Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Tomas Mirov najavio je, u intervjuu Tanjugu, želju te međunarodne finansijske organizacije da u srpsku privredu, tokom narednog srednjeročnog peroda, ulaže 250 do 280 miliona evra godišnje.
Mirov, koji će 1. septembra doći u prvu posetu Srbiji od kada je proletos izabran za čelnika EBRD, istakao je nameru Banke da snažno podrži izgradnju ključnih infrastrukturnih objekata u Srbiji.
"Banka može da igra veliku ulogu, kao suinvestitor u obavljanju radova na putnom pravcu Koridor 10, kao i Koridora sedam na Dunavu", rekao je Mirov i istovremeno ukazao na bančinu zainteresovanost da da pomogne u izgradnji i rekonstruciji lokalnih infrasturnih objekata u našoj zemlji.
EBRD takođe, prema rečima njenog predsednika, želi da podrži okončanje procesa privatizacije u Srbiji, pruži podršku razvoju lokalnih preduzeća, posebno u korporativnom i poljoprivrednom sektoru, kao i da podstakne pogranične investicije i priliv atraktivnih stranih direktnih ulaganja.
Realizacija programa za povećanje energetske efekasnosti u Srbiji takođe se, prema rečima Mirova, može obavljati uz pomoć sredstava EBRD.
Banka će, osim toga, pomoći i konsolidaciju bankarskog sistema u Srbiji, između ostalog kroz ulaganja u hartije od vrednosti, podsticanje razvoja hipotekarnog tržišta i lizing kredita.
Na molbu da nešto konkretnije kaže o načinu na koji EBRD namerava da pomogne završetku gradnje najvažnijih infrastrukturnih objekata u Srbiji, Mirov je odgovorio da takva podrška neće izostati.
EBRD će, u saradnji sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama, u centar pažnje staviti realizaciju najvažnijih kontinetalnih putnih pravaca, uključujući i Koridor 10 (koji je od ključne važnosti za Srbiju) , kao i Koridore osam, 5c i sedam.
"Infrastruktura, uključujući železničke pruge i auto-puteve ima ključni značaj za Srbiju i Banku i EBRD može igrati ključnu ulogu kao koinvestitor u gradnji železničke pruge, u okviru Koridora 10 i rečnog puta kroz Dunav, kroz realizaciju Koridora sedam", precizirao je Mirov.
Banka je, osim toga, spremna da finansira, sredstvima takovaznih strukturnih pozajmica, izgradnju lokalne infrastrukture i bez takozvanih suverenih garancija, kad je reč o objektima za vodosnabdevanje, zaštitu od poplava i podizanju toplana za grejanje stanova.
Mirov, koji će u okviru trodnevnog boravka u regionu zapadnog Balkana uz Srbiju, posetiti i Bosnu i Hercegovinu, podseća da je Banka do sad uložila u ekonomski razvoj regiona oko 4,9 milijardi evra i da je samo u Srbiji pomogla realizaciju 105 raznih privrednih projekata odobravanjem kredita i drugih vrsta finansijske pomoći u vrednosti oko 1,3 milijarde evra.
U celini gledano EBRD namerava, kako je naglasio Mirov, da tokom narednog perioda investira u zemlje zapadnog Balkana godišnje 800 do 900 miliona evra, prvenstveno u realizaciju saobraćajnih projekata, izgradnju lokalne infrastrukture, energetske objekte, razvoj poljoprivrede i privatnog sektora.
Mirov je, u odgovoru na pitanje kako ocenjuje sadašni nivo saradnje Banke sa našom zemljom, naglasio da je EBRD veoma zainteresovana za "punu saradnju" i dijalog sa Srbijom i njenim zvaničnicima, a takođe i lokalnim i stranim kompanijama.
"Srbija je veoma dinamično tržište, sa veoma brzim ekonomskim rastom i srpski ljudi pokazuju odlične preduzetničke sposobnosti za korišćenje poslovnih mogućnosti", ocenio je predsednik EBRD i istovremeno ukazao na bujanje privatnog biznisa u Beogradu i drugim većim gradovima u našoj zemlji.
"Lokalne privatne kompanije imaju rastući značaj za nacionalnu ekonomiju", rekao je Mirov, dodavši da Srbija treba da se bori za što veći priliv stranih investicija.
EBRD će pomoći da se poveća poslovna sigurnost u Srbiji kako bi postala što privlačnije mesto za investitore. Banka, s tim u vezi, pozdravlja napore Srbije da nastavi reformski kurs, koji će joj pomoći da u budućnosti popravi ukupnu investicionu klimu.
"Srpska ekonomija raste snažno i ima potencijal za jak uspon u srednjročnom periodu", ocenio je predsednik EBRD, uz opasku da se moraju ispuniti svi neophodni uslovi da bi privredni uspon nastavio.
Mirov je na kraju intervjua poručio da je budući snažan razvoj privatnog sektora jedan od ključnih uslova za dalji rast srpske privrede i privlačenje spoljnih investicija.
