Srpska zemlja U vlasnistvu Madjara Hrvata i Arapa oko 90.000 hektara

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Koliko Srbije poseduju Mađari, Hrvati, Arapi...

Izvor MONDO/Agencije
Izvor MONDO/Agencije

Srbija je izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu "uspela da poboljša većinu loših rešenja iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)", pa će stranci moći da kupe tek dva hektara zemlje. Ali, koliko je već imaju?

suncokret, suncokreti, polje, poljoprivreda, cvet, leto, zemlja, priroda, Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Srpske oranice trenutno su u rukama stranaca uglavnom iz evropskih zemalja, iz Mađarske, Hrvatske, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata..., kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za "Večernje novosti".

O Tenisu

Odgovarajući na pitanje kada se očekuje početak gradnje farmi koje su u vlasništvu nemačke kompanije Tenis, ministar kaže da su oni dobili zemlju u zakup. "Zrenjanin i Kikinda su u proceduri i sledeći je Sečanj. Do kraja godine očekuje se početak gradnje, prvo u Zrenjaninu, a u 2018. i početak rada. Jedan od uslova za investiciju bila je gradnja novih objekata", navodi Nedimović.

Ta zemlja se ne vodi direktno na strane firme, niti lica, već su u pitanju srpske firme kojima gazduju stranici.

U Srbiji se između 80.000 i 90.000 hektara zemljišta nalazi u rukama različitih srpskih firmi, čiji su osnivači kompanije iz drugih država, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Ta površina je, ukupno, veličina otprilike Valjeva.

On kaže da je Srbija izmjenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu uspjela da poboljša većinu loših rješenja iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, tako da će stranci kao privatna lica moći da kupe samo dva hektara zemljišta i to tek za deset godina, jer će toliko morati da budu nastanjeni u Srbiji.

"Važno je da država ima pravo prečeg kupca, pa će ko poželi da proda zemlju građanima drugih država, morati prvo da je ponudi Srbiji. Međutim, strance zasad odbija visoka cena jer je hektar najatraktivnijih oranica od 12.000 do 15.000 evra", rekao je Nedimović.

Ministar: Strancima zemljište tek za deset godina

GMO i STO: Rusija je uspela, možemo li i mi

Na pitanje hoće li Srbija menjati Zakon o GMO da bi ušli u Svetsku trgovinsku organizaciju, ministar kaže da to "da li će se dozvoliti promet GMO ili ne, zavisi od političke odluke hoće li Srbija u STO ili ne". "Jedino je uspela Rusija da uđe u STO, a da ne dozvoli taj promet. Zasad se ništa ne radi po tom pitanju, osim što postoji Savet za bezbednost hrane koji se bavi analizom svih rizika", navodi Nedimović.

On je podsetio da je Srbija još 2008. godine SSP-om omogućila da strane kompanije imaju isti tretman kao i domaće, čime im je omogućeno da osnuju firme u Srbiji.

O SUŠI, AFLATOKSINU I NADOKNADAMA

Jedan od rizika posle suše je i pojava aflatoksina, pa smo na vreme upozorili proizvođače, navodi Nedimović.

Govoreći o nadoknadi štete od suše popljoprivrednicima, Nedimović je rekao da će u narednim nedeljama biti ponuđen koncept pomoći srpskoj poljoprivredi za otklanjanje posledica suše kroz materijalna davanja i preko poslovnih banaka.

Nedimović je najavio da će u Vojvodini biti izgrađeno 11 sistema za navodnjavanje, te da ove godine počinje izgradnja jednog velikog - u Šapcu i Bogatiću.

On kaže da se očekuje da svake godine do 60.000 hektara bude stavljeno pod taj sistem, te da će poljoprivrednici moći da se priključe tako što će plaćati naknadu za vodu.

On, ipak, ukazuje i da poljoprivrednici traže novac posle suše a da kad je dobra godina niko ne pita treba li nešto da uplati u budžet.

Komentari 14

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mikan

Dosovci i njihova svita su posle dve hiljadite dali hrvatu Todoricu hektare zemlje po Vojvodini, ovi danasnji daju sve i svasta arapima i svabama, pa vi narode i dalje na izborima glasajte za zutace i nazadnjake, pa se posle cudite ovakvim naslovima.

Namćor

On, ipak, ukazuje i da poljoprivrednici traže novac posle suše a da kad je dobra godina niko ne pita treba li nešto da uplati u budžet. Ma ne brinu poljoprivrednici za vas gospodo . Kada je rodna godina toliko oborite otkupne cene da je saldo kao da ih je posle grada dokrajčila suša !

Gg

E Moja Srbijo !!!!!!

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader