Uprava federalnih rezervi SAD (Fed) odlučila je da ne menja postojeću dvoprocentnu baznu kamatu, kao što je većina analitičara prehodno i očekivala, objavljeno je u Vašingtonu u sredu.
Uprava federalnih rezervi SAD (Fed) odlučila je da ne menja postojeću dvoprocentnu baznu kamatu, kao što je većina analitičara prehodno i očekivala, objavljeno je u Vašingtonu u sredu.
U anketi agencije Blumberg, koja je obavljena uoči zasedanja Fed -a, od 105 anketiranih eksperata njih sto je ocenilo da američka emisiona banka neće menjati osnovnu interesnu stopu.
Pre samo nedelju dana većina analitičara je, međutim, pod utiskom sve veće krize na domaćem i svetskom tržištu akcija, predviđala da će Fed sniziti baznu kamatu za četvrt procenta, na 1,75 odsto, u pokušaju da ubrizga novi impuls sve tromijoj američkoj ekonomiji.
Odluka rukovodstva Fed da ne menja ključnu kratkoročnu interesnu stopu može se dovesti u vezi sa nastojanjem američke centralne banke da i tom merom poradi na stabilizaciji domaćeg finanisijskog tržišta koje se, usled bankrota investicione banke "Liman braders", početkom ove sedmice našlo u predkolapsnom stanju.
Strahovanja od najgoreg dodatno su u utorak pogoršana nakon što je na Vol stritu prostrujala vest da je i najveća svetska osiguravajuća kompanija - "Amerikan internešenel grup" (AIG) u kritičnoj finansijskoj situaciji.
Rukovodstvo Fed je hitno, na osnovu prethodnog odobrenja vlade i predsednika SAD Džordža Buša lično, odobrilo kredit od 85 milijardi dolara za spasavanje posrnulog giganta američkog osiguravajućeg biznisa.
Ta odluka, zajedno sa nepomenjenom baznom kamatom, trebalo bi, prema oceni eksperata, smirujuće da deluje na inače veoma uzburkano američko i svetsko finansijsko tržiste.
Kamatne stope na američkom i drugim najmoćnijim međunarodnim međubankarskim tržištima su početkom ove sedmice naglo uvećane, nateravši vodeće centralne banke da obave tržišne intervencije velikih razmera.
Kratkoročna interesna stopa u SAD, na jednodnevne uloge tako je u utorak, u početnom poslovanju, uvećana na 3,75 odsto, ali je kasnije, nakon što je Fed ubrizgao na domaće kreditno tržište još 50 milijardi dolara radi poboljšanja likvidnosti, opala na dva procenta.
U ponedeljak je kratkoročna kamata na jednodnevne uloge u SAD porasla na "krajnje zabrinjavajućih" šest odsto, dok je u Londonu interesna stopa na jednodnevne dolarske kredite, a prema podacima Udruženja britanskih banaka, porasla na rekordnih 3,33 do 6,44 odsto.
Banka Engleske, koja u Velikoj Britaniji obavlja poslove centralne banke, brzo je intervenisala sa 20 milijardi funti sterlinga, a nakon toga usledila je i serija tržišnih intervencija drugih moćnih emisionih banaka, uključujući Evropsku centralnu banku sa sumom od 30 milijardi evra i Banku Japana koja je na kreditno tržište ubacila 24 milijarde dolara.
Centralne banke su, prema izveštaju agencije DPA, u protekla dva dana ubacile na kreditno tržište oko 120 milijardi dolara kako bi poboljšale likvidnost, a takođe odobrile i hitne zajmove ugroženim kompanijama da bi ih spasile od bankrota.
(Tanjug)
U anketi agencije Blumberg, koja je obavljena uoči zasedanja Fed -a, od 105 anketiranih eksperata njih sto je ocenilo da američka emisiona banka neće menjati osnovnu interesnu stopu.
Pre samo nedelju dana većina analitičara je, međutim, pod utiskom sve veće krize na domaćem i svetskom tržištu akcija, predviđala da će Fed sniziti baznu kamatu za četvrt procenta, na 1,75 odsto, u pokušaju da ubrizga novi impuls sve tromijoj američkoj ekonomiji.
Odluka rukovodstva Fed da ne menja ključnu kratkoročnu interesnu stopu može se dovesti u vezi sa nastojanjem američke centralne banke da i tom merom poradi na stabilizaciji domaćeg finanisijskog tržišta koje se, usled bankrota investicione banke "Liman braders", početkom ove sedmice našlo u predkolapsnom stanju.
Strahovanja od najgoreg dodatno su u utorak pogoršana nakon što je na Vol stritu prostrujala vest da je i najveća svetska osiguravajuća kompanija - "Amerikan internešenel grup" (AIG) u kritičnoj finansijskoj situaciji.
Rukovodstvo Fed je hitno, na osnovu prethodnog odobrenja vlade i predsednika SAD Džordža Buša lično, odobrilo kredit od 85 milijardi dolara za spasavanje posrnulog giganta američkog osiguravajućeg biznisa.
Ta odluka, zajedno sa nepomenjenom baznom kamatom, trebalo bi, prema oceni eksperata, smirujuće da deluje na inače veoma uzburkano američko i svetsko finansijsko tržiste.
Kamatne stope na američkom i drugim najmoćnijim međunarodnim međubankarskim tržištima su početkom ove sedmice naglo uvećane, nateravši vodeće centralne banke da obave tržišne intervencije velikih razmera.
Kratkoročna interesna stopa u SAD, na jednodnevne uloge tako je u utorak, u početnom poslovanju, uvećana na 3,75 odsto, ali je kasnije, nakon što je Fed ubrizgao na domaće kreditno tržište još 50 milijardi dolara radi poboljšanja likvidnosti, opala na dva procenta.
U ponedeljak je kratkoročna kamata na jednodnevne uloge u SAD porasla na "krajnje zabrinjavajućih" šest odsto, dok je u Londonu interesna stopa na jednodnevne dolarske kredite, a prema podacima Udruženja britanskih banaka, porasla na rekordnih 3,33 do 6,44 odsto.
Banka Engleske, koja u Velikoj Britaniji obavlja poslove centralne banke, brzo je intervenisala sa 20 milijardi funti sterlinga, a nakon toga usledila je i serija tržišnih intervencija drugih moćnih emisionih banaka, uključujući Evropsku centralnu banku sa sumom od 30 milijardi evra i Banku Japana koja je na kreditno tržište ubacila 24 milijarde dolara.
Centralne banke su, prema izveštaju agencije DPA, u protekla dva dana ubacile na kreditno tržište oko 120 milijardi dolara kako bi poboljšale likvidnost, a takođe odobrile i hitne zajmove ugroženim kompanijama da bi ih spasile od bankrota.
(Tanjug)
