Nemačkoj će u narednih pet godina biti potrebno više stotina hiljada kvalifikovanih stranih radnika da bi uspela da prevaziđe nestašicu stručne radne snage, izjavio je u utorak šef Upravnog odbora Sevezne agencije za rad Peter Klefer.
U jednom novinskom intervjuu on je najavio da su mere koje trenutno planira savezna vlada da bi olakšala dolazak kvalifikovanih stranaca samo "prvi korak", i zahtevao da se tražena zarada za strane stručnjake smanji na 45.000 evra godišnje.
Do sada su u Nemačkoj posao mogli da dobiju kvalifikovani stranci koji su boravišnim vlastima mogli da dokažu da će njihova zarada biti 86.400 evra bruto godišnje.
No, ta suma je prevelika i za mnoge ovdašnje kvalifikovane ljude, pa vlada kancelarke Angele Merkel sada razmatra mogućnost da se ona spusti na 63.600 evra godišnje.
Šef Nemačke industrijske i trhovinske komore (DIHK) Ludvig Georg Braun takođe je zatražio od vlade da "pokaže hrabrost" i liberalnijim merama omogući dolazak stranih stručnjaka u zemlju.
Pri tome, kako je naglasio Braun, Nemačkoj nisu potrebni samo visokokvalifikovani stranci, već i oko 400.000 stručnih radnika i mladih ljudi koji bi u Nemačkoj mogli da izuče zanate.
Udruženje nemačkih zanatlija saopštilo je da samo ako se dozvoli da nemački majstori obučavaju mlade iz istočne Evrope, može da se smanji drastičan nedostak podmlatka u tim zanimanjima.
Još prošle godine je jedna studija Instituta nemačke privrede pokazala da nedostatak stručne radne snage, pre svega inženjera, Nemačku godišnje košta najmanje 20 milijardi evra, a da najmanje 100.000 radnih mesta već duže vreme ne može da bude popunjeno.
Međutim, kada je reč o prijemu strane radne snage, nemačka politika se već godinama oglušuje o jasne zahteve privrede.
To je tema o kojoj nemački političari, za razliku od vodećih privrednika, i dalje diskutuju ideologizirano i emotivno, često i bez prezanja od korišćenja populističkih parola.
Pri tome je glavna poruka da navodno žele da Nemce "zaštite" od strane radne snage, ali je očito da se pri tome misli pre svega na podršku birača koja će im biti potrebna na narednim izborima.
Broj ljudi bez posla je u junu bio 3,16 miliona, što je, uz stopu nezaposlenosti od 7,5 procenata, najmanja nezaposlenost u Nemačkoj za poslednjih 15 godina.
(Beta)
Do sada su u Nemačkoj posao mogli da dobiju kvalifikovani stranci koji su boravišnim vlastima mogli da dokažu da će njihova zarada biti 86.400 evra bruto godišnje.
No, ta suma je prevelika i za mnoge ovdašnje kvalifikovane ljude, pa vlada kancelarke Angele Merkel sada razmatra mogućnost da se ona spusti na 63.600 evra godišnje.
Šef Nemačke industrijske i trhovinske komore (DIHK) Ludvig Georg Braun takođe je zatražio od vlade da "pokaže hrabrost" i liberalnijim merama omogući dolazak stranih stručnjaka u zemlju.
Pri tome, kako je naglasio Braun, Nemačkoj nisu potrebni samo visokokvalifikovani stranci, već i oko 400.000 stručnih radnika i mladih ljudi koji bi u Nemačkoj mogli da izuče zanate.
Udruženje nemačkih zanatlija saopštilo je da samo ako se dozvoli da nemački majstori obučavaju mlade iz istočne Evrope, može da se smanji drastičan nedostak podmlatka u tim zanimanjima.
Još prošle godine je jedna studija Instituta nemačke privrede pokazala da nedostatak stručne radne snage, pre svega inženjera, Nemačku godišnje košta najmanje 20 milijardi evra, a da najmanje 100.000 radnih mesta već duže vreme ne može da bude popunjeno.
Međutim, kada je reč o prijemu strane radne snage, nemačka politika se već godinama oglušuje o jasne zahteve privrede.
To je tema o kojoj nemački političari, za razliku od vodećih privrednika, i dalje diskutuju ideologizirano i emotivno, često i bez prezanja od korišćenja populističkih parola.
Pri tome je glavna poruka da navodno žele da Nemce "zaštite" od strane radne snage, ali je očito da se pri tome misli pre svega na podršku birača koja će im biti potrebna na narednim izborima.
Broj ljudi bez posla je u junu bio 3,16 miliona, što je, uz stopu nezaposlenosti od 7,5 procenata, najmanja nezaposlenost u Nemačkoj za poslednjih 15 godina.
(Beta)
