva aviona iznad Vrbovca ostaje jedna od najmračnijih stranica istorije civilnog vazduhoplovstva na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
BONUS VIDEO: