Srbija je jedna od zemalja u svetu koja godinama primenjuje veoma restriktivne propise u poslovima transfera novca u inostranstvo, a činjenica da je Narodna banka Srbija poslednjih godina donekle ublažila ograničenja dovela je i do povećanje obima trasfera novca u druge zemlje.
Srbija je jedna od zemalja u svetu koja godinama primenjuje veoma restriktivne propise u poslovima transfera novca u inostranstvo, a činjenica da je Narodna banka Srbija poslednjih godina donekle ublažila ograničenja dovela je i do povećanje obima trasfera novca u druge zemlje.
Podaci dobijeni u istraživanju internet portala "Kamatica" o ograničenjima transfera novca i cenama usluga banaka u ovim poslovima, govore da se novac bankarskim doznakama najčešće u inostranstvo šalje po profakturi (predračun), zbog iseljenja iz Srbije, zbog pomoići članu porodice, pomoći prijateljima i po osnovu ugovora o poklonu.
Transakcije za ostvarenje prava na robu i usluge mogu se plaćati na osnovu profakture ili računa kompanije iz inostranstva, i tu ne postoje ograničenja NBS kao ni u slučaju iseljenja iz Srbije kada je moguće preneti sav novac sa deviznog računa.
Kada je u pitanju pomoć članovima porodice, ograničenje takođe ne postoji, ali u zavisnosti od toga da li je transfer veći ili manji od 8.000 evra, neophodno je pribaviti obimniju ili manje obimnu dokumentaciju.
U slučajevima pomoći prijatelju u inostranstvu domaći propisi ograničavaju iznos na 500 evra mesečno, dok je po osnovu ugovora o poklonu moguće preneti do 3.000 evra.
Za uslugu transfera novca u inostranstvo domaće banke naplaćuju proviziju prilikom slanja, a vrlo često i prilikom prijema novca.
Banke, takođe, naplaćju i troškove "Swift" koji predstavljaju cenu troškova u međunarodnim bankarskim transferima.
Istraživači navode da je prilikom transfera novca u inostranstvo neophodno naglasiti službeniku banke ko snosi troškove transfera, jer te troškove može platiti pošiljalac, primalac ali ih mogu međusobno i podeliti.
Podaci dobijeni u ovom istraživanju pokazuju da ukoliko se preko domaćih banka vrši transfer novca u iznosu do 2.000 evra, najmanju proviziju će naplatiti Alfa banka i Poštanska štedionica (300 dinara), dok će tu uslugu nešto skupšlje naplatiti Komercijalna banka, Banka Intesa, Erste banka i Vojvođanska banka (400 dinara).
Cene ove usluge u ostalim bankama su znatno veće i kreću se u rasponu između 500 i 1.200 dinara.
Za iznose preko 2.000 evra, najmanju proviziju naplaćuje Vojvođanska banka i Erste banka, a za iznose veće od 40.000 evra, koji se šalju u inostranstvo najnižu proviziju naplaćuje Meridian banka.
Treba imati u vidu da se ovo istraživanje pre svega odnosi na transfer novca u evrima u inostranstvo, pa ukoliko se novac šalje u drugim stranim valutama, moguće je da banke naplaćuju nešto više provizije.
Banke takođe u pojedinim slučajevima daju i popuste za pojedine zemlje, pa tako, na primer, Komerercijalna banka za transfer novca u njenim afilijacijama u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini naplaćuje pet evra u dinarskoj protivvrednosti fiksno i bez obzira na visinu transfera.
(Tanjug)
Podaci dobijeni u istraživanju internet portala "Kamatica" o ograničenjima transfera novca i cenama usluga banaka u ovim poslovima, govore da se novac bankarskim doznakama najčešće u inostranstvo šalje po profakturi (predračun), zbog iseljenja iz Srbije, zbog pomoići članu porodice, pomoći prijateljima i po osnovu ugovora o poklonu.
Transakcije za ostvarenje prava na robu i usluge mogu se plaćati na osnovu profakture ili računa kompanije iz inostranstva, i tu ne postoje ograničenja NBS kao ni u slučaju iseljenja iz Srbije kada je moguće preneti sav novac sa deviznog računa.
Kada je u pitanju pomoć članovima porodice, ograničenje takođe ne postoji, ali u zavisnosti od toga da li je transfer veći ili manji od 8.000 evra, neophodno je pribaviti obimniju ili manje obimnu dokumentaciju.
U slučajevima pomoći prijatelju u inostranstvu domaći propisi ograničavaju iznos na 500 evra mesečno, dok je po osnovu ugovora o poklonu moguće preneti do 3.000 evra.
Za uslugu transfera novca u inostranstvo domaće banke naplaćuju proviziju prilikom slanja, a vrlo često i prilikom prijema novca.
Banke, takođe, naplaćju i troškove "Swift" koji predstavljaju cenu troškova u međunarodnim bankarskim transferima.
Istraživači navode da je prilikom transfera novca u inostranstvo neophodno naglasiti službeniku banke ko snosi troškove transfera, jer te troškove može platiti pošiljalac, primalac ali ih mogu međusobno i podeliti.
Podaci dobijeni u ovom istraživanju pokazuju da ukoliko se preko domaćih banka vrši transfer novca u iznosu do 2.000 evra, najmanju proviziju će naplatiti Alfa banka i Poštanska štedionica (300 dinara), dok će tu uslugu nešto skupšlje naplatiti Komercijalna banka, Banka Intesa, Erste banka i Vojvođanska banka (400 dinara).
Cene ove usluge u ostalim bankama su znatno veće i kreću se u rasponu između 500 i 1.200 dinara.
Za iznose preko 2.000 evra, najmanju proviziju naplaćuje Vojvođanska banka i Erste banka, a za iznose veće od 40.000 evra, koji se šalju u inostranstvo najnižu proviziju naplaćuje Meridian banka.
Treba imati u vidu da se ovo istraživanje pre svega odnosi na transfer novca u evrima u inostranstvo, pa ukoliko se novac šalje u drugim stranim valutama, moguće je da banke naplaćuju nešto više provizije.
Banke takođe u pojedinim slučajevima daju i popuste za pojedine zemlje, pa tako, na primer, Komerercijalna banka za transfer novca u njenim afilijacijama u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini naplaćuje pet evra u dinarskoj protivvrednosti fiksno i bez obzira na visinu transfera.
(Tanjug)
