Biomasa ulazi u toplane u Srbiji

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

ĆAO MAZUT: Toplane konačno prelaze na biomasu

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

I Srbija se opametila. Toplane prelaze na sagorevanje šumskog i poljoprovrednog odpada, što ne samo da daje čistiji vazduh nego i višestruku korist za održivi razvoj lokalnih zajednica. Umesto ruske nafte, trošiće se lokalno drvo, slama.

šuma, divljina, potok, rečica, priroda, prirodne lepote, srbija Izvor: MONDO/Jelica Dojčinović

U okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje nastavlja se projekat "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ sa fokusom održivog korišćenja biomase za potrebe dobijanja električne i toplotne energije.

U nastavku projekta prvih 10 toplana u Srbiji počeće sa realizacijom planova prelaska sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Tehničku podršku pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a finansijsku Nemačka razvojna banka (KfW), projekat je vredan je 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit KfW-a, dva miliona poklon (grant) ove banke, a pet miliona dar Vlade Švajcarske.

"Evropska" obaveza

Države Evropske unije ulažu sredstva u obnovljive izvore energije, što se posebno odnosi na šumsku biomasu. Srbija se obavezala da do 2020.godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora, od kojih je jedan i biomasa, na 27% od ukupne bruto finalne potrošnje energije. Održivo korišćenje bioenergije znatno doprinosi ruralnom razvoju i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, u smislu da se ne sagoreva fosilno gorivo.

"Kupovinom lokalnog energenta, u ovom slučaju biomase, to jest drvne sečke, novac ostaje na lokalu, a u lancu snadbevanja i korišćenja stvaraju se mogućnosti za nova radna mesta. Istovremeno, znatno se smanjuje zagađenja životne sredine“, izjavio je Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas), stručni savetnik na projektu nemačko-srpske razvojne saradnje.

A IMA SE ODAKLE

Srbija raspolaže biomasom vrednoj kao 3,3 miliona tona nafte, što je 64 odsto svih obnovljivih izvora, naveo je Vojislav Milijić iz Nacionalne asocijacija za biomasu Srbije na jednom skupu o biomasi 2015. godine. Tada je naveo da je potencijal poljoprivredne biomase kod nas procenjen na 1,7 miliona tona (evivalentne nafte), a drvne na 1,5 miliona tona.

Najviše poljoprivredne biomase se dobija od kukuruza, pšenice, suncokreta, soje i šećerne repe, naveo je Milijić.

U Srbiji tada, pre samo dve godine, nije bio niti jedan veči pogon koji sagoreva biomasu. Ni u Nemačkoj, kao energetski razvijenoj zemlji, nisu zadovojni time kako se (ne)koristi raspoloživa biomasa. Tamo postoji 270 toplana koje kao energent koriste drvo, a jedna, kao energent koristi slamu, koja se sagoreva na ekološki prihvatljiv način, istakao je tada Helmunt Lamp iz Nemačkog udruženja za biomasu.

toplana, grejanje, grejna sezona, zima, dim, dimnjak, Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

On je naveo da energetski potencijal te vrste biomase nije dovoljno iskorišćen i da bi se u Nemačkoj sagorevanjem slame u toplanama moglo grejati oko 4,5 miliona ljudi.

Grejmo se na slamu, umesto što je "spaljujemo"

Lamp je ukazao da Danska od svih evropskih zemalja prednjači u korišćenju slame kao energenta, a Nemačka i Danska u korišćenju drvne biomase.

U PRIBOJU SVE GREJE "OTPAD"

OD te 2015. godine do danas, uz podršku programa "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji", realizovana su dva inovativna projekta u oblasti razvoja održivog tržišta bioenergije.

Jedan od tih projekata - prelazak na biomasu kotlarnice koja biomasom snadbeva školu, predškolsku ustanovu, Dom zdravlja, Kulturni centar i Opštinsku upravu - realizovan je u Opštini Priboj, uz finansijska ulaganja lokalne samouprave i tehničku podršku GIZ-a.

Ova opština je i jedna od deset koje su prošle godine potpisale ugovor o realizaciji projekta prelaska gradske toplane sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Ugovoreni projekat trebalo bi da bude završen do 2019. godine.

Zabrinjavajuć broj klizišta, spas u sadnji drveća

"Cilj nam je da kroz ove projekte učinimo primetan i važan korak ka unapređenju održivosti lokalne zajednice, u kojoj ćemo se oslanjati na sopstvene resurse i tako stvoriti neophodne preduslove za otvaranje novih radnih mesta, uz istovremeno smanjenje emisije štetnih materija i zavisnost od uvoznih energenata“ – kaže Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj i predsednik Radne grupe za biomasu Zlatiborske oblasti.

Komentari 2

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

62

Vratiće brzo

SLBezP

Srbija ima veliki broj termalnih izvora koji se ulivaju u reke i potoke umesto da se koriste za grejanje i proizvodnju struje.Projekti sigurno postoje jos iz stare Jugoslavije ali nema interesa da se to uradi.Cini mi se da smo tek nedavno krenuli da koristimo pepeo iz termoelektrana za izradu puteva.Deponije su izvor zaraze umesto da budu profitabilna podrucja.Na Zapadu se dobar deo reciklira, proizvodi struja a mi samo trpaj svud redom gde stignemo.I nije tu samo vlast odgovorna vec i mi sami gradjani nemamo kulturu uopste ali znamo da drzimo lekcije drugome kako da zivi.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader