Plate iz snova, kratko radno vreme, plaćena putovanja kao i višenedeljni godišnji odmori, samo su neke od ponuda koje se "vrte"“ u oglasima za posao.
Ali prava "bajka" počinje tek kad zainteresovani odu na prvi razgovor za posao i to obično u neku od "Velnes kompanija" koje se bave zdravim životom. Međutim, ubrzo sledi i prvo razočarenje.
Pozicije brend menadžera, PR-a i marketing menadžera su najčešći mamac za sve koji traže zaposlenje u većini "Velnes kompanija" koje nude velike pare za malo truda i rada.
"Na prvom razgovoru nisu hteli da nam kažu o kakvom se poslu radi, iako nas je to najviše zanimalo. Ponavljali su kako možemo zarađivati i po stotinu hiljada dinara, pa čak i više, a istovremeno uživati u poslu i slobodnom vremenu, za razliku od ostalih građana Srbije koji rade za mizeriju"’, priča za "Blic" Tamara, koja je prisustvovala jednom od "sastanaka za posao".
Reporteri "Blica"’ su se lično uverili da ovakvi sastanci traju i po dva, tri sata i da se sve vrlo brzo pretvore u pokušaje da lakovernima uzmu novac.
Kad dođete na prvi „poslovni razgovor“ prodavaće vam svoje proizvode koji koštaju i po 10.000 dinara, a ko „preživi“ taj prvi sastanak, upućuje se na vikend seminare, koje takođe morate platiti, najčešće po 600 dinara.
Neki od kandidata su vrlo ozbiljno shvatili razgovore za posao, pa su došli potpuno pripremljeni. Ulazili su jedan po jedan sa nestrpljenjem i tremom, ali ubrzo potom i izlazili sa rečima srdžbe na usnama i po kojom psovkom.
"Da bih postala ’partner’ firme morala sam da kupim njihove proizvode, koji koštaju oko 10.000 dinara. Zatim bih ja te iste proizvode prodavala po nešto većoj ceni i granala bih mrežu sopstvenog biznisa. Ali, ja se nisam prijavila da budem prodavačica", priča razočarano i ljutito Milica Vidović koja je konkurisala za poziciju "brend menadžera".
Ljudi koji dolaze na razgovore za posao, obično su entuzijasti i imaju neku duboku nadu da bi baš taj dan mogao da promeni njihov život. Ima onih koji su nezaposleni i po nekoliko godina, onih koji čekaju svoje prvo radno mesto, ali i onih koji su se navikli na lažna obećanja, pa na razgovore dolaze "tek da se nešto desi".
"Sa ovakvim, 'poslodavcima' u poslednje vreme imamo mnogo problema. Oglasi su nepotpuni i neodređeni, jer upućuju da se radi o zapošljavanju, ali se ustvari radi o trgovini. U tom slučaju primenjujemo Zakon o oglašavanju, a kazne koje kompanije plaćaju mogu se kretati od sto hiljada do milion dinara. Međutim, ovakve poslodavce je vrlo teško kontrolisati jer ih ima mnogo, a prijave od građana ne dobijamo", kažu iz tržišne inspekcije.
(MONDO)
Ali prava "bajka" počinje tek kad zainteresovani odu na prvi razgovor za posao i to obično u neku od "Velnes kompanija" koje se bave zdravim životom. Međutim, ubrzo sledi i prvo razočarenje.
Pozicije brend menadžera, PR-a i marketing menadžera su najčešći mamac za sve koji traže zaposlenje u većini "Velnes kompanija" koje nude velike pare za malo truda i rada.
"Na prvom razgovoru nisu hteli da nam kažu o kakvom se poslu radi, iako nas je to najviše zanimalo. Ponavljali su kako možemo zarađivati i po stotinu hiljada dinara, pa čak i više, a istovremeno uživati u poslu i slobodnom vremenu, za razliku od ostalih građana Srbije koji rade za mizeriju"’, priča za "Blic" Tamara, koja je prisustvovala jednom od "sastanaka za posao".
Reporteri "Blica"’ su se lično uverili da ovakvi sastanci traju i po dva, tri sata i da se sve vrlo brzo pretvore u pokušaje da lakovernima uzmu novac.
Kad dođete na prvi „poslovni razgovor“ prodavaće vam svoje proizvode koji koštaju i po 10.000 dinara, a ko „preživi“ taj prvi sastanak, upućuje se na vikend seminare, koje takođe morate platiti, najčešće po 600 dinara.
Neki od kandidata su vrlo ozbiljno shvatili razgovore za posao, pa su došli potpuno pripremljeni. Ulazili su jedan po jedan sa nestrpljenjem i tremom, ali ubrzo potom i izlazili sa rečima srdžbe na usnama i po kojom psovkom.
"Da bih postala ’partner’ firme morala sam da kupim njihove proizvode, koji koštaju oko 10.000 dinara. Zatim bih ja te iste proizvode prodavala po nešto većoj ceni i granala bih mrežu sopstvenog biznisa. Ali, ja se nisam prijavila da budem prodavačica", priča razočarano i ljutito Milica Vidović koja je konkurisala za poziciju "brend menadžera".
Ljudi koji dolaze na razgovore za posao, obično su entuzijasti i imaju neku duboku nadu da bi baš taj dan mogao da promeni njihov život. Ima onih koji su nezaposleni i po nekoliko godina, onih koji čekaju svoje prvo radno mesto, ali i onih koji su se navikli na lažna obećanja, pa na razgovore dolaze "tek da se nešto desi".
"Sa ovakvim, 'poslodavcima' u poslednje vreme imamo mnogo problema. Oglasi su nepotpuni i neodređeni, jer upućuju da se radi o zapošljavanju, ali se ustvari radi o trgovini. U tom slučaju primenjujemo Zakon o oglašavanju, a kazne koje kompanije plaćaju mogu se kretati od sto hiljada do milion dinara. Međutim, ovakve poslodavce je vrlo teško kontrolisati jer ih ima mnogo, a prijave od građana ne dobijamo", kažu iz tržišne inspekcije.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.