Nezaposleni u Srbiji imaju na raspolaganju i državne i privatne organizacije za nalaženje posla, ali i dalje najviše veruju prijateljima, što dokazuje da Srbija još nije tehnološko društvo. Sociolozi bi rekli da je to dobro, piše "Politika"
Nezaposleni u Srbiji imaju na raspolaganju i državne i privatne organizacije za nalaženje posla, ali i dalje najviše veruju prijateljima, što dokazuje da Srbija još nije tehnološko društvo. Sociolozi bi rekli da je to dobro, piše "Politika"
Naravno da je mnogo puta dokazano da je statistika kao bikini – krije ono najglavnije.
Ali, pošto druge pomoći u sagledavanju problema nezaposlenosti na makro planu nemamo, onda je dobro pogledati i u zvanične podatke, pogotovo kad su ohrabrujući.
Republički zavod za statistiku daje najsvežije podatke o nezaposlenosti za prvi kvartal tekuće godine, i po tome je u aprilu 2008. stopa nezaposlenosti iznosila 13,3 odsto.
To je mnogo bolje nego u prethodnoj godini, kada je od ukupnog broja stanovnika Srbije starijih od 15 godina njih 18,1 odsto bilo u potrazi za radnim mestom.
Godinu dana ranije taj procenat je iznosio 20,9 odsto.
Neki opšti ekonomski pokazatelji signaliziraju privredni oporavak i samim tim povećanu tražnju za radnim mestima.
Pomenimo da je ekonomski rast u julu 2008. u odnosu na jul 2007. iznosio 5,4 procenta, dok je bruto društveni proizvod povećan za 8,2 odsto. Povećana je i mesečna potrošnja po domaćinstvu, koja je u prvom kvartalu 2008. iznosila 39.285 dinara, a u prethodnoj godini 35.414 dinara.
Sve ove ekonomske strelice, koje vidno streme uvis, daju nadu i svakom iz armije nezaposlenih da će naći posao za sebe. Ali, kako do posla stići, osim što se čeka poziv iz Nacionalne službe za zapošljavanje? A čekanje nije isto što i traženje posla.
Prema anketnim istraživanjima specijalizovanog sajta za zapošljavanje BestJobs.rs, utvrđeno je da su ispitanicima pri potrazi za odgovarajućim zaposlenjem najčešći izvori – osim specijalizovanih sajtova za zapošljavanje: Gugl (i drugi pretraživači) – 20 odsto; prijatelji, odnosno poznanstva – 29 procenata; novinski oglasi – 14 posto; sajtovi sa malim oglasima – 19 odsto; sajtovi kompanija – 12 procenata, i ostali izvori – šest odsto.
Sociolozi bi rekli da ovi podaci pokazuju da Srbija još nije otuđeno društvo i da su kontakti među bližnjima osnovni način rešavanja životnih problema.
Naravno, ti isti sociolozi reći će da je to dobro, međutim, tehnolozi će ukazati da je ovde reč samo o niskom nivou korišćenja kompjutera u ukupnom stanovništvu Srbije.
Ali i da će se procenat onih koji nalaze posao putem „elektronike” povećavati u odnosu na usmeno prijateljsko tapšanje po leđima, čašćavanje pićem i ono obavezno, „burazeru, je l’ znaš negde za neki posao”.
Statistika je i u vezi sa ovim pitanjem neumoljiva. Danas u Srbiji kompjuter poseduje 34 odsto domaćinstava, dok je nešto manje njih priključeno na internet mrežu – 26,3 odsto. U odnosu na 2007. godinu to je povećanje od 7,5 procenata.
Prema regionima, očekivano, Beograd je prvi sa 45,4, Vojvodina je za njim sa 34,4, a zaostaje centralna Srbija sa 26,3 odsto domaćinstava koja imaju računar. Kada Fijat dođe u Kragujevac, možemo da se opkladimo, i Šumadija će vidno da poboljša procenat priključenja na internet, što će, možda, u još većem procentu da smanji armiju nezaposlenih.
(MONDO)
Naravno da je mnogo puta dokazano da je statistika kao bikini – krije ono najglavnije.
Ali, pošto druge pomoći u sagledavanju problema nezaposlenosti na makro planu nemamo, onda je dobro pogledati i u zvanične podatke, pogotovo kad su ohrabrujući.
Republički zavod za statistiku daje najsvežije podatke o nezaposlenosti za prvi kvartal tekuće godine, i po tome je u aprilu 2008. stopa nezaposlenosti iznosila 13,3 odsto.
To je mnogo bolje nego u prethodnoj godini, kada je od ukupnog broja stanovnika Srbije starijih od 15 godina njih 18,1 odsto bilo u potrazi za radnim mestom.
Godinu dana ranije taj procenat je iznosio 20,9 odsto.
Neki opšti ekonomski pokazatelji signaliziraju privredni oporavak i samim tim povećanu tražnju za radnim mestima.
Pomenimo da je ekonomski rast u julu 2008. u odnosu na jul 2007. iznosio 5,4 procenta, dok je bruto društveni proizvod povećan za 8,2 odsto. Povećana je i mesečna potrošnja po domaćinstvu, koja je u prvom kvartalu 2008. iznosila 39.285 dinara, a u prethodnoj godini 35.414 dinara.
Sve ove ekonomske strelice, koje vidno streme uvis, daju nadu i svakom iz armije nezaposlenih da će naći posao za sebe. Ali, kako do posla stići, osim što se čeka poziv iz Nacionalne službe za zapošljavanje? A čekanje nije isto što i traženje posla.
Prema anketnim istraživanjima specijalizovanog sajta za zapošljavanje BestJobs.rs, utvrđeno je da su ispitanicima pri potrazi za odgovarajućim zaposlenjem najčešći izvori – osim specijalizovanih sajtova za zapošljavanje: Gugl (i drugi pretraživači) – 20 odsto; prijatelji, odnosno poznanstva – 29 procenata; novinski oglasi – 14 posto; sajtovi sa malim oglasima – 19 odsto; sajtovi kompanija – 12 procenata, i ostali izvori – šest odsto.
Sociolozi bi rekli da ovi podaci pokazuju da Srbija još nije otuđeno društvo i da su kontakti među bližnjima osnovni način rešavanja životnih problema.
Naravno, ti isti sociolozi reći će da je to dobro, međutim, tehnolozi će ukazati da je ovde reč samo o niskom nivou korišćenja kompjutera u ukupnom stanovništvu Srbije.
Ali i da će se procenat onih koji nalaze posao putem „elektronike” povećavati u odnosu na usmeno prijateljsko tapšanje po leđima, čašćavanje pićem i ono obavezno, „burazeru, je l’ znaš negde za neki posao”.
Statistika je i u vezi sa ovim pitanjem neumoljiva. Danas u Srbiji kompjuter poseduje 34 odsto domaćinstava, dok je nešto manje njih priključeno na internet mrežu – 26,3 odsto. U odnosu na 2007. godinu to je povećanje od 7,5 procenata.
Prema regionima, očekivano, Beograd je prvi sa 45,4, Vojvodina je za njim sa 34,4, a zaostaje centralna Srbija sa 26,3 odsto domaćinstava koja imaju računar. Kada Fijat dođe u Kragujevac, možemo da se opkladimo, i Šumadija će vidno da poboljša procenat priključenja na internet, što će, možda, u još većem procentu da smanji armiju nezaposlenih.
(MONDO)
