Kandidati za zaposlenje u želji da se što bolje predstave pred potencijalnim poslodavcem u biografiji navode i sposobnosti koje ne poseduju
Kandidati za zaposlenje u želji da se što bolje predstave pred potencijalnim poslodavcem u biografiji navode i sposobnosti koje ne poseduju
Da su u laži kratke noge pokazalo se nebrojeno puta. Međutim, kod pisanja biografije za mogući posao mnogi se posluže trikom – doteruju svoj si-vi zaboravljajući da se laž brzo razotkrije. U praksi se to pokazuje kao loš poslovni potez, piše "Politika".
Poslodavci ističu da je daleko vredniji i važniji od podataka u biografiji – prvi utisak koji kandidat ostavi prilikom razgovora za posao i naglašavaju da je "ulepšavanje" biografije suvišno.
Lažni podaci su postali neizostavni prilikom konkurisanja za posao, naglašavaju poslodavci. Zato mnogi od njih više uopšte i ne čitaju si-vi kandidata, već se oslanjaju na prvi utisak koji o njemu steknu.
Najčešće lažirani podaci tiču se poznavanja engleskog jezika i računarskih programa.
Viktor Lazić, direktor agencije za sekretarske i prevodilačke poslove Advocare, zbog lošeg iskustva sa netačnim podacima, postao je jedan od onih koji se oslanjaju na intuiciju i prvi utisak.
Pre ćemo zaposliti kandidata koji deluje samouvereno i pokaže spremnost da se usavršava i radi nego onoga sa perfektnom biografijom, a u toku razgovora sa nama odaje utisak da je nije sam ni sastavio.
On dodaje da ga odbijaju kandidati koji se interesuju isključivo za dve stvari: kolika je plata i kada sledi godišnji odmor, a ne za način rada preduzeća u kome bi se zaposlili i još manje za doprinos koji mogu da pruže da bi zaradili platu i zaslužili odmor.
"Dešavalo se da kandidati ne poznaju najosnovnije operacije prilikom kucanja teksta u vordu, a o složenijim stvarima na računaru da i ne govorimo", kaže Viktor Lazić i dodaje da je probni rad – detektor za lažne podatke.
Kaže da su imali i slučaj da kandidat koga su primili na probni rad nije umeo da pošalje dokument iako je rekao da je ekspert za računare!
Zato je poruka jasna: ako želite određeni posao, a niste kvalifikovani za njega, poštenije je reći šta sve ne znate, ali i iskreno priznati da se toga ne stidite već da ste spremni da naučite sve što je potrebno da biste posao dobro obavljali i – dobili ga, što je najvažnije za početak.
Često poslodavac nema vremena da obučava novoprimljenog radnika, pa će radije zaposliti onoga ko u toj oblasti već ima iskustva, ali će ponekad i takvom kandidatu pružiti priliku i stvoriti od njega baš onakvog radnika kakvog je želeo i kakav mu je potreban.
Predstaviti sebe u što boljem svetlu nije greh, ali u svemu treba imati mere, pa i u ličnom hvalospevu.
(MONDO)
Da su u laži kratke noge pokazalo se nebrojeno puta. Međutim, kod pisanja biografije za mogući posao mnogi se posluže trikom – doteruju svoj si-vi zaboravljajući da se laž brzo razotkrije. U praksi se to pokazuje kao loš poslovni potez, piše "Politika".
Poslodavci ističu da je daleko vredniji i važniji od podataka u biografiji – prvi utisak koji kandidat ostavi prilikom razgovora za posao i naglašavaju da je "ulepšavanje" biografije suvišno.
Lažni podaci su postali neizostavni prilikom konkurisanja za posao, naglašavaju poslodavci. Zato mnogi od njih više uopšte i ne čitaju si-vi kandidata, već se oslanjaju na prvi utisak koji o njemu steknu.
Najčešće lažirani podaci tiču se poznavanja engleskog jezika i računarskih programa.
Viktor Lazić, direktor agencije za sekretarske i prevodilačke poslove Advocare, zbog lošeg iskustva sa netačnim podacima, postao je jedan od onih koji se oslanjaju na intuiciju i prvi utisak.
Pre ćemo zaposliti kandidata koji deluje samouvereno i pokaže spremnost da se usavršava i radi nego onoga sa perfektnom biografijom, a u toku razgovora sa nama odaje utisak da je nije sam ni sastavio.
On dodaje da ga odbijaju kandidati koji se interesuju isključivo za dve stvari: kolika je plata i kada sledi godišnji odmor, a ne za način rada preduzeća u kome bi se zaposlili i još manje za doprinos koji mogu da pruže da bi zaradili platu i zaslužili odmor.
"Dešavalo se da kandidati ne poznaju najosnovnije operacije prilikom kucanja teksta u vordu, a o složenijim stvarima na računaru da i ne govorimo", kaže Viktor Lazić i dodaje da je probni rad – detektor za lažne podatke.
Kaže da su imali i slučaj da kandidat koga su primili na probni rad nije umeo da pošalje dokument iako je rekao da je ekspert za računare!
Zato je poruka jasna: ako želite određeni posao, a niste kvalifikovani za njega, poštenije je reći šta sve ne znate, ali i iskreno priznati da se toga ne stidite već da ste spremni da naučite sve što je potrebno da biste posao dobro obavljali i – dobili ga, što je najvažnije za početak.
Često poslodavac nema vremena da obučava novoprimljenog radnika, pa će radije zaposliti onoga ko u toj oblasti već ima iskustva, ali će ponekad i takvom kandidatu pružiti priliku i stvoriti od njega baš onakvog radnika kakvog je želeo i kakav mu je potreban.
Predstaviti sebe u što boljem svetlu nije greh, ali u svemu treba imati mere, pa i u ličnom hvalospevu.
(MONDO)
