Poslovi koji su intelektualno zahtevni pomažu u razvoju misaonih sposobnosti koje nam ostaju i u poznijim godinama.
Poslovi koji su intelektualno zahtevni pomažu u razvoju misaonih sposobnosti koje nam ostaju i u poznijim godinama, bez obzira na nivo inteligencije ili nivo obrazovanja, saopštili su američki naučnici.
"Razvoju mentalnih sposobnosti doprinose poslovi koji su povezani sa organizacionim zadacima, a koji zahtevaju istraživanje i odgovor na nešto novo što bi moglo da se dogodi na poslu svakoga dana", navodi psiholog Gaj Poter.
Poter i njegove kolege proučavali su više od 1.000 veterana Drugog svetskog rata. Oni su sada stariji ljudi, ali su, u vreme kada su pristupili vojnoj službi, imali test inteligencije.
Počevši od 60. godine, imali su periodične testove inteligencije radi ispitivanja mentalnih sposobnosti. Oni sa najviše dobrobiti su ljudi koji su se bavili poslom povezanim sa mentalnim aktivnostima.
Poter je, međutim, napomeno da i fizički poslovi mogu da imaju povoljne efekte po mentalne sposobnosti. Prema njegovim rečima, više je reč o vrsti posla u svakom pojedinačnom slučaju.
"Posao koji se stalno ponavlja verovatno je manje dobar za naše kognitivne sposobnosti, nego posao koji zahteva rešavanje većeg broja problema", rekao je američki stručnjak.
Pretpostavlja se da je to prva studija koja je ispitivala uticaj posla na inteligenciju u starijim godinama.
Poter je rekao da intelektualno teži posao možda ne može da spreči demenciju ili Alchajmerovu bolest, ali svakako može da odloži njihovu pojavu.
(MONDO)
"Razvoju mentalnih sposobnosti doprinose poslovi koji su povezani sa organizacionim zadacima, a koji zahtevaju istraživanje i odgovor na nešto novo što bi moglo da se dogodi na poslu svakoga dana", navodi psiholog Gaj Poter.
Poter i njegove kolege proučavali su više od 1.000 veterana Drugog svetskog rata. Oni su sada stariji ljudi, ali su, u vreme kada su pristupili vojnoj službi, imali test inteligencije.
Počevši od 60. godine, imali su periodične testove inteligencije radi ispitivanja mentalnih sposobnosti. Oni sa najviše dobrobiti su ljudi koji su se bavili poslom povezanim sa mentalnim aktivnostima.
Poter je, međutim, napomeno da i fizički poslovi mogu da imaju povoljne efekte po mentalne sposobnosti. Prema njegovim rečima, više je reč o vrsti posla u svakom pojedinačnom slučaju.
"Posao koji se stalno ponavlja verovatno je manje dobar za naše kognitivne sposobnosti, nego posao koji zahteva rešavanje većeg broja problema", rekao je američki stručnjak.
Pretpostavlja se da je to prva studija koja je ispitivala uticaj posla na inteligenciju u starijim godinama.
Poter je rekao da intelektualno teži posao možda ne može da spreči demenciju ili Alchajmerovu bolest, ali svakako može da odloži njihovu pojavu.
(MONDO)
