Osobe koje imaju problema sa viškom kilograma često su diskriminisane na konkursima za posao, radnim mestima u buticima, školama, kao i domovima zdravlja, pišu "Novosti"
Osobe koje imaju problema sa viškom kilograma često su diskriminisane na konkursima za posao, radnim mestima u buticima, školama, kao i domovima zdravlja, pišu "Novosti"
List navodi da su na tražnji devojke i mladići do 30 godina, sa fakultetskim diplomama, atraktivnog izgleda!
Debeljuce, "oblice", zaobljeni kukovi, stomačići i ostali "dodaci“ nisu poželjna stavka u biografiji onih koji putem oglasa traže posao.
Uprkos obrazovanju, šarmu ili sposobnosti, uvek će prednost imati zgodan i vitak, naspram kandidata koji kuburi sa kilogramima.
Na ovakve, ali i mnoge druge oblike diskriminacije, svakodnevno nailaze žene i muškarci skloni gojaznosti. Na desetine foruma na Internetu bavi se ovom temom.
Osim žalbi debelih da im je salce na stomaku zatvorilo mnoga vrata, čak i "normalni" priznaju da nesvesno šikaniraju debeljuce. Kako kažu, pre se odlučuju na poslovnu saradnju sa zgodnim kolegama.
"Mnogo puta sam se iznervirala kada pročitam u oglasima da se traži lepa, zgodna, mlada... Znam ja dobro šta se pod time misli i da se u taj kalup sa svojih 98 kilograma ne uklapam. Ne vidim razlog da se višak kilograma obavezno tumači kao manjak radne sposobnosti", kaže Slavica Mijatović (35).
"Sa višom poslovnom školom koju sam završila, u startu imam mnogo manje šanse nego moje vitke drugarice. Pokušala sam da se zaposlim u butiku, prodavnici obuće, jednoj firmi kao sekretarica, ali zainteresovani su samo dok razgovaramo telefonom. Govorim dva jezika, puno sam čitala, dosta putovala, ali poslodavci čim me vide - odustaju", navodi ona.
Upravo pretpostavka da su debeli lošiji radnici, jer su neaktivniji, sporije reaguju i brzo se zamaraju, koristi se kao argument za protežiranje vitkih.
Privatne kompanije u trci za profitom traže svežu, sposobnu, hitru, radnu snagu u formi.
"Gojaznost kao posledica nepravilne ishrane smatra se poremećajem zdravlja, a dovodi do povećanja količine masnoće, šećera u krvi i krvnog pritiska. Samim tim većina gojaznih je i tromija i nenaviknuta na fizičku aktivnost", kaže doktorka Đurđa Kisin, načelnica Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Dr Kisin kaže da često devojčice, pod uticajem medijske slike i potpune krize vrednosti koja vlada, skliznu u suprotnost pa postaju anoreksične.
"Fizička aktivnost je važnija od svega. Bolje je biti debeljuškast i u kondiciji, nego mršav, a trom i mlohav", objašnjava dr Kisin.
"Pošto današnje majke rade, pa nemaju vremena da omoguće deci idealnu ishranu, dakle tri obroka i dve užine, pokušavamo da vratimo školske obroke. Deca naročito znaju da budu okrutna jedna prema drugima. Tako su gojazni mališani često odbačeni od svojih vršnjaka", navodi ona.
Oko pojma lepote estetičari su napisali eseje, vekovima se lome koplja natu temu, ali činjenica je da se bar u ovom delu sveta trenutno protežira žgoljava moda i estetika takozvane „iks es“ odeće.
U pojedinim krajevima sveta, naročito Americi, koja je postala zemlja gojaznih, primenjuju se rigorozne mere prema debelima. Na sreću zaobljenih, Srbija je, ipak, još daleko od tih strogih metoda.
U Minesoti je, recimo, zabranjen pristup debelima u restorane. Amerikanci su takođe doneli zakon da menadžeri, rukovodioci velikih firmi ne mogu da budu debeli.
