"Politika" navodi da taj potez Hrvatske neće ostati bez odgovora Beograda. Kako prenosi beogradski list, manevarski prostor Srbije je sužen, jer nijedna odluka koju bi Srbija donela ne bi mogla da se tiče samo Hrvatske nego trgovanja sa Evropskom unijom.

Međutim, kako "Politika" nezvanično saznaje, odgovor Srbije mogao bi da, na primer, bude "detaljnija kontrola kamiona koji dolaze iz Hrvatske", što bi bila jasna poruka ovoj zemlji da ono što rade moraju da prekinu.

Prema navodima beogradskog lista, najnovijom odlukom da promeni pravilnik o inspekcijskom nadzoru i poskupi naknade za kontrolu hrane koju uvozi, "Hrvatska je pokazala da ne odustaje od ekonomskog patriotizma, ali u ovom slučaju i preko leđa srpskih poljoprivrednika".

Nove cene taksa su 22 puta više od dosadašnjih - umesto 90 kuna (12 evra) sada ih naplaćuju 2.000 (270 evra), piše list.

"Jasno je kako će se nove mere odraziti na zemlje iz regiona koje nisu članice Evropske unije, pre svega Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, jer je na proširenoj listi praktično sve voće i povrće koje se gaji na ovim područjima i izvozi iz Srbije", ocenjuje "Politika".

Iz Hrvatske su tu odluku obrazložili da im je "dosta da idu niz dlaku zahtevima Evropske unije i ustezanja od zaštite svojih seljaka".

"Politika" primećuje da su se onda očigledno poslužili vancarinskim merama.

Kako objašnjava list, oni koji voće i povrće uvoze, na primer, iz Srbije i Makedonije, moraće da povećaju cene, pa će u prednosti biti domaća roba.

Na uvoz iz EU se ne može uticati, ali na onaj iz trećih zemalja može, rekao je predsednik hrvatske Privredne komore, komentarišući ovih dana novi pravilnik Ministarstva poljoprivrede te zemlje.

Prema podacima Privredne komore, Srbija je u 2016. godini izvezla robe u Hrvatsku u vrednosti od 116 miliona evra, a uvezla za 79 miliona.

U izvoru Srbije dominiraju ulje i uljarice, smrznuto voće i povrće, pa akcizna roba, piće i duvan.