Ukoliko se dogovore sa zaposlenima, poslodavci u EU će ubuduće nedeljno moći da računaju da privremeno zaposleni na poslu provode 65, čak i 78 sati. Mogući protesti sindikata
Ukoliko se dogovore sa zaposlenima, poslodavci u EU će ubuduće nedeljno moći da računaju da privremeno zaposleni na poslu provode 65, čak i 78 sati. Mogući protesti sindikata
Prema statističkim podacima Eurostata, objavljenim krajem prošle godine, prosečan stanovnik Evropske unije na poslu provede 37,9 sati nedeljno, Islanđanin 43,5 sati, a Čeh 43 sata.
Najmanje vremena na poslu provode Holanđani – 31,4 sata (oko šest sati dnevno).
Međutim, svim ovim „evropskim radnicima“ se smeši novo radno vreme, piše "Ekonomist".
Posle skoro četiri godine pregovaranja i celonoćnog većanja, ministri zapošljavanja Evropske unije saglasili su se, pre nešto manje od dva meseca, oko dva kontroverzna predloga zakona na području radnog zakonodavstva.
Jedan od njih reguliše platu i socijalna prava privremeno zaposlenih radnika, a drugi radno vreme. Ishod tog dogovora je da na snazi i dalje ostaju zakoni iz 1993. koji propisuju maksimalnu radnu nedelju od 48 sati, ali je uvedena i novina koja, uz saglasnost zaposlenog, omogućava poslodavcu da produži radno vreme na 60, donosno 65, odnosno 78 sati nedeljno.
Što se tiče privremeno zaposlenih radnika u EU, čiji se broj procenuje na gotovo osam miliona, ministri zapošljavanja su se složili da im treba osigurati jednake plate i ista socijalna prava koja važe i za stalne radnike, od prvoga dana rada.
Ova poslednja radna satnica važi za Veliku Britanju, pod čijim pritiskom su evropski zvaničnici i popustili u poslednji čas. Naime, Velika Britanija je insistirala na legalizaciji njene “posebnosti” da se radna nedelja može produžiti na čak 78 sati (6 dana po 13 sati), pod uslovom da postoji zagarantovanih 11 sati odmora dnevno.
Odluka je doneta “kvalifikovanom većinom”, jer su se predstavnici pet zemalja, Španije, Belgije, Grčke, Mađarske i Kipra, uzdržali od glasanja.
Što se tiče privremeno zaposlenih radnika u EU, čiji se broj procenuje na gotovo osam miliona, ministri su se složili da im treba osigurati jednake plate i ista socijalna prava koja važe i za stalne radnike, od prvoga dana rada.
Međutim, tekst predviđa i mogućnost izuzetaka, kao što je na primer dogovor koji je britanska vlada postigla sa sindikatima, a to je da se tek posle 12-nedeljnog početnog perioda prava privremenog radnika mogu izjednačiti sa pravima stalno zaposlenih.
Poznavaoci prilika ocenjuju da nije isključeno da će ove odluke izazvati proteste evropskih sindikata. Neki od njih su se odmah po donošenju odluke ministara oglasili saopštenjima da se tim najnovijim direktivama radnička prava vraćaju više od sto godina unazad.
Osim toga, odluka o promeni radnog vremena je već počela da daje rezultate u praksi.
Vlada Francuske, koja ima najkraće radno vreme u EU – 35 sati nedeljno, usvojila je sredinom juna plan koji će omogućiti kompanijama da zaobiđu pravila o 35-časovnoj radnoj sedmici i dozvoliti da se radi više.
Prema tom, novom, predlogu, inače najnovijem u nizu napora da se poništi sporni zakon o radnom vremenu koji je pre 10 godina donela socijalistička vlada, sadašnja vlada Francuske će zadržati zakonsko ograničenje radnih sati, ali će dozvoliti kompanijama da se o vremenu na radu sporazumevaju sa zaposlenima.
(MONDO)
Prema statističkim podacima Eurostata, objavljenim krajem prošle godine, prosečan stanovnik Evropske unije na poslu provede 37,9 sati nedeljno, Islanđanin 43,5 sati, a Čeh 43 sata.
Najmanje vremena na poslu provode Holanđani – 31,4 sata (oko šest sati dnevno).
Međutim, svim ovim „evropskim radnicima“ se smeši novo radno vreme, piše "Ekonomist".
Posle skoro četiri godine pregovaranja i celonoćnog većanja, ministri zapošljavanja Evropske unije saglasili su se, pre nešto manje od dva meseca, oko dva kontroverzna predloga zakona na području radnog zakonodavstva.
Jedan od njih reguliše platu i socijalna prava privremeno zaposlenih radnika, a drugi radno vreme. Ishod tog dogovora je da na snazi i dalje ostaju zakoni iz 1993. koji propisuju maksimalnu radnu nedelju od 48 sati, ali je uvedena i novina koja, uz saglasnost zaposlenog, omogućava poslodavcu da produži radno vreme na 60, donosno 65, odnosno 78 sati nedeljno.
Što se tiče privremeno zaposlenih radnika u EU, čiji se broj procenuje na gotovo osam miliona, ministri zapošljavanja su se složili da im treba osigurati jednake plate i ista socijalna prava koja važe i za stalne radnike, od prvoga dana rada.
Ova poslednja radna satnica važi za Veliku Britanju, pod čijim pritiskom su evropski zvaničnici i popustili u poslednji čas. Naime, Velika Britanija je insistirala na legalizaciji njene “posebnosti” da se radna nedelja može produžiti na čak 78 sati (6 dana po 13 sati), pod uslovom da postoji zagarantovanih 11 sati odmora dnevno.
Odluka je doneta “kvalifikovanom većinom”, jer su se predstavnici pet zemalja, Španije, Belgije, Grčke, Mađarske i Kipra, uzdržali od glasanja.
Što se tiče privremeno zaposlenih radnika u EU, čiji se broj procenuje na gotovo osam miliona, ministri su se složili da im treba osigurati jednake plate i ista socijalna prava koja važe i za stalne radnike, od prvoga dana rada.
Međutim, tekst predviđa i mogućnost izuzetaka, kao što je na primer dogovor koji je britanska vlada postigla sa sindikatima, a to je da se tek posle 12-nedeljnog početnog perioda prava privremenog radnika mogu izjednačiti sa pravima stalno zaposlenih.
Poznavaoci prilika ocenjuju da nije isključeno da će ove odluke izazvati proteste evropskih sindikata. Neki od njih su se odmah po donošenju odluke ministara oglasili saopštenjima da se tim najnovijim direktivama radnička prava vraćaju više od sto godina unazad.
Osim toga, odluka o promeni radnog vremena je već počela da daje rezultate u praksi.
Vlada Francuske, koja ima najkraće radno vreme u EU – 35 sati nedeljno, usvojila je sredinom juna plan koji će omogućiti kompanijama da zaobiđu pravila o 35-časovnoj radnoj sedmici i dozvoliti da se radi više.
Prema tom, novom, predlogu, inače najnovijem u nizu napora da se poništi sporni zakon o radnom vremenu koji je pre 10 godina donela socijalistička vlada, sadašnja vlada Francuske će zadržati zakonsko ograničenje radnih sati, ali će dozvoliti kompanijama da se o vremenu na radu sporazumevaju sa zaposlenima.
(MONDO)
