Za mnoge građane Srbije dodatni posao je istinska potreba, ali do njih dolaze vrlo teško.
Za mnoge građane Srbije dodatni posao je istinska potreba, ali do njih dolaze vrlo teško.
Dodatni posao je za većinu građana Srbije realna potreba, jer dopunska zarada omogućava da se popravi kućni budžet i smanjuje potrebu za kreditima i pozajmicama.
Međutim, mogućnost da se kod nas pronađu takvi poslovi je mala, a u svetu, pa čak i u okruženju, takozvani part tajm poslovi su realnost o kojoj brinu agencije i službe za zapošljavanje.
"Fleksibilni oblici rada ili povremeni poslovi, biće kod nas sve traženija. Primećujemo da poslodavci sve češće traže radnike koje bi angažovali na tri, četiri sata dnevno ili u sezoni. Ali, kod nas to izgleda malo drugačije. Ako i žele da rade dodatne poslove, ljudi bi da to bude samo za vikend, što onome ko traži radnike ne odgovara u potpunosti. S druge strane, poslodavci retko umeju da definišu radno mesto i daju precizan opis posla potencijalnom kandidatu. Želeći da snize troškove u okviru jednog radnog mesta zapošljavaju osobu koja bi trebalo da radi više poslova", kaže za "Politiku" Nada Filipović, agencije za zapošljavanje "Pobednik", čiji je većinski vlasnik Omladinska zadruga Beograd.
Nada Filipović ističe da tržište radne snage kod nas još nije dovoljno sređeno i da postoji veliki raskorak između ponude i tražnje. Nezaposlenih je mnogo, ali kako kaže, kada pitate poslodavca, on će reći da teško pronalazi odgovarajuće profile radnika.
Kandidati često precenjuju svoje mogućnosti ili se izuzetno teško prilagođavaju današnjim uslovima rada. Mnogi misle da će kod poslodavaca iz inostranih firmi dobijati veće "pare", ali poznato je da su strani investitori došli na srpsko tržište između ostalog i zbog jeftine, ali dobre radne snage.
Ne treba očekivati da će oni plaćati više od domaćih poslodavaca. Strani poslodavci su vrlo restriktivni. Svi njihovi troškovi unapred su isplanirani i često se događa da je njihova ponuda i niža od one koju daju domaće firme.
"Stalno su potrebni ugostiteljski radnici, konobari, bravari, varioci, monteri i promoteri različitih proizvoda. Donedavno, sinonim za dodatne poslove su bile multilevel kompanije, čiji su aktivisti obavljali prezentacije najrazličitijih proizvoda dva do tri puta nedeljno, ali po završetku redovnog radnog vremena. U poslednje vreme, naši ljudi imaju priliku da rade i neke druge, neoubičajene poslove. Tako recimo, prema nezvaničnim informacijama, ljudi koji sede u publici u televizijskim emisijama, kvizovima i drugim šou programima mogu da zarade i do 1.000 dinara (plus sendvič, sok ili kafa)", kaće Nada Filipović.
U razvijenim evropskim zemljama, a posebno u SAD, spisak part tajm poslova je veliki.
Lični budžet se može uvećati radom u kol-centrima banaka, povremenim radom u velikim robnim kućama, magacinima, supermarketima, ali i pečenjem kolača, sklapanjem igračaka, izradom nakita, šivenjem i drugo.
Prema mišljenju Nade Filipović, ubuduće bi prema Zakonu o radu, bilo omogućeno osnivanje agencije za ustupanje radnika, što se prema iskustvima dugih zemalja, pokazalo kao dobro i za radnike i za poslodavce.
"Suština je u tome da agencije formiraju sopstvenu bazu podataka o zaposlenima i povremeno određene radnike ustupaju kompanijama, firmama, preduzećima. U tom slučaju se agencije pojavljuju kao poslodavac, brinu o zaposlenom, uplaćuje poreze i druge dažbine i, naravno zarađuje određeni procenat", kaže Nada Filipović za "Politiku".
