Novac investitora iz inostranstva, ali i veća životna sigurnost za radnike, stvari su bez kojiih Srbija ne može da raste više od sadašnjih 2% godišnje, kaže ambasador Švedske u Beogradu. Kako se dolazi do "švedskog standarda"?
Ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji, Jan Lundin, kaže da je žalosna činjenica da su plate industrijskih radnika u Srbiji ovako niske, oko 400 evra, niže čak nego u Kini gde su prosečne plate u industriji premašile 600 evra, mada priznaje da je "to signal investitorima da je ovde relativno jeftina, a obrazovana radna snaga".
A "recept za švedski standard" upravo je odnos prema radniku, pojasnio je Lundin u razgovoru za "Biznis magazin".
Ambasador ističe da se u njegovoj zemlji obraća više pažnje na čoveka, nego na preduzeće, jer je "važno šta će čovek raditi i kakvu će perspektivu imati".
Srbin u Švedskoj: Ovde budeš pošten i sve je ok
U tom kontekstu, navodi da je u Švedskoj 1928. postignut istorijski dogovor između poslodavaca i sindikata prema kojem poslodavci imaju pravo da otpuste radnike ako im nisu potrebni, i to neće izazvati velike štrajkove, ali će zato svaki radnik biti zbrinut i dobiće otpremninu.
"Za svakog otpuštenog radnika garantovaće ili poslodavac ili državno socijalno osiguranje... Dakle, niko neće gladovati i znaće da se neko brine o njemu, da će biti prekvalifikovan i moći da traži drugi posao. Taj sistem funkcioniše do danas", dodaje.
DRŽAVNA PREDUZEĆA U SRBIJI SAMO GLAVOBOLJA
Prezentujući razlike između Švedske i Srbije, Lundin napominje da "ovde državna preduzeća opstaju dugo, ne pronalaze se dobra rešenja i to stvara probleme" uz velike troškove državi.
U Švedskoj ako preduzeće nije konkurentno privatnima, ono će biti zatvoreno, otvoriće se neko drugo. Kao primer navodi to da je do 1970-ih ta zemlja bila najveći proizvođač brodova, a sada te proizvodnje skoro uopšte nema, da čuveni Volvo nije više švedski već kineski, da fabrika automobila Saab više ne postoji...
"Ima preduzeća koja postoje i sto godina, ali samo zato što su bila veoma spretna da naprave restrukturisanje kad god je to potrebno. To objašnjava švedski privredni uspeh, ta kombinacija konkurentnosti, restrukturisanja i fokus na čoveka...Dakle, švedski recept za uspeh je prilagođavanje promenama i fokus na čoveka da može brzo da dođe do novog posla", naglašava Lundin.
SRBIJA IMA PERSPEKTIVU, UKOLIKO...
Razvoj srpske privrede i ekonomije ide u dobrom pravcu, ali treba poboljšati vladavinu prava, ocenjuje Jan Lundin, koji očekuje da će evropske integracije najviše doprineti da se i tu stanje popravi.
"U februaru 2018. godine će biti doneta strategija EU o novim članicama. Izvesno je da će Srbija biti član EU, ali pored Kosova, glavni izazov će biti vladavina prava. Jer, nije dovoljno samo stvoriti institucije na papiru, nego treba i da efikasno rade", rekao je Lundin.
Ocenjujući aktuelno stanje srpske ekonomije, pozdravlja dolazak stranih investitora i nada se da će ih biti još više, naročito onih koji stvaraju nova radna mesta jer, kako kaže, veće stope privrednog rasta Srbije su moguće samo preko stranih ulaganja.
"Dva posto privrednog rasta za Srbiju nije dovoljno. Švedska raste tri posto godišnje. Treba imati veće ambicije za privredni rast... Ne vidim kako bi Srbija sama, od svog kapitala i investiranja, uspela da raste više od dva odsto godišnje. To može samo uz strani kapital", navodi Lundin, uveren da će stranih ulaganja biti više kad Srbija bude u EU.
Gore društvene mreže: Prvi dan škole - u Švedskoj
U Srbiji, prema njegovim rečima, posluje oko 80 švedskih preduzeća, među kojima su najveći IKEA, Tetrapak, Atlas Copco i drugi. Neki samo prodaju opremu ovde, a neki proizvode. Dodaje da su švedski investitori ovde zadovoljni kvalitetom radne snage.
SRPSKI ŠARM I UPOZORENJE POLITIČARIMA
U Srbiji mu se dopada to što smo otvoreni prema strancima, što volimo da komuniciramo, da se družimo, što imamo odlične diplomate, privlačnu klimu, dobru hranu i smisao za humor, čak i na sopstveni račun, što je "lepa osobina koju nemaju svi narodi".
Vek prijateljstva Švedske i Srbije
"Što se negativnih stvari tiče, zabrinjava me jaz koji postoji između političara i naroda... A poverenje je veoma važno. Ima politikologa koji govore o Balkanu kao o zoni nepoverenja, pogotovo zbog viševekovne vladavine Osmanlija na ovim prostorima, no treba se suočavati sa prošlošću i to prevazilaziti. Ova vlada radi na tome i mi je u tome podržavamo, ali je to dugoročan proces", rekao je švedski ambasador Jan Lundin.
