Mada je dinar jak i, uz to, na papiru, konvertibilan, njegova zamena za lokalnu valutu danas nije moguća gotovo nigde u svetu.
Mada je dinar jak i, uz to, na papiru, konvertibilan, njegova zamena za lokalnu valutu danas nije moguća gotovo nigde u svetu, pišu "Novosti".
Svi koji su ovog leta boravili negde u inostranstvu nisu osetili ama baš nikakvu blagodet konvertibilne i stabilne srpske valute. Jer, gotovo ni u jednoj poslovnoj banci u svetu ne možete danas prodati dinare za efektivu, s obzirom na to da se, prosto, ne kotiraju na lokalnim kursnim listama.
Razlog, kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, leži u tome što za našu valutu nema interesovanja. Naime, u pitanju su čisto komercijalni odnosi, pa za odluku o stavljanju dinara na kursnu listu nije dovoljno što je dinar, ekonomski gledano, jak.
Ekonomski zvaničnici uglavnom ne žele da se upuštaju u procene kada će se naša valuta, poput ostalih svetskih, redovno, i uz uobičajne provizije, nalaziti na kursnim listama poslovnih banaka širom sveta.
Pri tom, podsećaju da je dinar konvertibilan u tekućim transakcijama, u skladu sa članom osam Statuta MMF. Ovaj nivo konvertibilnosti omogućava firmama slobodno plaćanje prilikom trgovanja robom i uslugama sa inostranstvom, ali i transfere kamata, dividendi, prihoda od kapitala i doznaka radnika.
Ipak, ovih dana se u nadležnim institucijama, poput Ministarstva finansija i NBS, može čuti da će Srbija za dve-tri godine imati punu konvertibilnost dinara. Znači, punu slobodu u zaduživanju, prilivu stranih investicija, ali i izlasku našeg kapitala u svet, kupovini akcija na inostranim berzama i slično.
"Srbiji bi odgovaralo da što pre dobije punu konvertibilnost valute. Suština tržišne vrednostije mogućnost razmenljivosti jedne robe za drugu. Znači, ukoliko dinar bude razmenljiv za druge valute, imaće i bolju vrednost", kaže za "Novosti" ekonomista prof. dr Nebojša Savić, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.
Većina ekonomista slaže se da bi novi "status" dinara povećao efikasnost finansijskog sektora.
"Verujem da bi za našu ekonomiju uopšte, pa i za tržište hartija od vrednosti, bilo korisno uvođenje pune konvertibilnosti dinara. Ono što bi, takođe, bilo dobro jeste otvaranje mogućnosti trgovanja terminskim ugovorima na dinar. To bi uslovilo da tržište u punoj meri utiče na vrednost nacionalne valute. Takvom trgovanju pristup bi, pri tome, trebalo da imaju ne samo poslovne banke, već i sve zainteresovane firme, ponajviše spoljnotrgovinske, kao i građani", smatra Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
Ono što može biti loša strana pune konvertibilnosti jeste da se može dogoditi da se u inostranstvo "seli" i domaća štednja. Međutim, građani Srbije trenutno dobijaju svetske kamate na štednju u dinarima. Jedino što u ovom smislu može biti opredeljujuće da bi se neko odlučio da višak svog novca štedi u inostranstvu jeste da još uvek nema poverenja u ovdašnje poslovne banke, kao i činjenica da se trenutno plaća čak 20 odsto poreza na dobit od kamata dobijenih štednjom u stranoj valuti.
Veći deo ekonomske javnosti veruje da Srbija treba što pre da se priprema za punu konvertibilnost svoje valute. To bi, prema njihovim procenama, dovelo do toga da domaći privrednici potpuno legalno ulažu svoj kapital.
Procena je, takođe, da bi slobodnije kretanje kapitala sasvim sigurno oborilo domaće kamatne stope, smanjilo pritiske na dinar i uticalo na fleksibilnije utvrđivanje kursa.
(MONDO)
Svi koji su ovog leta boravili negde u inostranstvu nisu osetili ama baš nikakvu blagodet konvertibilne i stabilne srpske valute. Jer, gotovo ni u jednoj poslovnoj banci u svetu ne možete danas prodati dinare za efektivu, s obzirom na to da se, prosto, ne kotiraju na lokalnim kursnim listama.
Razlog, kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, leži u tome što za našu valutu nema interesovanja. Naime, u pitanju su čisto komercijalni odnosi, pa za odluku o stavljanju dinara na kursnu listu nije dovoljno što je dinar, ekonomski gledano, jak.
Ekonomski zvaničnici uglavnom ne žele da se upuštaju u procene kada će se naša valuta, poput ostalih svetskih, redovno, i uz uobičajne provizije, nalaziti na kursnim listama poslovnih banaka širom sveta.
Pri tom, podsećaju da je dinar konvertibilan u tekućim transakcijama, u skladu sa članom osam Statuta MMF. Ovaj nivo konvertibilnosti omogućava firmama slobodno plaćanje prilikom trgovanja robom i uslugama sa inostranstvom, ali i transfere kamata, dividendi, prihoda od kapitala i doznaka radnika.
Ipak, ovih dana se u nadležnim institucijama, poput Ministarstva finansija i NBS, može čuti da će Srbija za dve-tri godine imati punu konvertibilnost dinara. Znači, punu slobodu u zaduživanju, prilivu stranih investicija, ali i izlasku našeg kapitala u svet, kupovini akcija na inostranim berzama i slično.
"Srbiji bi odgovaralo da što pre dobije punu konvertibilnost valute. Suština tržišne vrednostije mogućnost razmenljivosti jedne robe za drugu. Znači, ukoliko dinar bude razmenljiv za druge valute, imaće i bolju vrednost", kaže za "Novosti" ekonomista prof. dr Nebojša Savić, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.
Većina ekonomista slaže se da bi novi "status" dinara povećao efikasnost finansijskog sektora.
"Verujem da bi za našu ekonomiju uopšte, pa i za tržište hartija od vrednosti, bilo korisno uvođenje pune konvertibilnosti dinara. Ono što bi, takođe, bilo dobro jeste otvaranje mogućnosti trgovanja terminskim ugovorima na dinar. To bi uslovilo da tržište u punoj meri utiče na vrednost nacionalne valute. Takvom trgovanju pristup bi, pri tome, trebalo da imaju ne samo poslovne banke, već i sve zainteresovane firme, ponajviše spoljnotrgovinske, kao i građani", smatra Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
Ono što može biti loša strana pune konvertibilnosti jeste da se može dogoditi da se u inostranstvo "seli" i domaća štednja. Međutim, građani Srbije trenutno dobijaju svetske kamate na štednju u dinarima. Jedino što u ovom smislu može biti opredeljujuće da bi se neko odlučio da višak svog novca štedi u inostranstvu jeste da još uvek nema poverenja u ovdašnje poslovne banke, kao i činjenica da se trenutno plaća čak 20 odsto poreza na dobit od kamata dobijenih štednjom u stranoj valuti.
Veći deo ekonomske javnosti veruje da Srbija treba što pre da se priprema za punu konvertibilnost svoje valute. To bi, prema njihovim procenama, dovelo do toga da domaći privrednici potpuno legalno ulažu svoj kapital.
Procena je, takođe, da bi slobodnije kretanje kapitala sasvim sigurno oborilo domaće kamatne stope, smanjilo pritiske na dinar i uticalo na fleksibilnije utvrđivanje kursa.
(MONDO)
