Muškarci u Srbiji,u poređenju sa ženama, češće su poljoprivrednici, radnici, stručnjaci i rukovodioci, dok žene imaju veću zastupljenost u kategoriji administrativnih radnika, piše "Politika".
Muškarci, što su stariji češće obavljaju više plaćenih poslova paralelno, dok su žene višestruko najangažovanije u periodu starosti od 30 do 39 godina
Muškarci u Srbiji,u poređenju sa ženama, češće su poljoprivrednici, radnici, stručnjaci i rukovodioci, dok žene imaju veću zastupljenost u kategoriji administrativnih radnika, piše "Politika".
Podaci kažu da 28,3 procenta muškaraca ne obavlja nijedan plaćeni posao, iako se nalaze u radno aktivnoj starosnoj kategoriji (20-50 godina života). Među ženama su stvari još nepovoljnije.
Samo 48,6 odsto žena obavlja jedan plaćeni posao, šest odsto obavlja više plaćenih poslova, a čak 43,1 procenat ne obavlja nikakav plaćeni posao. Regionalne razlike su značajne, jer u Beogradu 36,8 posto žena ne obavlja plaćeni posao, u Vojvodini – 39,0, a u centralnoj Srbiji – čak 48,5 procenata.
Do ovih podataka došla je Asocijacija za žensku inicijativu, u okviru projekta praćenja sprovođenja Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji.
Predmet istraživanja su bili društveni položaj i kvalitet života stanovnika naše zemlje.
Istraživanje je bilo zasnovano na kvantitativnoj (anketa) i kvalitativnoj metodologiji (fokus grupe). Anketni uzorak je bio reprezentativan za Srbiju (Vojvodina i centralna Srbija) i sastojao se od 1.500 ispitanika, starosti 20-50 godina, dakle u radnoaktivnom uzrastu.
Evo rezultata do kojih je došla dr Marina Blagojević, a koji se odnose na rodne razlike i (ne)zaposlenost:
U starosnoj dobi od 30 do 39 godina 70,5 odsto muškaraca naspram 54,5 odsto žena obavlja plaćeni posao. U generaciji 40-50 godina starosti samo oko polovine žena obavlja plaćeni posao. U toj generaciji čak 21,2 odsto muškaraca i 41,3 posto žena ne obavlja nijedan plaćeni posao. Muškarci, što su stariji češće obavljaju više plaćenih poslova paralelno, dok su žene višestruko najangažovanije u periodu starosti od 30 do 39 godina.
Najmlađe žene su najčešće nezaposlene (28,8 odsto), a u 25,6 odsto slučajeva su zaposlene u privatnoj firmi. Žene iz srednje starosne grupe su gotovo podjednako često zaposlene u privatnoj firmi (mada to preteže), a onda u društvenoj (državnoj).
Najstarija posmatrana grupa je najčešće zaposlena u društvenoj firmi (37,0 posto), a onda sledi status domaćice.
Nezaposlenost se smanjuje sa starošću, a povećava se procenat onih koje su zaposlene u privatnim firmama. Žene starosti 30-39 godina su ujedno i one koje su najčešće vlasnice ili suvlasnice privatnih firmi. Na kraju, najmlađe žene su i najčešće zaposlene „na crno” i izdržavana lica.
Žene u svim generacijama ređe obavljaju posao u skladu sa kvalifikacijama od muškaraca. Ali, postotak onih koji obavljaju posao u skladu sa kvalifikacijama raste sa starošću.
Muškarci obavljaju posao koji im u 40,5 odsto slučajeva omogućuje napredovanje, a žene u 37,6 posto slučajeva. Mogućnost napredovanja u poslu raste sa obrazovanjem. Tako 51,0 odsto muškarca sa višom ili visokom školskom spremom smatra da može da napreduje na poslu, za razliku od 41,7 posto žena istog nivoa obrazovanja.
U načinu na koji muškarci i žene dolaze do posla postoje neke razlike, mada ne izražene: muškarci češće dobijaju posao preko prijatelja i samozapošljavanjem, a žene češće preko konkursa, roditelja, rođaka. Zanimljivo je da i kod muškaraca i kod žena sa starošću raste učešće onih koji su posao dobili preko konkursa, što može da se protumači kao opadanje značaja otvorenih konkursa u periodu tranzicije.
Muškarci bi, kada bi imali novca, češće bili spremni da napuste posao od žena. Tako bi 52,6 odsto muškarca, naspram 43,7 posto žena bilo spremno da napusti posao. Samo oko petine i muškaraca i žena smatra posao izvorom svog nezadovoljstva. Oko dve petine i muškarca i žena je pod stresom zbog posla. Muškarci imaju češće probleme sa pretpostavljenima od žena (16,4 naspram 11,7 odsto).
