- Milan Knežević je optužio Vladu Milojka Spajića za kapitulaciju pred Hrvatskom i poručio da DNP neće prihvatiti dogovore koji, kako kaže, ugrožavaju suverenitet Crne Gore.
- Zagreb je Briselu poslao non-pejper sa osam zahteva za Podgoricu, među kojima su odšteta logorašima iz Morinja, rešavanje nestalih, imovinskih sporova i pitanje školskog broda 'Jadran'.
U centru pažnje našao se istup poslanika i lidera Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića, koji je žestoko kritikovao Vladu Milojka Spajića, optuživši je za "kapitulaciju pred Hrvatskom".
Knežević: "Ulazimo li u EU ili u Hrvatsku?"
Knežević je otvorio pitanje potraživanja Zagreba u iznosu od 2,7 milijardi evra na ime vojne opreme prebačene iz Hrvatske u Crnu Goru tokom ratova devedesetih, upitavši da li Crna Gora ulazi u EU ili u Hrvatsku.
"Možemo li sa tih 2,7 milijardi evra dobiti francuske 'miraže', podmornicu, otići na Mesec? A vi kažete da će to platiti Srbija kao naslednica. Pa onda dajte Srbiji brod 'Jadran', Prevlaku i Herceg Novi! Ovo je dostiglo nivo apsurda“, rekao je Knežević. On je aktuelnu Crnu Goru nazvao "Satleristanom" (aludirajući na ambasadora EU Johana Satlera) i ironično dodao da će građani "morati da prodaju po bubreg i pozajme novac od kotorskih klanova kako bi isplatili dugove".
Na tvrdnje potpredsednika Skupštine Mirsada Nurkovića da dugovanja treba da izmiri Srbija, koja je preuzela obaveze prema trećim licima nakon raspada državne zajednice, Knežević je poručio da DNP neće prihvatiti takve sporazume i pozvao na politički otpor predaji državnog suvereniteta.
Kazao je da je Milo Đukanović 1991. godine pozivao rezerviste da brane Ustav SFRJ. DNP, rekao je Knežević, neće prihvatiti nikakve dogovore s Hrvatskom.
"Treba da se spremamo za ustanak ako bude potrebno, da državu ne damo Hrvatima. Ali ne da se branimo od Hrvata, već od Vlade, jer Vlada želi da preda suverenitet drugoj zemlji. Izgleda da ćemo morati sami da se organizujemo", rekao je Knežević.
Zvanični Zagreb poslao „non-pejper“ Briselu
Dok u Podgorici rastu političke tenzije, u dokumentu koji je Hrvatska uputila članicama EU i Evropskoj komisiji navodi se da su njeni zahtevi „ograničeni, jasno definisani i ostvarivi“. Zagreb tvrdi da ne želi da blokira Crnu Goru, već da reši otvorena pitanja koja proističu iz učešća Crne Gore u agresiji na Hrvatsku početkom devedesetih.
- Hrvatski zahtevi podeljeni su u dve pregovaračke celine — Poglavlje 23 (Pravosuđe i temeljna prava) i Poglavlje 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika).
- Šest zahteva u okviru Poglavlja 23:
- Odšteta logorašima: Isplata pravične naknade za više od 300 hrvatskih državljana zatočenih i mučenih u logoru Morinj (1991–1992).
- Spomen-ploča u Morinju: Trajno očuvanje i vidljivost spomen-obeležja, bez pokretnih konstrukcija kojima bi se tekst skrivao od javnosti.
- Preimenovanje bazena u Kotoru: Promena naziva bazena koji nosi ime proslavljenog vaterpoliste Zorana Gopčevića, koga Zagreb tereti da je bio čuvar u logoru Morinj.
- Sudbina nestalih: Puna saradnja, razmena arhivske građe i nastavak rada komisija radi pronalaženja 14 hrvatskih državljana nestalih početkom rata.
- Procesuiranje ratnih zločina: Pokretanje postupaka protiv svih odgovornih, sa posebnim naglaskom na komandnu odgovornost, po kojoj do danas nema presuda u Crnoj Gori.
- Povraćaj imovine: Rešavanje dugogodišnjih imovinskih sporova prognanih hrvatskih porodica u Boki Kotorskoj, pre svega 51 porodice iz Tivta, po modelu restitucije ili isplate po tržišnoj ceni.
Dva zahteva u okviru Poglavlja 31
- Vraćanje školskog broda „Jadran“: Zahtev da se jedrenjak, koji je bio stacioniran u Splitu a 1991. zatečen na remontu u Tivtu, preda Hrvatskoj u skladu sa Sporazumom o sukcesiji, uz otvaranje pitanja preostale vojne opreme procenjene na 2,7 milijardi dolara.
- Demarkacija granice: Nastavak pregovora i potvrda poštovanja nekadašnjih međurepubličkih granica (prema Badinterovoj komisiji), uz rešavanje utvrđenih terenskih odstupanja koja ne prelaze 220 metara.
BONUS VIDEO: