Zakon o radu podrazumeva minimum dvadeset radnih dana odmora, međutim, slova zakona se retko koji poslodavac pridržava u Srbiji.
Mila D. već deset godina radi kao ugostitelj u jednom poznatom beogradskom restoranu. Ne žali se na zaradu, ali odmora skoro da nema. Tokom radnog dana nema vremena za pauzu, a leti jedva dobije deset radnih dana da ode s porodicom na more
Mila nije jedina koju svake godine poslodavac ošteti za minimum deset radnih dana odmora. U inspekciji rada kažu da su najčešći prekršaji, što se tiče odmora zaposlenih, u ugostiteljstvu i trgovini. Zakon o radu podrazumeva minimum dvadeset radnih dana odmora, međutim, slova zakona se retko koji poslodavac pridržava u Srbiji.
"Inspektori se na terenu suočavaju s brojnim problemima. Veoma je teško utvrditi da li je bilo prekršaja ili ne. Dešava se da poslodavac izda rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, ali je teško utvrditi da li ga je zaposleni koristio. Zaposleni, plašeći se za svoja radna mesta, ne sarađuju s inspekcijom rada" priča za "Blic"Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad.
On kaže da u inspekciju rada stiže vrlo malo žalbi radnika na poslodavce dok su u radnom odnosu. Tek kada napuste posao zatrpaju ih žalbama, ali tada svoja prava mogu da ostvare samo preko suda.
Nepoštovanje zakona, što se tiče godišnjih odmora, nije praksa samo u malim radnjama i ugostiteljskim objektima. Zakon ozbiljno krše i velike kompanije, koje ne obezbeđuju zaposlenima obavezan dnevni odmor od pola sata, zatim nedeljni i godišnji odmor. Česte su zloupotrebe i kada zaposleni menjaju firmu.
Ristanović kaže da svaki zaposleni ima prava na odmor, samo je potrebno da dobije rešenje od prethodne firme da li je i koliko radnih dana koristio.
"Inspektori na terenu, ukoliko konstatuju ove nepravilnosti na radu, podnose zahtev sudiji za prekršaje.
Predviđene kazne su veoma visoke, ali sudije u presudama idu daleko ispod zakonskog minimuma.
Još jedan veliki problem je i neefikasnost sudova, pa radni spor, koji po zakonu treba da se završi za šest meseci, traje dve-tri godine. Predmet kod sudije za prekršaje mora da se okonča u roku od dve godine od pokretanja postupka. Kod nas vrlo često zastareva", kaže Ristanović.
Zakon o radu predvideo je veoma visoke kazne ukoliko se zaposlenom ne omogući pravo na odmor. Kazna za preduzeće je od 400.000 do 600.000 dinara, za preduzetnika od 100.000 do 300.000 dinara, a za odgovorno lice od 20.000 do 40.000 dinara.
Za poslodavca koji zaposlenom ne obezbedi dnevni i nedeljni odmora predviđena je mandatna kazna od 20.000 dinara, a za odgovorno lice 5.000 dinara.
(MONDO)
Mila nije jedina koju svake godine poslodavac ošteti za minimum deset radnih dana odmora. U inspekciji rada kažu da su najčešći prekršaji, što se tiče odmora zaposlenih, u ugostiteljstvu i trgovini. Zakon o radu podrazumeva minimum dvadeset radnih dana odmora, međutim, slova zakona se retko koji poslodavac pridržava u Srbiji.
"Inspektori se na terenu suočavaju s brojnim problemima. Veoma je teško utvrditi da li je bilo prekršaja ili ne. Dešava se da poslodavac izda rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, ali je teško utvrditi da li ga je zaposleni koristio. Zaposleni, plašeći se za svoja radna mesta, ne sarađuju s inspekcijom rada" priča za "Blic"Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad.
On kaže da u inspekciju rada stiže vrlo malo žalbi radnika na poslodavce dok su u radnom odnosu. Tek kada napuste posao zatrpaju ih žalbama, ali tada svoja prava mogu da ostvare samo preko suda.
Nepoštovanje zakona, što se tiče godišnjih odmora, nije praksa samo u malim radnjama i ugostiteljskim objektima. Zakon ozbiljno krše i velike kompanije, koje ne obezbeđuju zaposlenima obavezan dnevni odmor od pola sata, zatim nedeljni i godišnji odmor. Česte su zloupotrebe i kada zaposleni menjaju firmu.
Ristanović kaže da svaki zaposleni ima prava na odmor, samo je potrebno da dobije rešenje od prethodne firme da li je i koliko radnih dana koristio.
"Inspektori na terenu, ukoliko konstatuju ove nepravilnosti na radu, podnose zahtev sudiji za prekršaje.
Predviđene kazne su veoma visoke, ali sudije u presudama idu daleko ispod zakonskog minimuma.
Još jedan veliki problem je i neefikasnost sudova, pa radni spor, koji po zakonu treba da se završi za šest meseci, traje dve-tri godine. Predmet kod sudije za prekršaje mora da se okonča u roku od dve godine od pokretanja postupka. Kod nas vrlo često zastareva", kaže Ristanović.
Zakon o radu predvideo je veoma visoke kazne ukoliko se zaposlenom ne omogući pravo na odmor. Kazna za preduzeće je od 400.000 do 600.000 dinara, za preduzetnika od 100.000 do 300.000 dinara, a za odgovorno lice od 20.000 do 40.000 dinara.
Za poslodavca koji zaposlenom ne obezbedi dnevni i nedeljni odmora predviđena je mandatna kazna od 20.000 dinara, a za odgovorno lice 5.000 dinara.
(MONDO)
