Državni sekretar u Ministarstvu finansija Janko Guzijan ocenio je da bi smanjenje stope poreza na zarade smanjilo prihode budžeta i ugrozilo finansiranje budžetskih korisnika i ukazao da bi jedno od rešenja bilo uvođenje jedinstvene stope poreza na plate, veće od sadašnje, uz istovremeno povećanje neoporezivog dela zarada.
To bi učinilo oporezivanje zarada progresivnijim i smanjilo opterećenje najnižih zarada, a prihodi budžeta ne bi bili značajnije ugroženi, rekao je Guzijan.
"Da ilustrujem sa dva primera nivoa zarada. Neka stopa poreza iznosi 20 odsto i neoporezivi deo 15.000 dinara. Zarada od 30.000 dinara bi imala efektivnu stopu od 10 odsto, dok bi zarada od 200.000 dinara imala efektivnu stopu od 18,5 odsto. Mada, moguća su i druga rešenja", rekao je Guzijan u intervjuu za najnoviji broj "Ekonomist magazina".
U odgovoru na pitanje da li može da se smanji porez na zarade sa 12 na 10 odsto, kao što je to predložio ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić, Guzijan je podsetio da je stopa poreza na zarade u Srbiji ispod regionalnog proseka. On je naveo da bi uz povećanje neoporezivog dela zarade na 8.000 dinara, smanjenje poreza na plate dovelo do smanjenja prihoda budžeta za 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje.
Sa sadašnjom strukturom javne potrošnje, opterećene novim najavama izdašnijih javnih davanja, budžetski deficit bi porastao, sa njim javni dug i makroekonomska stabilnost bi bila narušena, upozorio je Guzijan.
On je podsetio da je poslednji put porez na zarade izmenjen početkom 2007. godine. Tada je smanjena stopa sa 14 na 12 odsto i uveden neoporezivi deo zarade u iznosu od 5.000 dinara, koji se godišnje usklađuje.
Rezultat te mere je bilo smanjenje opterećenja porezom i doprinosima prosečne neto zarade u Srbiji sa 74 na 64 odsto.
U istom mesecu kada je došlo do smanjenja poreza, zabeležen je značajan rast zarada, tako da veći deo rasterećena nije upotrebljen za ono zbog čega je ta mera i uvedena - na poboljšanje konkurentnosti, rasta i legalizacije zaposlenosti, predočio je državni sekretar.
Guzijan je naveo da je to smanjenje stope poreza na zarade uticalo i na trajno smanjenje prihoda budžeta za jedan odsto BDP-a godišnje.
(Tanjug)
To bi učinilo oporezivanje zarada progresivnijim i smanjilo opterećenje najnižih zarada, a prihodi budžeta ne bi bili značajnije ugroženi, rekao je Guzijan.
"Da ilustrujem sa dva primera nivoa zarada. Neka stopa poreza iznosi 20 odsto i neoporezivi deo 15.000 dinara. Zarada od 30.000 dinara bi imala efektivnu stopu od 10 odsto, dok bi zarada od 200.000 dinara imala efektivnu stopu od 18,5 odsto. Mada, moguća su i druga rešenja", rekao je Guzijan u intervjuu za najnoviji broj "Ekonomist magazina".
U odgovoru na pitanje da li može da se smanji porez na zarade sa 12 na 10 odsto, kao što je to predložio ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić, Guzijan je podsetio da je stopa poreza na zarade u Srbiji ispod regionalnog proseka. On je naveo da bi uz povećanje neoporezivog dela zarade na 8.000 dinara, smanjenje poreza na plate dovelo do smanjenja prihoda budžeta za 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje.
Sa sadašnjom strukturom javne potrošnje, opterećene novim najavama izdašnijih javnih davanja, budžetski deficit bi porastao, sa njim javni dug i makroekonomska stabilnost bi bila narušena, upozorio je Guzijan.
On je podsetio da je poslednji put porez na zarade izmenjen početkom 2007. godine. Tada je smanjena stopa sa 14 na 12 odsto i uveden neoporezivi deo zarade u iznosu od 5.000 dinara, koji se godišnje usklađuje.
Rezultat te mere je bilo smanjenje opterećenja porezom i doprinosima prosečne neto zarade u Srbiji sa 74 na 64 odsto.
U istom mesecu kada je došlo do smanjenja poreza, zabeležen je značajan rast zarada, tako da veći deo rasterećena nije upotrebljen za ono zbog čega je ta mera i uvedena - na poboljšanje konkurentnosti, rasta i legalizacije zaposlenosti, predočio je državni sekretar.
Guzijan je naveo da je to smanjenje stope poreza na zarade uticalo i na trajno smanjenje prihoda budžeta za jedan odsto BDP-a godišnje.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
