Sirova nafta je na svetskim berzama poskupela za više od dva dolara po barelu usled očekivanja da će sveobuhvatni plan američke vlade doprineti oporavku turbulentnog finansijskog tržišta.
Sirova nafta je na svetskim berzama poskupela za više od dva dolara po barelu usled očekivanja da će sveobuhvatni plan američke vlade doprineti oporavku turbulentnog finansijskog tržišta.
Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u oktobru je danas na Njujorškoj robnoj berzi porasla 2,49 dolara, na 100,37 dolara za barel, dok je pre samo dva dana barel bio na sedmomesečnom minumumu od 90,51 dolara, a evropska "brent" nafta je istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela 2,38 dolara, na 97,57 dolara po barelu, preneo je Rojters.
Ministar finansija SAD Henri Polson i predsednik Uprave federalnih rezervi Ben Bernanki planiraju da predstojećeg vikenda zajedno sa Kongresom rade na planu za rešenje problema bankarskog sektora, koji ugrožava finansijski sistem zemlje.
"Mislim da je nafta poskupela zato što je poraslo poverenje u finansijska tržišta. Prisutan je osećaj da se kriza ublažava, pa neki misle da je sad pravo vreme za kupovinu nafte", izjavio je nezavisni energetski konsultant iz Sidneja, Džerard Rigbi.
Pad tražnje nafte u SAD i drugim zemljama - velikim potrošačima - usled visoke cene goriva i kreditne krize je doprineo da "tečno zlato" do danas značajno pojeftini u odnosu na rekord iznad 147 dolara za barel zabeležen 11. jula.
Dolar je danas na vesti o planu američke vlade reagovao jačanjem u odnosu na jen. Među faktorima koji su izazvali poskupljenje nafte je i zabrinutost oko snabdevanja iz SAD i Nigerije.
Gotovo čitava proizvodnja nafte u Meksičkom zalivu ili četvrtina ukupne američke proizvodnje, juče još nije bila pokrenuta nakon prolaska uragana Ajk, kao i oko 14,5 odsto američkih kapaciteta za preradu tog energenta. Istovremeno, pobunjenici u Nigeriji su saopštili da su napali još jedan naftovod u delti reke Niger.
(Tanjug)
Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u oktobru je danas na Njujorškoj robnoj berzi porasla 2,49 dolara, na 100,37 dolara za barel, dok je pre samo dva dana barel bio na sedmomesečnom minumumu od 90,51 dolara, a evropska "brent" nafta je istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela 2,38 dolara, na 97,57 dolara po barelu, preneo je Rojters.
Ministar finansija SAD Henri Polson i predsednik Uprave federalnih rezervi Ben Bernanki planiraju da predstojećeg vikenda zajedno sa Kongresom rade na planu za rešenje problema bankarskog sektora, koji ugrožava finansijski sistem zemlje.
"Mislim da je nafta poskupela zato što je poraslo poverenje u finansijska tržišta. Prisutan je osećaj da se kriza ublažava, pa neki misle da je sad pravo vreme za kupovinu nafte", izjavio je nezavisni energetski konsultant iz Sidneja, Džerard Rigbi.
Pad tražnje nafte u SAD i drugim zemljama - velikim potrošačima - usled visoke cene goriva i kreditne krize je doprineo da "tečno zlato" do danas značajno pojeftini u odnosu na rekord iznad 147 dolara za barel zabeležen 11. jula.
Dolar je danas na vesti o planu američke vlade reagovao jačanjem u odnosu na jen. Među faktorima koji su izazvali poskupljenje nafte je i zabrinutost oko snabdevanja iz SAD i Nigerije.
Gotovo čitava proizvodnja nafte u Meksičkom zalivu ili četvrtina ukupne američke proizvodnje, juče još nije bila pokrenuta nakon prolaska uragana Ajk, kao i oko 14,5 odsto američkih kapaciteta za preradu tog energenta. Istovremeno, pobunjenici u Nigeriji su saopštili da su napali još jedan naftovod u delti reke Niger.
(Tanjug)
