"Hvatanje u koštac sa nedovršenim strukturnim reformama je izazov koji se može porediti sa Odisejevim, zbog čega moramo da se odupremo iskušenju kako ne bismo potpali pod pritiske populističkih zahteva koji mogu nasukati reformski brod na Haribdine stene i uništiti ga", rekao je Vujović u intervjuu za magazin "Diplomacy & Commerce".

To se već, kako kaže ministar čiju su ostavku danas usvojili narodni poslanici, događalo četiri puta od početka 1980-ih, i zato moramo učiti na greškama iz prošlosti, kako ne bismo ponovo platili visoku cenu neuspeha.

"Potpadanje pod populističke pritiske preokrenulo bi pozitivan reformski trend i bacilo senku na teško zadobijeno međunarodno priznanje za opipljiv uspeh koji smo postigli od 2014. godine", naveo je bivši ministar koji je, inače, ostavku građanima Srbije i Vladi, škrto obrazložio sa "iz ličnih, porodičnih i profesionalnih razloga".

Srbija zvanično bez ministra finansija

Prema njegovim rečima, uprkos brojnim debatama u javnosti i među stručnjacima o opasnosti od upadanja u "zamku" srednjeg rasta, činjenica je da Srbija sada ima makroekonomsku stabilnost i ubrzanje ekonomskog rasta, za koji se očekuje da će se stabilizovati na oko 4% godišnje u srednjem roku, na osnovu postojećeg nivoa investicija, inovacija i tempa produktivnosti.

"Za podizanje stope rasta na višu lestvicu, Srbija mora da poveća privatne i javne investicije, ali i da završi strukturne reforme što je pre moguće i obezbedi osnovu za održiv rast produktivnost kroz jačanje konkurentnosti, kapaciteta i konektivnosti (uključenosti) u globalnu ekonomiju", navodi Vujović.

Ocenio je da zamajac ekonomskih reformi neće oslabiti zbog vremenskog "gepa" (jaza) između prethodnog i novog programa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji treba da bude zaključen na leto.

NE TREBA NAM FINANSIJSKI POLICAJAC, ALI...

Na pitanje da li je Srbiji potreban MMF kao "policajac" ili "savetnik", Vujović odgovara da je posle tri godine odličnih makroekonomskih rezultata, Srbija pokazala da joj finansijski policajac nije potreban u oblasti fiskalnih i monetarnih performansi, ali da joj je i dalje potreban "snažan i kredibilan spoljni partner koji će doprineti održanju reformskih napora radi uspešnog završetka programa fiskalne konsolidacije".

"Pitanja u daljoj saradnji sa MMF-om verovatno će obuhvatiti rešenja za državne banke, preduzeća i javna komunalna preduzeća, nastavak reforme poreske administracije, efikasniji poreski sistem, bolju procenu fiskalnih rizika, nova zapošljavanja u javnom sektoru i zakon o platama, poštovanje propisa u borbi protiv pranja novca, smanjenje neformalne ekonomije i dalje rešavanje problema problematičnih kredita (NPL)", navodi Vujović.

Ocenjuje i da je najpovoljni format novog programa sa MMF-om novi Instrument koordinacije politika (PCI) - koji omogućava dijalog o sveobuhvatnoj reformskoj agendi bez finansijske podrške Fonda, koja, kako kaže, Srbiji i nije potrebna zbog snažnih eksternih i fiskalnih bilansa.

Poručuje i da održivost dobrih ekonomskih rezultata ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer bi to bila "skupa greška", i da ne smemo dozvoliti da se udaljimo od najvažnijeg prioriteta, a to je dostizanje i konsolidacija investicionog rejtinga koji je neophodan za privlačenje velikih institucionalnih investitora.

"To je jedini siguran put do EU, i temelj za budući prosperitet i bolji životni standard", zaključuje Vujović.