Objašnjenje je: ako neko ne može da kontroliše svoju težinu, neće moći ni preduzeće!
U Švedskoj, Norveškoj i drugim evropskim zemljama zabranjuje se otvaranje kiosaka brze hrane. Debelima se tako na više frontova objavljuje rat.
Mnogi će reći da upravo medijska stvarnost radi na preoblikovanju debeljuca, a sve da bi se zaradio novac - prodale skupe dijete, preparati i sprave za mršavljenje.
Ipak, u zavisnosti od kulture i tradicije, razlikuju se stavovi prema kilogramima.
Dok defektno debeli sumo rvači u Japanu imaju status bogova, i za njima lude i najtraženije manekenke, na drugom kraju sveta uzdiže se „anoreksična lepota“.
Kod nas ni punački muškarci, a naročiti žene nisu omiljena pojava. Zbog svoje različitosti debeli često zapadaju u depresije i pate od osećaja odbačenosti. Da bi im bilo lakše, uglavnom se druže sa sebi sličnima.
Psiholozi kažu da mnogi jedu da bi odagnali loše emocije, frustracije, dosadu, nesigurnost, ljutnju ili tugu. Hrana često služi kao zamena za nešto što je izgubljeno, a čak 30 odsto gojaznih ima faze prejedanja.
Istrina je da je prvi utisak zaista važan, te od profesionalnosti menadžera zavisi i pristup kandidatu za posao", kaže Irena Radić, menadžer za ljudske resurse "Mek Ken Eriksona".
Podaci za Evropu govore da je godišnji porast broja prekomerno uhranjene i gojazne dece oko 400.000, što znači da je svako četvrto dete u Evropi prekomerno uhranjeno ili gojazno!
Prema poslednjim podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, gotovo petina dece je u ovoj grupi. I, iz godine u godinu, taj broj raste.
S druge strane, gotovo dva odsto mališana do pet godina u Srbiji umereno je pothranjeno, šest odsto zaostaje u rastu u odnosu na uzrast, a tri odsto ima nedovoljnu telesnu masu u odsnosu na visinu. Gojazno je 17 odsto dece u selima i 14 odsto u gradu.
(MONDO)
List navodi da su na tražnji devojke i mladići do 30 godina, sa fakultetskim diplomama, atraktivnog izgleda!
Debeljuce, "oblice", zaobljeni kukovi, stomačići i ostali "dodaci“ nisu poželjna stavka u biografiji onih koji putem oglasa traže posao.
Uprkos obrazovanju, šarmu ili sposobnosti, uvek će prednost imati zgodan i vitak, naspram kandidata koji kuburi sa kilogramima.
Na ovakve, ali i mnoge druge oblike diskriminacije, svakodnevno nailaze žene i muškarci skloni gojaznosti. Na desetine foruma na Internetu bavi se ovom temom.
Osim žalbi debelih da im je salce na stomaku zatvorilo mnoga vrata, čak i "normalni" priznaju da nesvesno šikaniraju debeljuce. Kako kažu, pre se odlučuju na poslovnu saradnju sa zgodnim kolegama.
"Mnogo puta sam se iznervirala kada pročitam u oglasima da se traži lepa, zgodna, mlada... Znam ja dobro šta se pod time misli i da se u taj kalup sa svojih 98 kilograma ne uklapam. Ne vidim razlog da se višak kilograma obavezno tumači kao manjak radne sposobnosti", kaže Slavica Mijatović (35).
"Sa višom poslovnom školom koju sam završila, u startu imam mnogo manje šanse nego moje vitke drugarice. Pokušala sam da se zaposlim u butiku, prodavnici obuće, jednoj firmi kao sekretarica, ali zainteresovani su samo dok razgovaramo telefonom. Govorim dva jezika, puno sam čitala, dosta putovala, ali poslodavci čim me vide - odustaju", navodi ona.
Upravo pretpostavka da su debeli lošiji radnici, jer su neaktivniji, sporije reaguju i brzo se zamaraju, koristi se kao argument za protežiranje vitkih.