"Banka je spremna da podrži Srbiju u njenim naporima da osvari rast i postane atraktivno mesto za investicije i dinamično tržište", zaključio je Mirov u intervjuu Tanjugu.
(Tanjug)
Mirov, koji će 1. septembra doći u prvu posetu Srbiji od kada je proletos izabran za čelnika EBRD, istakao je nameru Banke da snažno podrži izgradnju ključnih infrastrukturnih objekata u Srbiji.
"Banka može da igra veliku ulogu, kao suinvestitor u obavljanju radova na putnom pravcu Koridor 10, kao i Koridora sedam na Dunavu", rekao je Mirov i istovremeno ukazao na bančinu zainteresovanost da da pomogne u izgradnji i rekonstruciji lokalnih infrasturnih objekata u našoj zemlji.
EBRD takođe, prema rečima njenog predsednika, želi da podrži okončanje procesa privatizacije u Srbiji, pruži podršku razvoju lokalnih preduzeća, posebno u korporativnom i poljoprivrednom sektoru, kao i da podstakne pogranične investicije i priliv atraktivnih stranih direktnih ulaganja.
Realizacija programa za povećanje energetske efekasnosti u Srbiji takođe se, prema rečima Mirova, može obavljati uz pomoć sredstava EBRD.
Banka će, osim toga, pomoći i konsolidaciju bankarskog sistema u Srbiji, između ostalog kroz ulaganja u hartije od vrednosti, podsticanje razvoja hipotekarnog tržišta i lizing kredita.
Na molbu da nešto konkretnije kaže o načinu na koji EBRD namerava da pomogne završetku gradnje najvažnijih infrastrukturnih objekata u Srbiji, Mirov je odgovorio da takva podrška neće izostati.
EBRD će, u saradnji sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama, u centar pažnje staviti realizaciju najvažnijih kontinetalnih putnih pravaca, uključujući i Koridor 10 (koji je od ključne važnosti za Srbiju) , kao i Koridore osam, 5c i sedam.
"Infrastruktura, uključujući železničke pruge i auto-puteve ima ključni značaj za Srbiju i Banku i EBRD može igrati ključnu ulogu kao koinvestitor u gradnji železničke pruge, u okviru Koridora 10 i rečnog puta kroz Dunav, kroz realizaciju Koridora sedam", precizirao je Mirov.
Banka je, osim toga, spremna da finansira, sredstvima takovaznih strukturnih pozajmica, izgradnju lokalne infrastrukture i bez takozvanih suverenih garancija, kad je reč o objektima za vodosnabdevanje, zaštitu od poplava i podizanju toplana za grejanje stanova.
Mirov, koji će u okviru trodnevnog boravka u regionu zapadnog Balkana uz Srbiju, posetiti i Bosnu i Hercegovinu, podseća da je Banka do sad uložila u ekonomski razvoj regiona oko 4,9 milijardi evra i da je samo u Srbiji pomogla realizaciju 105 raznih privrednih projekata odobravanjem kredita i drugih vrsta finansijske pomoći u vrednosti oko 1,3 milijarde evra.
U celini gledano EBRD namerava, kako je naglasio Mirov, da tokom narednog perioda investira u zemlje zapadnog Balkana godišnje 800 do 900 miliona evra, prvenstveno u realizaciju saobraćajnih projekata, izgradnju lokalne infrastrukture, energetske objekte, razvoj poljoprivrede i privatnog sektora.
Mirov je, u odgovoru na pitanje kako ocenjuje sadašni nivo saradnje Banke sa našom zemljom, naglasio da je EBRD veoma zainteresovana za "punu saradnju" i dijalog sa Srbijom i njenim zvaničnicima, a takođe i lokalnim i stranim kompanijama.
"Srbija je veoma dinamično tržište, sa veoma brzim ekonomskim rastom i srpski ljudi pokazuju odlične preduzetničke sposobnosti za korišćenje poslovnih mogućnosti", ocenio je predsednik EBRD i istovremeno ukazao na bujanje privatnog biznisa u Beogradu i drugim većim gradovima u našoj zemlji.
"Lokalne privatne kompanije imaju rastući značaj za nacionalnu ekonomiju", rekao je Mirov, dodavši da Srbija treba da se bori za što veći priliv stranih investicija.
EBRD će pomoći da se poveća poslovna sigurnost u Srbiji kako bi postala što privlačnije mesto za investitore. Banka, s tim u vezi, pozdravlja napore Srbije da nastavi reformski kurs, koji će joj pomoći da u budućnosti popravi ukupnu investicionu klimu.
"Srpska ekonomija raste snažno i ima potencijal za jak uspon u srednjročnom periodu", ocenio je predsednik EBRD, uz opasku da se moraju ispuniti svi neophodni uslovi da bi privredni uspon nastavio.
Mirov je na kraju intervjua poručio da je budući snažan razvoj privatnog sektora jedan od ključnih uslova za dalji rast srpske privrede i privlačenje spoljnih investicija.
"Banka je spremna da podrži Srbiju u njenim naporima da osvari rast i postane atraktivno mesto za investicije i dinamično tržište", zaključio je Mirov u intervjuu Tanjugu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
