Vlada Srbije formalno je učinila još jedan korak u pravcu efikasnijeg, racionalnijeg i jeftinijeg poslovanja. Računovodstvene isprave, uključujući fakture, ne moraju da se štampaju niti da sadrže pečat i potpis. Hoće li to sada zaživeti?
Ministar finansija Dušan Vujović i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, potpisali su danas Objašnjenje u vezi sa izdavanjem i knjiženjem računa (faktura) u papirnom i elektronskom obliku bez upotrebe pečata i potpisa, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.
Ključno pojašnjenje odnosi se na to da nije obavezno štampanje fakture koja je izvorno nastala u elektronskom obliku, niti da se na eventualno odštampan dokument stavlja otisak pečata kako bi se smatrao validnim. Elektronska faktura je validna u elektronskom obliku, bez potpisa i pečata, ne mora da se štampa i ne mora da se šalje poštom.
Faktura koja je izvorno nastala u papirnom obliku, ne mora da sadrži pečat i potpis odgovornog lica. Faktura koja je nastala u elektronskom obliku ili digitalizacijom, takođe ne mora biti potpisana elektronskim potpisom.
"Primenom ovog propisa, eliminišu se veliki nepotrebni troškovi i olakšava poslovanje", istakla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
"Ušteda novca, papira i vremena, znači brže, efikasnije i racionalnije poslovanje, u skladu sa savremenim standardima", naglasila je Brnabić, navodi se u saopštenju.
Bez pečata u pasošu od 2017. godine
Da li će sada ovaj institut zaživeti u praksi videćemo, jer upotreba pečata je zakonski ukinuta još 2014. godine, izmenama Zakonom o platnim uslugama, ali privrednici i dalje imaju problema sa birokratijom.
Dodatno je na pomenuti zakon ove godine, od 1. oktobra, data obaveza pre svega banaka, da primaju dokumenta, tj, platne naloge firmi ,i kada oni nisu overeni pečatom. Jedini uslov je da preduzeća o takvom načinu poslovanja prethodno pismeno obaveste banku, doduše ličnom predajom zahteva.
Pečat , u stvari, navodno nije obavezan za privredna društva još još od 2011. godine i donošenja Zakona o privrednim društvima.
HIT radnika iz Niša: A gde je pečat?!?
Takođe, članom 9. Zakona o računovodstvu uređeno je da se kao validan dokument za knjiženje može koristiti i elektronski dokument, ako ima neku identifikacionu oznaku lica koje je izdalo dokument (potpis, faksimil, ime i prezime, elektronski potpis i sl.).
U članu 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji reguliše izdavanje i obavezne elemente računa, pečat i potpis nisu navedeni kao obavezni elementi računa.
I tako dalje, i tako dalje... ali "pečat i potpis" se i dalje "ne daju".
