- Žena iz Hrvatske tvrdi da su je brat i sestre izbrisali iz ostavinske rasprave i podelili celo nasledstvo bez njenog znanja.
- Pravnici upozoravaju da je prećutkivanje naslednika ozbiljno delo, a oštećeni mogu da ospore postupak i traže svoj deo u roku od pet godina.
Neverovatan slučaj iz Hrvatske, gde je žena nakon tri godine saznala da su je brat i sestre isključili iz ostavinske rasprave i prisvojili svu imovinu, otvorio je brojna pravna pitanja.
Javnost je nedavno uzburkala ispovest jedne žene koja je, ni kriva ni dužna, ostala bez svog dela nasledstva nakon smrti roditelja. Kako se navodi, od njihove smrti prošlo je više od tri godine, a nju niko nikada nije obavestio, niti pozvao na ostavinsku raspravu. Za to vreme, njen brat i sestre su celokupnu imovinu podelili između sebe.
Ovakve situacije u praksi pokreću lavinu pitanja o tome kako je uopšte moguće "izbrisati" zakonskog naslednika iz postupka i koja su njegova prava.
Prećutkivanje naslednika je krivično delo
Pravnici i upućeni u ovakve sporove ističu da je zataškavanje postojanja brata ili sestre na ostavinskoj raspravi ozbiljno krivično delo. Ukoliko porodica svesno prećuti javnom beležniku da postoji još jedan naslednik, on biva izostavljen iz postupka, s obzirom na to da se sud i beležnici najčešće oslanjaju na podatke koje im pruže prisutni srodnici.
U ovakvim slučajevima, oštećenima se savetuje da ne čekaju, već da hitno angažuju advokata. Prema zakonu, postoji rok od pet godina od pravosnažnosti rešenja u kojem oštećeni naslednik može da pokrene tužbu, ospori ostavinski postupak i potražuje svoj deo. Pre samog ulaska u sudski proces, savetuje se i informativni razgovor sa advokatom kako bi se procenila isplativost samog spora u odnosu na vrednost izgubljene imovine.
Ugovori o izdržavanju i pravo na nužni deo
Slična iskustva iz prakse pokazuju da ovo nije izolovan slučaj. Često se dešava da rodbina prećuti postojanje drugih naslednika, a neretko se tek naknadno sazna za postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju. Ipak, i u tim situacijama svi zakonski naslednici moraju biti uredno pozvani na raspravu kako bi bili upoznati sa ugovorom, koji kasnije imaju pravo da osporavaju.
Takođe, bitno je istaći razliku između nedolaska na ročište i prećutkivanja. Naslednik koji je uredno pozvan, ali se ne pojavi, po zakonu i dalje dobija svoj deo jer se njegov izostanak tretira kao saglasnost sa zakonskom podelom. Činjenica da je žena iz ove priče ostala bez ičega jasno ukazuje da je namerno izostavljena sa spiska naslednika.
Kada je reč o nužnom delu, pravila u hrvatskom pravosuđu nalažu da se on mora izričito tražiti do donošenja prvostepenog rešenja, odnosno do kraja same ostavinske rasprave. Ukoliko se ne zatraži u tom roku, sud ga neće utvrđivati po službenoj dužnosti, već će imovinu deliti prema testamentu ili zakonskom redu nasleđivanja.
Iako su mnogi stali u odbranu oštećene žene, deo javnosti uputio je i kritike. Postavlja se pitanje kako je moguće da se kao odrasla osoba pune tri godine nije raspitivala o imovini preminulih roditelja, prepustivši rodbini da u potpunosti preuzme kontrolu nad situacijom iza njenih leđa.
BONUS VIDEO:
(Dnevno.hr/MONDO)