Bezvoljnost, apatija i odsustvo vere da će se ikada zaposliti, glavni su razlozi što dobar deo srednje generacije ne prima platu. Bez obzira na to što je među radno neaktivnim stanovništvom 64 odsto onih između 35 i 44 godine imalo bar jedan posao u životu, a 36 odsto ni dana radnog iskustva, njihova je misao istovetna - nema smisla ni pokušavati.
"Ljudi koji su dugo van posla teško mu se vraćaju", objašnjava za "Večernje novosti" psiholog rada Vera Kondić.
Kod onih koji nisu ni pokušavali dolazi do opšte pasivnosti, ni kvalitet znanja im nije bolji, jer se ne usavršavaju, plaše se da se neće snaći na radnom mestu, jer nisu kvalifikovani za nove okolnosti...
U najnovijoj Studiji o životnom standardu, koju je objavio Republički zavod za statistiku Srbije, stoji da se učešće neaktivnog u ukupnom odraslom stanovništvu povećalo sa 42,2 odsto u 2002. godini na 45,9 odsto u 2007. godini. Tako ispada da se u proteklih pet godina siromaštvo prepolovilo, ali i da se stopa nezaposlenosti uvećala.
U strukturi neaktivnog stanovništva u 2007. godini najzastupljeniji su bili penzioneri sa 42,1 odsto, a zatim osobe na školovanju sa 21,4 odsto. Domaćice i oni koji nisu našli posao iz porodičnih razloga čine 10,1 odsto, dok bolesni, nesposobni i stari u ukupnom broju učestvuju sa 16 odsto. Ostali koji ne primaju platu, a ne navode konkretne razloge, čine 10,3 odsto.
Najviše obeshrabruje činjenica da najmanje volje za rad ima upravo radno najsposobnije stanovništvo.
Među opravdanjima za sopstvenu inertnost su ona poput - male plate, strogog gazde, posla koji ne odgovara diplomi... Mnogi veruju da i pored bezbroj pokušaja i odličnih kvalifikacija nemaju šanse za dobro radno mesto, jer se svuda stiže "preko veze" ili "na preporuku".
"Najlakše je kriviti okolnosti, vikati da je sve teško, plakati,umesto da se pokreneš i preuzmeš odgovornost. Treba naći načina da se stare veštine upotrebe i da se angažuju sopstveni resursi", zaključuje Vera Kondić.
Među neaktivnim mladim ljudima (15-24 godine) najčešći razlog zbog kojih se nisu zaposlili jeste školovanje (u 82,7 odsto slučajeva). I u nešto starijoj generaciji (od 24 do 34 godine) takođe je najčešći razlog školovanje (33 odsto), ali ih je 28 odsto u anketi o životnom standardu kao razlog navelo lične ili porodične razloge.
Kondićeva napominje da je pasivizacija celih generacija u Srbiji veoma prisutna i da se suočavamo sa „veoma niskim nivoom aktivizma“. Među mnogima je, dodaje ona, dominantan strah od neuspeha.
(MONDO)
"Ljudi koji su dugo van posla teško mu se vraćaju", objašnjava za "Večernje novosti" psiholog rada Vera Kondić.
Kod onih koji nisu ni pokušavali dolazi do opšte pasivnosti, ni kvalitet znanja im nije bolji, jer se ne usavršavaju, plaše se da se neće snaći na radnom mestu, jer nisu kvalifikovani za nove okolnosti...
U najnovijoj Studiji o životnom standardu, koju je objavio Republički zavod za statistiku Srbije, stoji da se učešće neaktivnog u ukupnom odraslom stanovništvu povećalo sa 42,2 odsto u 2002. godini na 45,9 odsto u 2007. godini. Tako ispada da se u proteklih pet godina siromaštvo prepolovilo, ali i da se stopa nezaposlenosti uvećala.
U strukturi neaktivnog stanovništva u 2007. godini najzastupljeniji su bili penzioneri sa 42,1 odsto, a zatim osobe na školovanju sa 21,4 odsto. Domaćice i oni koji nisu našli posao iz porodičnih razloga čine 10,1 odsto, dok bolesni, nesposobni i stari u ukupnom broju učestvuju sa 16 odsto. Ostali koji ne primaju platu, a ne navode konkretne razloge, čine 10,3 odsto.
Najviše obeshrabruje činjenica da najmanje volje za rad ima upravo radno najsposobnije stanovništvo.
Među opravdanjima za sopstvenu inertnost su ona poput - male plate, strogog gazde, posla koji ne odgovara diplomi... Mnogi veruju da i pored bezbroj pokušaja i odličnih kvalifikacija nemaju šanse za dobro radno mesto, jer se svuda stiže "preko veze" ili "na preporuku".
"Najlakše je kriviti okolnosti, vikati da je sve teško, plakati,umesto da se pokreneš i preuzmeš odgovornost. Treba naći načina da se stare veštine upotrebe i da se angažuju sopstveni resursi", zaključuje Vera Kondić.
Među neaktivnim mladim ljudima (15-24 godine) najčešći razlog zbog kojih se nisu zaposlili jeste školovanje (u 82,7 odsto slučajeva). I u nešto starijoj generaciji (od 24 do 34 godine) takođe je najčešći razlog školovanje (33 odsto), ali ih je 28 odsto u anketi o životnom standardu kao razlog navelo lične ili porodične razloge.
Kondićeva napominje da je pasivizacija celih generacija u Srbiji veoma prisutna i da se suočavamo sa „veoma niskim nivoom aktivizma“. Među mnogima je, dodaje ona, dominantan strah od neuspeha.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.