U bankrotstvo će morati da odu i druge američke banke, pošto finansijska kriza ni izdaleka nije završena, izjavila je predsednica Federalnog osiguranja banaka (FDIC) Šejla Beir.
U bankrotstvo će morati da odu i druge američke banke, pošto finansijska kriza ni izdaleka nije završena, izjavila je predsednica Federalnog osiguranja banaka (FDIC) Šejla Beir.
"Biće ih mnogo više, to jednostavno nećemo moći izbeći", upozorila je ona u sinoćnoj panel diskusiji na Njujorškoj berzi hartija od vrednosti, a prenele su svetske agencije.
Banke u SAD su dospele u finansijske probleme posle naglog pada akcijskih tržišta, koje je započeto bankrotstvom četvrte najveće američke investicione banke "Liman Braders", brzom prodajom banke "Meril Linč" vodećoj banci "Benk of Amerika" i zbog skorog bankrotstva najveće svetske osiguravajuće kuće AIG, koju je od propasti spasla američka vlada, objavio je Rojters.
Spasavanje finansijskog tržišta koštalo je SAD do sada već bilion dolara, a u petak uveče je američki ministar finansija Henri Polson pozvao vladu da odobri još stotine milijardi dolara za eliminisanje nelikvidnih aktiva iz bilansa finansijskih institucija i tako spreči preteći pad finansijskog sistema zemlje.
Radi se o sveobuhvatnom planu otpisa nenaplativih potraživanja banaka, zbog investicija u rizične hipotekarne kredite koji su i doveli do aktuelene globalne finansijske krize.
Ta kriza se potom, sa uzdrmanog američkog tržišta nekretnina prelila i na druga finansijska tržišta u svetu, pošto su svi želeli brzu i veliku zaradu, a sada im se to vraća kao bumerang, ukazuju analitičari.
Polson i šef američke centralne banke Ben Bernanki su do sada od novca poreskih obveznika izdvojili gotovo bilion dolara kako bi održali kreditno tržzište i spasili ekonomiju SAD, ukazuju agencije.
Prema rečima ministra finansija SAD najnovija akcija sveobuhvatne pomoći, koja podrazumeva dodatne stotine milijardi evra, "jedina je šansa protiv daljeg propadanja i moguće duboke recesije američke privrede".
Ministarstvo finansija SAD je nedavno saopštilo da će obezbediti daljih 50 milijardi dolara iz stabilizacionog fonda radi pomoći zajedničkim fondovima na finansijskom tržistu.
To je, za sada, jedan od najznačajnijih koraka radi sprečavanja propadanja kreditnog tržišta, koje ne može da se oporavi od ogromnih gubitaka zbog ulaganja novca u rizične hipoteke.
Vrednost akcija tih zajedničkih fondova na novčanom tržištu je smanjena sada već na samo jedan dolar po akciji.
Prema mišljenju Polsona dosadašnje samostalne akcije spasavanja dve vodeće hipotekarne institucije "Frani mej" i "Fredi mek" i najnovija vezana za AIG nad kojim je, privremeno, na period od 12 meseci kontrolu preuzela američka vlada, nisu dovoljne.
SAD imaju potrebu za mnogo obimnijim programom spasavanja koji, prema rečima Polsona, sa jedne strane mora da ima značajan uticaj na tržišta, a istovremeno ne bi trebalo previše da pogodi poreske obveznike.
(Tanjug)
"Biće ih mnogo više, to jednostavno nećemo moći izbeći", upozorila je ona u sinoćnoj panel diskusiji na Njujorškoj berzi hartija od vrednosti, a prenele su svetske agencije.
Banke u SAD su dospele u finansijske probleme posle naglog pada akcijskih tržišta, koje je započeto bankrotstvom četvrte najveće američke investicione banke "Liman Braders", brzom prodajom banke "Meril Linč" vodećoj banci "Benk of Amerika" i zbog skorog bankrotstva najveće svetske osiguravajuće kuće AIG, koju je od propasti spasla američka vlada, objavio je Rojters.
Spasavanje finansijskog tržišta koštalo je SAD do sada već bilion dolara, a u petak uveče je američki ministar finansija Henri Polson pozvao vladu da odobri još stotine milijardi dolara za eliminisanje nelikvidnih aktiva iz bilansa finansijskih institucija i tako spreči preteći pad finansijskog sistema zemlje.
Radi se o sveobuhvatnom planu otpisa nenaplativih potraživanja banaka, zbog investicija u rizične hipotekarne kredite koji su i doveli do aktuelene globalne finansijske krize.
Ta kriza se potom, sa uzdrmanog američkog tržišta nekretnina prelila i na druga finansijska tržišta u svetu, pošto su svi želeli brzu i veliku zaradu, a sada im se to vraća kao bumerang, ukazuju analitičari.
Polson i šef američke centralne banke Ben Bernanki su do sada od novca poreskih obveznika izdvojili gotovo bilion dolara kako bi održali kreditno tržzište i spasili ekonomiju SAD, ukazuju agencije.
Prema rečima ministra finansija SAD najnovija akcija sveobuhvatne pomoći, koja podrazumeva dodatne stotine milijardi evra, "jedina je šansa protiv daljeg propadanja i moguće duboke recesije američke privrede".
Ministarstvo finansija SAD je nedavno saopštilo da će obezbediti daljih 50 milijardi dolara iz stabilizacionog fonda radi pomoći zajedničkim fondovima na finansijskom tržistu.
To je, za sada, jedan od najznačajnijih koraka radi sprečavanja propadanja kreditnog tržišta, koje ne može da se oporavi od ogromnih gubitaka zbog ulaganja novca u rizične hipoteke.
Vrednost akcija tih zajedničkih fondova na novčanom tržištu je smanjena sada već na samo jedan dolar po akciji.
Prema mišljenju Polsona dosadašnje samostalne akcije spasavanja dve vodeće hipotekarne institucije "Frani mej" i "Fredi mek" i najnovija vezana za AIG nad kojim je, privremeno, na period od 12 meseci kontrolu preuzela američka vlada, nisu dovoljne.
SAD imaju potrebu za mnogo obimnijim programom spasavanja koji, prema rečima Polsona, sa jedne strane mora da ima značajan uticaj na tržišta, a istovremeno ne bi trebalo previše da pogodi poreske obveznike.
(Tanjug)
