Socijalna preduzeća su nove forme udruživanja za zapošljavanje socijalno ugroženih. U toj vrsti firmi se u Evropskoj uniji stvara četiri odsto nacionalnog dohotka i radi više od šest odsto ukunog broja zaposlenih.
Srbija nema povoljne propise kojima bi se podsticao razvoj socijalnih preduzeća, rečeno je na promociji studije "Socijalna ekonomija i uloga alternativne ekonomije u procesima evropskih integracija".
Socijalna preduzeća su nove forme udruživanja za zapošljavanje socijalno ugroženih. U toj vrsti firmi se u Evropskoj uniji (EU) stvara četiri odsto nacionalnog dohotka i radi više od šest odsto ukunog broja zaposlenih.
U 2005. godini je u zemljama EU bilo registrovano više od 24.000 kooperativa koje zapošljavaju 4,7 miliona ljudi, a zdrastvene i usluge socijalne zaštite koje pruža socijalna ekonomija koristilo je 120 miliona građana.
"Socijalna preduzeća nisu konkurencija profitnim firmama već njihova dopuna i šansa da socijalno ugrožene grupe sebi obezbede bar minimlane uslove za egzištenciju, odnosno da se smanji siromaštvo u Srbiji", naveo je profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
On je dadao da u te ugrožene grupe spadaju i građani koji imaju oko 50 godina, a ostali su bez posla.
"Da bi socijalna preduzeća mogla da opstanu i plasiraju svoje proizvode potrebna im je podrška države, ali i velikih trgovinskih lanaca, u koje proizvođači sada ne mogu ući bez 'podmazivanja", istakao je Stojiljković.
Autorke studije, Marija Kolin i Nevena Petrušić, ukazale su da u Srbiji ima više od 20 organizacija i udruženja koja se mogu smatrati oblicima socijalnih preduzeća.
Izuzetno dobre rezulatate, kako je dodala Petrušić, postiže ženska kooperativa u Užicu, koja bi mogla da bude dobar primer kako mogu da se udružuju i zarađuju za sebe i svoje porodice i građani u drugim sredinama koji nemaju posao ni novac da započnu neki biznis.
Pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Radmila Katić-Bukmirić je rekla da je pripremljen Nacrt zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljvanju osoba sa invaliditetom koji bi trebalo da podstakne osnivanje socijalnih preduzeća i pobezbedi im subvencije države.
Studija o socijalnim preduzećima je u okviru projekta Evropskog pokreta u Srbiji "Podrška evropskim integracijama kroz elternativnu ekonomiju i socijalnu koheziju u Srbiji".
U finansiranju tog projekta učestvuju Centar "Ulof Palme" i Švedska agencija za međunarodni razvoj.
(Beta)
Socijalna preduzeća su nove forme udruživanja za zapošljavanje socijalno ugroženih. U toj vrsti firmi se u Evropskoj uniji (EU) stvara četiri odsto nacionalnog dohotka i radi više od šest odsto ukunog broja zaposlenih.
U 2005. godini je u zemljama EU bilo registrovano više od 24.000 kooperativa koje zapošljavaju 4,7 miliona ljudi, a zdrastvene i usluge socijalne zaštite koje pruža socijalna ekonomija koristilo je 120 miliona građana.
"Socijalna preduzeća nisu konkurencija profitnim firmama već njihova dopuna i šansa da socijalno ugrožene grupe sebi obezbede bar minimlane uslove za egzištenciju, odnosno da se smanji siromaštvo u Srbiji", naveo je profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
On je dadao da u te ugrožene grupe spadaju i građani koji imaju oko 50 godina, a ostali su bez posla.
"Da bi socijalna preduzeća mogla da opstanu i plasiraju svoje proizvode potrebna im je podrška države, ali i velikih trgovinskih lanaca, u koje proizvođači sada ne mogu ući bez 'podmazivanja", istakao je Stojiljković.
Autorke studije, Marija Kolin i Nevena Petrušić, ukazale su da u Srbiji ima više od 20 organizacija i udruženja koja se mogu smatrati oblicima socijalnih preduzeća.
Izuzetno dobre rezulatate, kako je dodala Petrušić, postiže ženska kooperativa u Užicu, koja bi mogla da bude dobar primer kako mogu da se udružuju i zarađuju za sebe i svoje porodice i građani u drugim sredinama koji nemaju posao ni novac da započnu neki biznis.
Pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Radmila Katić-Bukmirić je rekla da je pripremljen Nacrt zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljvanju osoba sa invaliditetom koji bi trebalo da podstakne osnivanje socijalnih preduzeća i pobezbedi im subvencije države.
Studija o socijalnim preduzećima je u okviru projekta Evropskog pokreta u Srbiji "Podrška evropskim integracijama kroz elternativnu ekonomiju i socijalnu koheziju u Srbiji".
U finansiranju tog projekta učestvuju Centar "Ulof Palme" i Švedska agencija za međunarodni razvoj.
(Beta)
