Fiskalni savet o državnim platama
iStock photos 

Fiskalni savet je preporučio da plate u državnim službama 2019. godine budu uvećane od pet od šest odsto.

Istraživanje Fiskalnog saveta je pokazalo i da je višegodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dovela do neselektivnog smanjenja broja zaposlenih i pogoršala ionako lošu strukturu zaposlenosti.

Paušalna povećanja plata u delovima javnog sektora - prosveti, zdravstvu, službama bezbednosti i administraciji, dodatno su, saopštio jue Savet, uvećala neuređenost sistema zarada.

"Zarade se utvrđuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotina koeficijenata", naveo je Savet u analizi "Zarade u državnom sektoru: Stanje i smernice za reformu".

Plate u državnom sektoru utvrđuju se na osnovu dugačke liste sektorskih zakona i vladinih uredbi i zaključaka; formirane su 23 različite osnovice; više je od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovnu platu.

"Promene ovih elemenata najčešće se sprovode arbitrarno, uvećanje plata prevazilazi mogućnosti privrede da ih finansira, i neopravdano se favorizuju pojedini sektori zbog čega su narušeni odnosi između zarada u raznim delovima državnog sektora i unutar njih", upozorio je Fiskalni savet i preporučio sveobuhvatnu reforma sistema zarada i zaposlenosti državnoj službi.

Ocenjeno je da uređen sistem zarada i adekvatan broj zaposlenih stručnih radnika predstavljaju temelj fiskalne održivosti i moderne i efikasne države. To je Vlada prepoznala i te reforme stavila visoko na listi prioriteta na početku fiskalne konsolidacije 2015-2017. godine, ali su, uprkos početnom entuzijazmu i brojnim najavama, konkretniji koraci uglavnom izostali.

"Samostalni savetnik u državnoj upravi ima, na primer, istu neto zaradu kao univerzitetski profesori na pojedinim fakultetima, pa je upravljanje tako kompleksnim i neuređenim sistemom izuzetno teško, njegova kontrola gotovo je nemoguća, a dalje odlaganje reforme u ovoj oblasti predstavlja i izražen fiskalni rizik", naveo je Savet.

Osnovna preporuka Saveta za trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u Srbiji je da ukupno godišnje nominalno povećanje zarada u "opštoj državi" mora da bude zakonski ograničeno na ispod stope rasta nominalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, rashodi za zaposlene u opštoj državi su u 2017. smanjeni na načelno održivih 9,5 odsto BDP-a, što je približno prosek Centralne i Istočne Evrope i sada je primarni zadatak da se ovi budžetski izdaci očuvaju na tom nivou", naglašeno je u analizi Fiskalnog saveta.

Ukazano je da je prosečna zarada zaposlenih u državnom sektoru Srbije veća u odnosu na privatni sektor za gotovo 19 odsto, a u pojedim slučajevima i više od toga, a ta razlika se može samo delimično objasniti boljom obrazovnom strukturom zaposlenih.

Dobrim delom, smatra Fiskalni savet, to je posledica povlašćenog tretmana zaposlenih u državnom sektoru, uz sve druge pogodnosti, poput veće sigurnosti radnog mesta.

Svi zaposleni u "opštoj državi" trebalo bi, kako se navodi u studiji, da budu uključeni u jedinstven sistemski zakon o zaradama, a ne da se posebnim sektorskim propisima veće privilegije daju samo određenim grupama, kao na primer, previsoke prosečne zarade u MUP-u i manje zarade zaposlenih u zdravstvu.

Kada se tokom 2019. napravi sveobuhvatni katalog radnih mesta sa objektivnim koeficijentima zarada za svako državno radno mesto - što postoji u većem broju zemalja Srednje i Istočne Evrope, omogućiće se, procenio je Fiskalni savet, pravično, nelinearno povećanje zarada od 2020. godine na nivou pojedinačnih radnih mesta.