Ako iz Poljske u BiH bude preseljeno na desetine farmi kuna, ovoj zemlji preti ekološka katastrofa, kažu borci za zaštitu životinja. Vlasnici farmi tvrde da neće biti problema.
Parlament BiH je 8. novembra usvojio Zakon za zaštitu i dobrobit životinja što znači da farme na kojima se životinje uzgajaju zbog krzna u BiH mogu nesmetano da rade do 2028. godine.
Ipak, predstavnici ekoloških udruženja tvrde da povećanje broja ovih farmi može da dovede do ekološke katastrofe. Tvrde da parlamentarci toga nisu bili svjesni.
Aktivisti "Koalicije bez krzna" su pre donošenja ove odluke upozoravali na ovakav scenario.
Farme krzna su trajno trebalo da budu zatvorene od 1. januara 2018. godine, a kako tvrde iz ove koalicije, produženje roka u BiH usvojeno je upravo zbog obećanja dansko-holandske lobističke organizacije "Fur Europe" da će u BiH biti preseljene holandske farme kune koje se trenutno nalaze u Poljskoj.
BRUTALNO: Koga ti nosiš? (FOTO)
"Naime, u Holandiji ova zabrana stupa na snagu 2024. godine, te su se uzgajivači kuna počeli seliti u zemlje u kojima zabrana ne postoji. Prva destinacija je, kao što vidite Poljska. Tamo deluje oko 900 farmi kuna. S obzirom na situaciju u toj zemlji, sve holandske farme će se preseliti u Bosnu i Hercegovinu, ne samo zbog produženja roka zabrane, već i zbog jako niskog stepena kontrole u BiH i loše infrastrukture zaštite životne sredine. Sličan scenario sledi i Srbiji, imajući u vidu da je napravljen negativan presedan, koji će krznarski lobi iskoristiti kako bi se ili ukinula zabrana u Srbiji ili produžila kao u BiH", izjavila je za MONDO Maida Šabeta iz "Koalicije bez krzna".
Šabeta ističe da iako poseduju mnogo dokumenata iz Poljske i detaljne informacije o zagađenju i pobuni običnih građana zbog otežanih životnih okolnosti uzrokovanih postojanjem farmi kuna u toj zemlji, niko u BiH ne želi da ovu situaciju shvati ozbiljno.
U prilog njihovim tvrdnjama su i navodi iz video priloga na kojem se vidi bivši premijer Poljske Jaroslav Kačinjski kako govori o milosti za ove životinje i opasnostima koje ove farme donose ljudima u njihovoj okolini.
"Zabranjivanje proizvodnje krzna u Poljskoj je prije svega, pitanje odnosa prema životinjama, milosti za životinje. Pored toga, zabrana bi zaštitila ljude koji stradaju od smrada. To je destruktivno za njihovo blagostanje i zdravlje", poručio je Kačinjski.
Što se tiče postojećih farmi u BiH, jako je važno naglasiti da ne postoji njihov registar. "Koalicija bez krzna" se obratila svim institucijama na svim nivoima vlasti u celoj državi, ali su dobili gotovo identične odgovore o nepostojanju registra, spiska, niti bilo čega sličnog.
"S druge strane, inicijativu za izmjenu zakona i produženja roka zabrane pokrenulo je Udruženje uzgajivača činčila, koje tvrdi da ih u BiH deluje oko 50, a interesantno je da ih svo vreme zastupa upravo farma kuna iz Podgraba na Palama. Ta ista farma kuna je iz Rakovice (blizina Sarajeva, FBiH) protjerana zbog zagađenja i to od strane stanovnika", tvrdi Šabeta.
Demanti Udruženja "Sloboda za životinje"
Vlasnica te farme Amela Begović ipak tvrdi da njoj niko nije prigovarao zbog uzgoja kuna i da ona samo želi da radi. O dolasku poljskih farmi u BiH, kaže ne zna ništa, a o tome šta rade sa telima životinja ne želi da komentariše.
“Jeste, istina je ovde nema spalionice ali ja sam se obratila i inspekciji i veterinarstvu i komunalnoj policiji i dogovorila kako da se rešavam otpada dok se nađe neko adekvatno rešenje”, kaže za MONDO Begovićevea.
Ona tvrdi da tu nema nikakve ekološke katastrofe.
“Imam sve potrebne dozvole za uzgoj. Ako je to ekološka katastrofa, onda su i te pilićare i uzgoj stoke ekološka katastrofa. Meni je za moje životinje potrebno 2,5 tone hrane, sav otpad od pilićara i ostale stoke, koji oni bacaju, kupujem i time hranim kune. Kada bi nas zatvorili to bi bila katastrofa, uložila sam sva svoja sredstva, a digla sam i kredit. Oni (borci protiv uzgoja životinja zbog krzna) dižu veliku frku, a ne razmišljaju da mi zapošljavamo ljude i da imamo stopostotni izvoz. Ionako je teška situacija u čitavoj BiH, zaposlenost je mala, a ovom zabranom bi svi završili na birou. U BiH ima oko 150 farmi kuna i činčila i to je veliki broj ljudi koji bi ostao bez posla”, tvrdi Begovićeva.
Ističe da smrada, na koji upozoravaju aktivisti, kod nje nema jer sve drži na otvorenom.
“Ako uđete u pilićaru i tamo smrdi, ovde kod mene je sve na otvorenom i četiri puta godišnje radim ispitivanja o parametrima zagađenosti i zemlje i vazduha. Dosad nikakvi parametri nisu pokazali da je zagađeno”, ističe Begovićeva.
Ipak iz “Koalicije bez krzna" ističu da se smrad s ovakvih farmi širi i do devet kilometara od farme kroz naseljena mesta.
Reagovanje Udruženja odgajivača činčila
“Stanovnici tih okolnih mjesta nisu u mogućnosti čak ni prozor da otvore. Sad možemo da zamislimo, Poljska je velika država, velika zemlja. Zamislite kad se sve to preseli u BiH šta će se desiti nama”, istakla je Maida Šabeta iz ove koalicije.
Dodatni ekološki problem u BiH jeste činjenica da zbrinjavanje animalnog otpada (tela životinja) u BiH još uvek nije u funkciji, zbog nepostojanja animalnih spalionica.
Šabeta ističe da su od Udruženja poljoprivrednika FBiH dobili spisak od oko 20 farmi kuna, koje se, oko parlamentarne procedure o produženju roka zabrane, ni u jednom trenutku nisu oglasile.
(Dragana Božić, Mondo.ba)