(MONDO)
Muškarci u Srbiji,u poređenju sa ženama, češće su poljoprivrednici, radnici, stručnjaci i rukovodioci, dok žene imaju veću zastupljenost u kategoriji administrativnih radnika, piše "Politika".
Podaci kažu da 28,3 procenta muškaraca ne obavlja nijedan plaćeni posao, iako se nalaze u radno aktivnoj starosnoj kategoriji (20-50 godina života). Među ženama su stvari još nepovoljnije.
Samo 48,6 odsto žena obavlja jedan plaćeni posao, šest odsto obavlja više plaćenih poslova, a čak 43,1 procenat ne obavlja nikakav plaćeni posao. Regionalne razlike su značajne, jer u Beogradu 36,8 posto žena ne obavlja plaćeni posao, u Vojvodini – 39,0, a u centralnoj Srbiji – čak 48,5 procenata.
Do ovih podataka došla je Asocijacija za žensku inicijativu, u okviru projekta praćenja sprovođenja Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji.
Predmet istraživanja su bili društveni položaj i kvalitet života stanovnika naše zemlje.
Istraživanje je bilo zasnovano na kvantitativnoj (anketa) i kvalitativnoj metodologiji (fokus grupe). Anketni uzorak je bio reprezentativan za Srbiju (Vojvodina i centralna Srbija) i sastojao se od 1.500 ispitanika, starosti 20-50 godina, dakle u radnoaktivnom uzrastu.
Evo rezultata do kojih je došla dr Marina Blagojević, a koji se odnose na rodne razlike i (ne)zaposlenost:
U starosnoj dobi od 30 do 39 godina 70,5 odsto muškaraca naspram 54,5 odsto žena obavlja plaćeni posao. U generaciji 40-50 godina starosti samo oko polovine žena obavlja plaćeni posao. U toj generaciji čak 21,2 odsto muškaraca i 41,3 posto žena ne obavlja nijedan plaćeni posao. Muškarci, što su stariji češće obavljaju više plaćenih poslova paralelno, dok su žene višestruko najangažovanije u periodu starosti od 30 do 39 godina.
Najmlađe žene su najčešće nezaposlene (28,8 odsto), a u 25,6 odsto slučajeva su zaposlene u privatnoj firmi. Žene iz srednje starosne grupe su gotovo podjednako često zaposlene u privatnoj firmi (mada to preteže), a onda u društvenoj (državnoj).
Najstarija posmatrana grupa je najčešće zaposlena u društvenoj firmi (37,0 posto), a onda sledi status domaćice.
Nezaposlenost se smanjuje sa starošću, a povećava se procenat onih koje su zaposlene u privatnim firmama. Žene starosti 30-39 godina su ujedno i one koje su najčešće vlasnice ili suvlasnice privatnih firmi. Na kraju, najmlađe žene su i najčešće zaposlene „na crno” i izdržavana lica.
Žene u svim generacijama ređe obavljaju posao u skladu sa kvalifikacijama od muškaraca. Ali, postotak onih koji obavljaju posao u skladu sa kvalifikacijama raste sa starošću.
Muškarci obavljaju posao koji im u 40,5 odsto slučajeva omogućuje napredovanje, a žene u 37,6 posto slučajeva. Mogućnost napredovanja u poslu raste sa obrazovanjem. Tako 51,0 odsto muškarca sa višom ili visokom školskom spremom smatra da može da napreduje na poslu, za razliku od 41,7 posto žena istog nivoa obrazovanja.
U načinu na koji muškarci i žene dolaze do posla postoje neke razlike, mada ne izražene: muškarci češće dobijaju posao preko prijatelja i samozapošljavanjem, a žene češće preko konkursa, roditelja, rođaka. Zanimljivo je da i kod muškaraca i kod žena sa starošću raste učešće onih koji su posao dobili preko konkursa, što može da se protumači kao opadanje značaja otvorenih konkursa u periodu tranzicije.
Muškarci bi, kada bi imali novca, češće bili spremni da napuste posao od žena. Tako bi 52,6 odsto muškarca, naspram 43,7 posto žena bilo spremno da napusti posao. Samo oko petine i muškaraca i žena smatra posao izvorom svog nezadovoljstva. Oko dve petine i muškarca i žena je pod stresom zbog posla. Muškarci imaju češće probleme sa pretpostavljenima od žena (16,4 naspram 11,7 odsto).
(MONDO)
