Sirova nafta je danas na svetskim berzama poskupela, tako da cena američke "lake" nafte iznosi 105,96 dolara za barel.
Sirova nafta je danas na svetskim berzama poskupela, dok investitori procenjuju mogući uticaj 700 milijardi dolara vrednog plana američke vlade za otkup dugova ugroženih domaćih banaka i finansijskih institucija na tražnju sirove nafte.
Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u oktobru je na Njujorškoj robnoj berzi porasla za 1,41 dolar, na 105,96 dolara za barel, nakon naglog rasta u petak od 6,67 dolara usled prvobitne nade da bi plan mogao da stabilizuje finansijski sistem SAD i podstakne privredni rast.
Evropska "brent" nafta je, istovremeno, na Međunarodnoj berzi petroleja u
Londonu poskupela 2,51 dolar, na 102,12 dolara po barelu, prenele su svetske novinske agencije.
"Situacija je veoma složena. Tržište razmatra kako će funkcionisati plan vlade SAD i posledice po američku privredu", izjavio je analitičar australijske banke "Komonvelt", Dejvid Mur.
Američki ministar finansija Henri Polson je zatražio od članova Kongresa SAD, kojima je paket predstavljen u subotu, da predlog prihvate što je pre moguće.
Uprava federalnih rezervi SAD je sinoć saopštila da je odobrila zahtev investicionih banaka "Goldman Saks" i "Morgan Stenli" da promene status u bankarske holding kompanije, što će tim dvema finansijskim institucijama omogućiti da otvore komercijalne bankarske filijale, a to bi trebalo značajno da im poveća izvore sredstava.
Trgovci naftom takođe posvećuju pažnju vestima iz Nigerije, gde je glavna pobunjenička grupacija na severu zemlje - Pokret za emancipaciju delte Nigera - juče proglasila jednostrani prekid vatre. Usled trogodišnjih sukoba sa pobunjenicima, nigerijska proizvodnja nafte je do danas pala sa 2,5 na oko 1,5 miliona barela na dan.
Mur ističe da bi na investitore više uticala odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte, usvojena početkom meseca, da umanji proizvodnju za 520.000 barela na dan, kao i smanjenje proizvodnje i oštećenja naftnih postrojenja izazvani uraganima Gustav i Ajk, da nema tako oštrih turbulencija na američkom finansijskom tržištu.
(Tanjug)
Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u oktobru je na Njujorškoj robnoj berzi porasla za 1,41 dolar, na 105,96 dolara za barel, nakon naglog rasta u petak od 6,67 dolara usled prvobitne nade da bi plan mogao da stabilizuje finansijski sistem SAD i podstakne privredni rast.
Evropska "brent" nafta je, istovremeno, na Međunarodnoj berzi petroleja u
Londonu poskupela 2,51 dolar, na 102,12 dolara po barelu, prenele su svetske novinske agencije.
"Situacija je veoma složena. Tržište razmatra kako će funkcionisati plan vlade SAD i posledice po američku privredu", izjavio je analitičar australijske banke "Komonvelt", Dejvid Mur.
Američki ministar finansija Henri Polson je zatražio od članova Kongresa SAD, kojima je paket predstavljen u subotu, da predlog prihvate što je pre moguće.
Uprava federalnih rezervi SAD je sinoć saopštila da je odobrila zahtev investicionih banaka "Goldman Saks" i "Morgan Stenli" da promene status u bankarske holding kompanije, što će tim dvema finansijskim institucijama omogućiti da otvore komercijalne bankarske filijale, a to bi trebalo značajno da im poveća izvore sredstava.
Trgovci naftom takođe posvećuju pažnju vestima iz Nigerije, gde je glavna pobunjenička grupacija na severu zemlje - Pokret za emancipaciju delte Nigera - juče proglasila jednostrani prekid vatre. Usled trogodišnjih sukoba sa pobunjenicima, nigerijska proizvodnja nafte je do danas pala sa 2,5 na oko 1,5 miliona barela na dan.
Mur ističe da bi na investitore više uticala odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte, usvojena početkom meseca, da umanji proizvodnju za 520.000 barela na dan, kao i smanjenje proizvodnje i oštećenja naftnih postrojenja izazvani uraganima Gustav i Ajk, da nema tako oštrih turbulencija na američkom finansijskom tržištu.
(Tanjug)
