• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Fiskalni savet: Kod države plate "odoka"

Izvor Beta

Sistem plata u državnom sektoru Srbije i dalje je previše komplikovan, neobjektivan i neretko su razlike u platama za ista zanimanja i do 70 odsto, ukazao je danas Fiskalni savet. Ima mesta za uvećanje zarada.

 Izvor: iStock photos
zena, kompjuter, posao Izvor: iStock photos

Fiskalni savet je preporučio da plate u državnim službama 2019. godine budu uvećane od pet od šest odsto.

Istraživanje Fiskalnog saveta je pokazalo i da je višegodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dovela do neselektivnog smanjenja broja zaposlenih i pogoršala ionako lošu strukturu zaposlenosti.

Odnos da bude 1:12

Po proceni Fiskalnog saveta, odgovarajući odnos između najniže i najveće osnovne zarade zaposlenih u opštoj državi trebalo bi da iznosi 1:12 - po ugledu na evropske zemlje, a da za isti rad budu i jednake plate. "Prelazak na ovaj raspon bi u Srbiji, na prvi pogled, značio povećanje raspona zarada u odnosu na trenutno zakonsko rešenje 1:7,5, međutim, trebalo bi imati u vidu da u sadašnjem sistemu zarada već postoje brojni i netransparentni izuzeci iz postojećih pravila, pa su kod plata sudija rasponi veći i preko 12 puta", naveo je Fiskalni savet.

Paušalna povećanja plata u delovima javnog sektora - prosveti, zdravstvu, službama bezbednosti i administraciji, dodatno su, saopštio jue Savet, uvećala neuređenost sistema zarada.

"Zarade se utvrđuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotina koeficijenata", naveo je Savet u analizi "Zarade u državnom sektoru: Stanje i smernice za reformu".

Plate u državnom sektoru utvrđuju se na osnovu dugačke liste sektorskih zakona i vladinih uredbi i zaključaka; formirane su 23 različite osnovice; više je od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovnu platu.

"Promene ovih elemenata najčešće se sprovode arbitrarno, uvećanje plata prevazilazi mogućnosti privrede da ih finansira, i neopravdano se favorizuju pojedini sektori zbog čega su narušeni odnosi između zarada u raznim delovima državnog sektora i unutar njih", upozorio je Fiskalni savet i preporučio sveobuhvatnu reforma sistema zarada i zaposlenosti državnoj službi.

Ocenjeno je da uređen sistem zarada i adekvatan broj zaposlenih stručnih radnika predstavljaju temelj fiskalne održivosti i moderne i efikasne države. To je Vlada prepoznala i te reforme stavila visoko na listi prioriteta na početku fiskalne konsolidacije 2015-2017. godine, ali su, uprkos početnom entuzijazmu i brojnim najavama, konkretniji koraci uglavnom izostali.

"Samostalni savetnik u državnoj upravi ima, na primer, istu neto zaradu kao univerzitetski profesori na pojedinim fakultetima, pa je upravljanje tako kompleksnim i neuređenim sistemom izuzetno teško, njegova kontrola gotovo je nemoguća, a dalje odlaganje reforme u ovoj oblasti predstavlja i izražen fiskalni rizik", naveo je Savet.

Nekima može povećanje do 6%

Analiza tog nezavisnog tela je pokazala da pozitivni ekonomski trendovi omogućavaju 2019. godine povećanje zarada u "opštoj državi" od pet do šest odsto. "Pošto je zarada u zdravstvu potcenjena, a precenjena je u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), ekonomski je opravdano i pravično da u okviru ukupnog povećanja zarada od pet do šest odsto plate u zdravstvu porastu sedam odsto, u prosveti šest, a u MUP-u za dva do tri odsto", naveo je Savet.

Osnovna preporuka Saveta za trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u Srbiji je da ukupno godišnje nominalno povećanje zarada u "opštoj državi" mora da bude zakonski ograničeno na ispod stope rasta nominalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, rashodi za zaposlene u opštoj državi su u 2017. smanjeni na načelno održivih 9,5 odsto BDP-a, što je približno prosek Centralne i Istočne Evrope i sada je primarni zadatak da se ovi budžetski izdaci očuvaju na tom nivou", naglašeno je u analizi Fiskalnog saveta.

Ukazano je da je prosečna zarada zaposlenih u državnom sektoru Srbije veća u odnosu na privatni sektor za gotovo 19 odsto, a u pojedim slučajevima i više od toga, a ta razlika se može samo delimično objasniti boljom obrazovnom strukturom zaposlenih.

Dobrim delom, smatra Fiskalni savet, to je posledica povlašćenog tretmana zaposlenih u državnom sektoru, uz sve druge pogodnosti, poput veće sigurnosti radnog mesta.

Svi zaposleni u "opštoj državi" trebalo bi, kako se navodi u studiji, da budu uključeni u jedinstven sistemski zakon o zaradama, a ne da se posebnim sektorskim propisima veće privilegije daju samo određenim grupama, kao na primer, previsoke prosečne zarade u MUP-u i manje zarade zaposlenih u zdravstvu.

Kada se tokom 2019. napravi sveobuhvatni katalog radnih mesta sa objektivnim koeficijentima zarada za svako državno radno mesto - što postoji u većem broju zemalja Srednje i Istočne Evrope, omogućiće se, procenio je Fiskalni savet, pravično, nelinearno povećanje zarada od 2020. godine na nivou pojedinačnih radnih mesta.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Tucko

Sve je u ovoj drzavi, ako se uopste moze zvati drzavom, ODOKA, totalno neuredjena. Posledice ce biti katastrofalne.

Pa

Naravno da se ne želi restruktuirati to čudovište drzavni sektor koje je slabo efikasno a guta novac privrede koja stvarno radi i privredjuje, jer je za sve vladajuće sisteme to naj veće biračko telo .

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU