Rast zaposlenosti u zemljama - članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ove godine smanjiće se na 0,7 odsto (lani 1,5 procenata), dok će, istovremeno, nezaposlenost blago porasti u ovoj godini, na prosečnih 5,7 procenata, a dogodine na ravno šest odsto, objavio je OECD u specijalnoj studiji o zaposlenosti.
Rast zaposlenosti u zemljama - članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ove godine smanjiće se na 0,7 odsto (lani 1,5 procenata), dok će, istovremeno, nezaposlenost blago porasti u ovoj godini, na prosečnih 5,7 procenata, a dogodine na ravno šest odsto, objavio je OECD u specijalnoj studiji o zaposlenosti.
OECD, čije je sedište u Parizu, navodi da je situacija na tržištima rada u 30 zemlja - članicama Organizacije - u poslednjoj deceniji osetno poboljšana i da je nezaposlenost lani pala na najniži nivo od 1980. godine, prenela je agencija ČTK.
U studiji se, međutim, ukazuje da će negativne posledice globalne kreditne krize, izazvane potresima na američkom tržištu nekretnina, potrajati još neko vreme, što će loše uticati i na tržište rada.
Bruto domaći proizvod (BDP) 30 zemalja članica OECD, kako se prognozira, će posle prošlogodišnjeg rasta od 2,7 odsto, porasti u 2008. samo 1,8, a u 2009. godini 1,7 procenata.
To će se odraziti i na perspektive zapošljavanja, pri čemu OECD očekuje da u članicama Organizacije ove godine biti 33 miliona nezaposlenih ljudi, dok ih je lane bilo za milion manje.
Najvećem rastu realnih prihoda se, prema ovoj studiji, ove i iduće godine mogu nadati zaposleni u preduzećima u Poljskoj i to za 6,4, a u 2009. za 5,3 procenta, a na drugom mestu ove rang lestvice je Slovačka sa 3,7, odnosno 3,5 odsto rasta prihoda tokom ove i naredne godine, u odnosu na 2007. kada je taj rast dostigao 6,7 odsto.
U Češkoj bi, recimo, posle lanjskog povećanja prihoda za 4,4 procenta taj rast ove godine trebalo da bude usporen na 1,4 odsto, dok bi dogodine mogao da da se uveća na 2,9 procenata.
Češka je sa lanjskih 1985 sati na drugom mestu među zemljama OECD prema broju časova koje zaposleni u toku jedne godine provedu radeći u svojim firmama, u Mađarskoj, koja je na prvom mestu, je to sat više, a u Poljskoj 1976 sati.
U ovoj studiji, za broj sati koji zaposleni provedu, u proseku, na radnom mestu, nisu dati podaci za neke zemlje, među kojima je i Grčka koja je prethodnih godina bila prema tom pokazatelju u vrhu, sa 2000 sati, kao i Južna Koreja u kojoj su ranije zaposleni provodili između 2300 i 2400 sati godišnje na svojim radnim mestima.
Norvežani su, prema podacima OECD, lani u proseku radili samo 1411 sati.
OECD za glavni izazov na tržištu rada smatra održavanje dosadašnjeg trenda poboljšanja životnog standarda pri sadašnjem tempu starenju stanovništva.
Analiza OECD ukazuje, takođe, na potrebu podsticanja zapošljavanja kategorija ljudi koji su na tržištima rada stalno podcenjivani, odnosno na žene, mlade ljude, starije i hendikepirane osobe.
U mnogim zemljama OECD-a, naime, na tržištu rada vlada diskriminacija, pri čemu, recimo, žene u proseku za 20 procenata imaju manje šansi da nađu posao, a njihove plate su za 17 odsto manje nego plate muškaraca.
Ljudi koji pripadaju etničkim manjinama u traženju posla provedu 40 do 50 odsto više vremena nego većinski deo stanovništva, a u nekim zemljama, uprkos tome što su se u njima rodili, za više nego desetinu imaju manju platu nego kolege iz redova dominantne populacije, navodi se u analizi OECD - a.
(Tanjug)
OECD, čije je sedište u Parizu, navodi da je situacija na tržištima rada u 30 zemlja - članicama Organizacije - u poslednjoj deceniji osetno poboljšana i da je nezaposlenost lani pala na najniži nivo od 1980. godine, prenela je agencija ČTK.
U studiji se, međutim, ukazuje da će negativne posledice globalne kreditne krize, izazvane potresima na američkom tržištu nekretnina, potrajati još neko vreme, što će loše uticati i na tržište rada.
Bruto domaći proizvod (BDP) 30 zemalja članica OECD, kako se prognozira, će posle prošlogodišnjeg rasta od 2,7 odsto, porasti u 2008. samo 1,8, a u 2009. godini 1,7 procenata.
To će se odraziti i na perspektive zapošljavanja, pri čemu OECD očekuje da u članicama Organizacije ove godine biti 33 miliona nezaposlenih ljudi, dok ih je lane bilo za milion manje.
Najvećem rastu realnih prihoda se, prema ovoj studiji, ove i iduće godine mogu nadati zaposleni u preduzećima u Poljskoj i to za 6,4, a u 2009. za 5,3 procenta, a na drugom mestu ove rang lestvice je Slovačka sa 3,7, odnosno 3,5 odsto rasta prihoda tokom ove i naredne godine, u odnosu na 2007. kada je taj rast dostigao 6,7 odsto.
U Češkoj bi, recimo, posle lanjskog povećanja prihoda za 4,4 procenta taj rast ove godine trebalo da bude usporen na 1,4 odsto, dok bi dogodine mogao da da se uveća na 2,9 procenata.
Češka je sa lanjskih 1985 sati na drugom mestu među zemljama OECD prema broju časova koje zaposleni u toku jedne godine provedu radeći u svojim firmama, u Mađarskoj, koja je na prvom mestu, je to sat više, a u Poljskoj 1976 sati.
U ovoj studiji, za broj sati koji zaposleni provedu, u proseku, na radnom mestu, nisu dati podaci za neke zemlje, među kojima je i Grčka koja je prethodnih godina bila prema tom pokazatelju u vrhu, sa 2000 sati, kao i Južna Koreja u kojoj su ranije zaposleni provodili između 2300 i 2400 sati godišnje na svojim radnim mestima.
Norvežani su, prema podacima OECD, lani u proseku radili samo 1411 sati.
OECD za glavni izazov na tržištu rada smatra održavanje dosadašnjeg trenda poboljšanja životnog standarda pri sadašnjem tempu starenju stanovništva.
Analiza OECD ukazuje, takođe, na potrebu podsticanja zapošljavanja kategorija ljudi koji su na tržištima rada stalno podcenjivani, odnosno na žene, mlade ljude, starije i hendikepirane osobe.
U mnogim zemljama OECD-a, naime, na tržištu rada vlada diskriminacija, pri čemu, recimo, žene u proseku za 20 procenata imaju manje šansi da nađu posao, a njihove plate su za 17 odsto manje nego plate muškaraca.
Ljudi koji pripadaju etničkim manjinama u traženju posla provedu 40 do 50 odsto više vremena nego većinski deo stanovništva, a u nekim zemljama, uprkos tome što su se u njima rodili, za više nego desetinu imaju manju platu nego kolege iz redova dominantne populacije, navodi se u analizi OECD - a.
(Tanjug)