(MONDO)
Dodatni posao je za većinu građana Srbije realna potreba, jer dopunska zarada omogućava da se popravi kućni budžet i smanjuje potrebu za kreditima i pozajmicama.
Međutim, mogućnost da se kod nas pronađu takvi poslovi je mala, a u svetu, pa čak i u okruženju, takozvani part tajm poslovi su realnost o kojoj brinu agencije i službe za zapošljavanje.
"Fleksibilni oblici rada ili povremeni poslovi, biće kod nas sve traženija. Primećujemo da poslodavci sve češće traže radnike koje bi angažovali na tri, četiri sata dnevno ili u sezoni. Ali, kod nas to izgleda malo drugačije. Ako i žele da rade dodatne poslove, ljudi bi da to bude samo za vikend, što onome ko traži radnike ne odgovara u potpunosti. S druge strane, poslodavci retko umeju da definišu radno mesto i daju precizan opis posla potencijalnom kandidatu. Želeći da snize troškove u okviru jednog radnog mesta zapošljavaju osobu koja bi trebalo da radi više poslova", kaže za "Politiku" Nada Filipović, agencije za zapošljavanje "Pobednik", čiji je većinski vlasnik Omladinska zadruga Beograd.
Nada Filipović ističe da tržište radne snage kod nas još nije dovoljno sređeno i da postoji veliki raskorak između ponude i tražnje. Nezaposlenih je mnogo, ali kako kaže, kada pitate poslodavca, on će reći da teško pronalazi odgovarajuće profile radnika.
Kandidati često precenjuju svoje mogućnosti ili se izuzetno teško prilagođavaju današnjim uslovima rada. Mnogi misle da će kod poslodavaca iz inostranih firmi dobijati veće "pare", ali poznato je da su strani investitori došli na srpsko tržište između ostalog i zbog jeftine, ali dobre radne snage.
Ne treba očekivati da će oni plaćati više od domaćih poslodavaca. Strani poslodavci su vrlo restriktivni. Svi njihovi troškovi unapred su isplanirani i često se događa da je njihova ponuda i niža od one koju daju domaće firme.
"Stalno su potrebni ugostiteljski radnici, konobari, bravari, varioci, monteri i promoteri različitih proizvoda. Donedavno, sinonim za dodatne poslove su bile multilevel kompanije, čiji su aktivisti obavljali prezentacije najrazličitijih proizvoda dva do tri puta nedeljno, ali po završetku redovnog radnog vremena. U poslednje vreme, naši ljudi imaju priliku da rade i neke druge, neoubičajene poslove. Tako recimo, prema nezvaničnim informacijama, ljudi koji sede u publici u televizijskim emisijama, kvizovima i drugim šou programima mogu da zarade i do 1.000 dinara (plus sendvič, sok ili kafa)", kaće Nada Filipović.
U razvijenim evropskim zemljama, a posebno u SAD, spisak part tajm poslova je veliki.
Lični budžet se može uvećati radom u kol-centrima banaka, povremenim radom u velikim robnim kućama, magacinima, supermarketima, ali i pečenjem kolača, sklapanjem igračaka, izradom nakita, šivenjem i drugo.
Prema mišljenju Nade Filipović, ubuduće bi prema Zakonu o radu, bilo omogućeno osnivanje agencije za ustupanje radnika, što se prema iskustvima dugih zemalja, pokazalo kao dobro i za radnike i za poslodavce.
"Suština je u tome da agencije formiraju sopstvenu bazu podataka o zaposlenima i povremeno određene radnike ustupaju kompanijama, firmama, preduzećima. U tom slučaju se agencije pojavljuju kao poslodavac, brinu o zaposlenom, uplaćuje poreze i druge dažbine i, naravno zarađuje određeni procenat", kaže Nada Filipović za "Politiku".
(MONDO)