Privatne kompanije u trci za profitom traže svežu, sposobnu, hitru, radnu snagu u formi.
"Gojaznost kao posledica nepravilne ishrane smatra se poremećajem zdravlja, a dovodi do povećanja količine masnoće, šećera u krvi i krvnog pritiska. Samim tim većina gojaznih je i tromija i nenaviknuta na fizičku aktivnost", kaže doktorka Đurđa Kisin, načelnica Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Dr Kisin kaže da često devojčice, pod uticajem medijske slike i potpune krize vrednosti koja vlada, skliznu u suprotnost pa postaju anoreksične.
"Fizička aktivnost je važnija od svega. Bolje je biti debeljuškast i u kondiciji, nego mršav, a trom i mlohav", objašnjava dr Kisin.
"Pošto današnje majke rade, pa nemaju vremena da omoguće deci idealnu ishranu, dakle tri obroka i dve užine, pokušavamo da vratimo školske obroke. Deca naročito znaju da budu okrutna jedna prema drugima. Tako su gojazni mališani često odbačeni od svojih vršnjaka", navodi ona.
Oko pojma lepote estetičari su napisali eseje, vekovima se lome koplja natu temu, ali činjenica je da se bar u ovom delu sveta trenutno protežira žgoljava moda i estetika takozvane „iks es“ odeće.
U pojedinim krajevima sveta, naročito Americi, koja je postala zemlja gojaznih, primenjuju se rigorozne mere prema debelima. Na sreću zaobljenih, Srbija je, ipak, još daleko od tih strogih metoda.
U Minesoti je, recimo, zabranjen pristup debelima u restorane. Amerikanci su takođe doneli zakon da menadžeri, rukovodioci velikih firmi ne mogu da budu debeli.
Objašnjenje je: ako neko ne može da kontroliše svoju težinu, neće moći ni preduzeće!
U Švedskoj, Norveškoj i drugim evropskim zemljama zabranjuje se otvaranje kiosaka brze hrane. Debelima se tako na više frontova objavljuje rat.
Mnogi će reći da upravo medijska stvarnost radi na preoblikovanju debeljuca, a sve da bi se zaradio novac - prodale skupe dijete, preparati i sprave za mršavljenje.
Ipak, u zavisnosti od kulture i tradicije, razlikuju se stavovi prema kilogramima.
Dok defektno debeli sumo rvači u Japanu imaju status bogova, i za njima lude i najtraženije manekenke, na drugom kraju sveta uzdiže se „anoreksična lepota“.
Kod nas ni punački muškarci, a naročiti žene nisu omiljena pojava. Zbog svoje različitosti debeli često zapadaju u depresije i pate od osećaja odbačenosti. Da bi im bilo lakše, uglavnom se druže sa sebi sličnima.
Psiholozi kažu da mnogi jedu da bi odagnali loše emocije, frustracije, dosadu, nesigurnost, ljutnju ili tugu. Hrana često služi kao zamena za nešto što je izgubljeno, a čak 30 odsto gojaznih ima faze prejedanja.
Istrina je da je prvi utisak zaista važan, te od profesionalnosti menadžera zavisi i pristup kandidatu za posao", kaže Irena Radić, menadžer za ljudske resurse "Mek Ken Eriksona".
Podaci za Evropu govore da je godišnji porast broja prekomerno uhranjene i gojazne dece oko 400.000, što znači da je svako četvrto dete u Evropi prekomerno uhranjeno ili gojazno!
Prema poslednjim podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, gotovo petina dece je u ovoj grupi. I, iz godine u godinu, taj broj raste.
S druge strane, gotovo dva odsto mališana do pet godina u Srbiji umereno je pothranjeno, šest odsto zaostaje u rastu u odnosu na uzrast, a tri odsto ima nedovoljnu telesnu masu u odsnosu na visinu. Gojazno je 17 odsto dece u selima i 14 odsto u gradu.
(MONDO)
